arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Деминери

Изложба фотографија о проблему мина

30. октобар 2015.

По окончању ратних сукоба у БиХ од мина су страдала 1.733 лица, а током ратних сукоба око 8.350, рекао jе директор Инициjативе преживjелих од мина Амир Муjановић у Добоjу гдjе jе, поводом глобалног обиљежавање седмице разоружања, постављена изложба фотографиjа под симболичним називом „Проблем jе моj/проблем су мине“ (The problem is mine!). Муjановић jе рекао да изложба доноси педесетак различитих мотива коjи илуструjу утицаj мина и експлозивних средстава заосталих из рата на људе, породицу и заjедницу. Он наводи да симболичан назив изложбе указуjе на то да су мине и заостала експлозивна средства озбиљан проблем, те да одговорност у стварању безбjедног окружења за грађане у БиХ лежи на свима, али наjвише на

Двери

Лидери Двери и ДСС-а на украјинској листи криминалаца

30. октобар 2015.

Заjедничка делегациjа Српског покрета „Двери“ и Демократске странке Србиjе (ДСС), коjа jе претходних дана била у посjети Криму, стављена jе на украjинску листу криминалаца коjу води Центар за истраживање злочина против националне безбjедности Украjине. Српска делегациjа, коjа jе боравила на Криму од 26. до 29. октобра, оптужена jе да jе незаконито ушла на териториjу Украjине и да подржава „окупациони режим“ на Криму, саопштиле су „Двери“. На листи „криминалаца“ нашли су се предсjедник „Двери“ Бошко Обрадовић, предсjедник ДСС-а Санда Рашковић Ивић, али и предсjедник Политичког савjета ДСС-а Душан Пророковић и то само зато што jе био наjављен да ће бити дио делегациjе. На овоj листи су Милан Лапчевић (ДСС), Зоран Радоjичић

Патријарх Иринеј

Патријарх Иринеј: Разговараћу о проблемима Републике Српске

30. октобар 2015.

Патриjарх српски Ииринеj потврдио jе да ће на састанку 5. новембра у Биjељини са политичким представницима из Републике Српске, разговарати о проблемима Српске и Србиjе. Патриjарх Иринеj ниjе прецизирао ко ће бити учесници састанка, рекавши да ће разговарати са онима коjи буду тамо присутни, односно са онима коjима jе упућен позив.   Извор: Радио Телевизиjа Републике Српске   Везане виjести: Деца из Вуковара код патриjарха Иринеjа Патриjарх Иринеj: Још ниjе време за посету папе ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ СЛУЖИО ПАРАСТОС У ЦРКВИ СВЕТОГ МАРКА У БЕОГРАДУ ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ОСВЕШТАЋЕ СПОМЕН-ХРАМ У ПРЕБИЛОВЦИМА

Патријарх Иринеј

Данас сахрана митрополита дабробосанског Николаја у Добруну

30. октобар 2015.

Патриjарх српски Иринеj служиће у манастиру Успења Пресвете Богородице у Добруну код Вишеграда заупокоjену литургиjу поводом смрти митрополита дабробосанског Николаjа. Служење заупокоjене литургиjе почеће у 8.30 часова. Након литургиjе, биће служено опиjело и обављена сахрана, обjављено jе на саjту Митрополиjе дабробосанске. Сахрани митрополита Николаjа присуствоваће предсjедник Републике Српске Милорад Додик, а литургиjи и сахрани делегациjа Народне скупштине Републике Српске. Митрополит Николаj биће сахрањен, према сопственоj жељи, у порти манастира Успења Пресвете Богородице у Добруну. Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе рекао jе да jе Добрун задужбина митрополита Николаjа, коjи jе обновитељ овог манастира. „Сахрањуjемо узорног учитеља Цркве, епископа и митрополита, као и некога ко jе увиjек служио свом народу и Цркви.

Избјеглички камп Крњача

Наставак помоћи избеглицама из БИХ и Хрватске

29. октобар 2015.

Комесариjат за избеглице и миграциjе саопштава да jе за стамбено збрињавање избеглица из БиХ и Хрватске у Србиjи намењено 47,5 милиона евра За стамбено збрињавање избеглица из Босне и Херцеговине и Хрватске у Србиjи намењено jе 47,5 милиона евра о чему ће уговори бити потписани у суботу, 31. октобра у Новом Саду. Средства су опредељена су за више од 2.000 траjних и одрживих стамбених решења намењених избеглицама са териториjе 61 општине и града, саопштио jе данас Комесариjат за избеглице и миграциjе. Обезбеђена су у оквиру три потпроjекта Регионалног стамбеног проjекта Србиjе чиjа вредност износи 47,5 милиона евра, прецизира се у саопштењу Уговоре корисницима ће уручити министар спољних послова Ивица Дачић,

Споменик црвеноармејцима

Сигурни гробови црвеноармејаца

29. октобар 2015.

Градоначелник Крагуjевца Радомир Николић уверава да посмртни остаци неће бити дирани. Комуналаци наjавили да ће прекопавати гробна места за коjе се не плаћа одржавање НИЈЕДАН покоjник неће бити ексхумиран због неплаћене накнаде, а нарочито то неће бити случаj са борцима коjи су дали животе за слободу нашег града – овако jе градоначелник Крагуjевца Радомир Николић данас реаговао на наjаве из ЈКП „Градска гробља“ да ће прекопавати гробна места за коjа се више од децениjу не плаћа одржавање. Никола Спасић, в. д. директора предузећа, поменуо да се на том списку од око 1.060 гробних места налазе и гробови црвеноармеjаца коjи су погинули приликом ослобађања Крагуjевца у Другом светском рату. – Док

Рушење цркве на Космету

Филм о рушењу српских цркава на Космету (видео)

29. октобар 2015.

На званичном Јутjуб каналу предсjедника Србиjе Томислава Николића данас jе обjављен филм о уништавању српске културне баштине на Косову и Метохиjи, чиме jе покренута кампања #NoKosovoUnesco, преноси Б92. У опису видео снимка стоjи: „Четири бисера свjетске баштине: Манастир Дечани, Пећка патриjаршиjа, Грачаница и црква Богородице Љевишке и даље су на листи угроженог културног насљеђа Унеска. Они коjи данас траже приjем у Унеско, су они коjи су их изложили опасности“. – Ова кампања jе намиjењена страним медиjима у земљама коjе ће гласати поводом инициjативе за приjем Косова у Унеско, jавио jе Б92. Председник Србиjе Томислав Николић недавно jе одржао састанак са амбасадорима у Београду поводом приjедлога Албаниjе да Косово постане члан

Народна скупштина Републике Српске

До сада идентификовано 3.835 несталих лица

29. октобар 2015.

У Републици Српскоj jе до 15. августа ове године евидентирано укупно 5.505 несталих лица, а од овог броjа трага се за jош 1.670, подаци су Центра за истраживање рата и ратних злочина. Директор Центра Милорад Коjић рекао jе да су у спомен-костурницама у Бањалуци, Источном Сараjеву и Невесињу похрањени посмртни остаци 650 неидентификованих тиjела. „Потребно jе нагласити да jе, закључно са 15. августом 2015. године, идентификовано 3.835 несталих лица са пописа Центра“, рекао jе Коjић, образлажући Извjештаj о анализи и плану активности о питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, у Народноj скупштини. Он jе навео да jе од 1995. до 2008. године риjешена судбина 3.454 нестала лица са

Промовисан пројекат „Изучавањем историје до помирења“

29. октобар 2015.

На 60. Међународном београдском саjму књига промовисан jе проjекат „Изучавањем историjе до помирења“ из Републике Српске, у оквиру кога су штампане три важне публикациjе коjе подсjећаjу jавност на то да Сараjевски атентат ниjе био узрок него само повод за Први свjетски рат. Промовисани су репринт издање Владимира Дедиjера „Сараjево 1914.“, коjе jе амерички „Њуjорк таjмс“ 1984. године прогласио за наjбољу историографску студиjу о узроцима Првог свjетског рата, затим изворне стенограмске биљешке са суђења Младобосанцима, те анализа писања европске штампе из периода приjе и почетком рата. Историчар Жељко Вуjадиновић рекао jе да књига „Сараjевски атентат: изворне стенограмске биљешке са главне расправе против Гаврила Принципа и другова, одржане у Сараjеву 1914. године“,

Источно Сарајево

Данас нова свједочења о убиствима српских заробљеника са Троврха

29. октобар 2015.

Пред Окружним судом у Источном Сараjеву данас би требало да буде настављено суђење четворици некадашњих припадника такозване Армиjе БиХ за убиства српских заробљеника са брда Троврх код Горажда. За учешће у убиствима осам српских ратних заробљеника Окружно тужилаштво у Источном Сараjеву терети некадашње припаднике такозване Армиjе БиХ Мухамеда Аџема, Омера Угљешу, Сенада Халиловића и Суљу Каркеља. На брду Троврх код Горажда у августу 1992. године заробљени су Бошко и Ђоко Ласица, Његош Ћехо, Коjо Вуковић, Бранислав и Будимир Тодоровић, Тиослав Радовић и Ратомир Клачар, а потом су одведени у горажданску полициjску станицу, гдjе су и убиjени. Свjедок тужилаштва Ариф Садиковић рекао jе на рочишту 1. октобра да jе заробљенике са

Свијеће

Данас 24 године од етничког чишћења Срба из Пожешке котлине

29. октобар 2015.

На данашњи дан навршаваjу се 24 године од етничког чишћења и убиjања Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватскоj, а за то jош нико ниjе процесуиран ни пред међународним, нити пред домаћим судовима – саопштено jе из Документационо информационог центра „Веритас“. Етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, од коjих су 23 потпуно уништена, спроведено jе по писаноj наредби државног органа Хрватске, првоj и jединоj у Европи послиjе Другог свjетског рата. Тачно у подне, 29. октобра 1991. године, припадници цивилне заштите и полициjе почели су спроводити Наредбу о евакуациjи свих мjештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смjештених у Пожешкоj котлини, подно Папука и Псуња, коjу jе

Тенк Т-55

Да ли је могућ нови рат на Балкану?

29. октобар 2015.

Прошло jе скоро 20 година откад jе Деjтонски споразум окончао крвави рат на Балкану у ком jе страдало преко 140.000 људи након што jе оборена jугословенска влада. Међутим, поjавиле су се гласине у Босни и Херцеговини коjе указуjу на то да ће доћи до новог конфликта. Деjтонским споразумом су унутар Босне и Херцеговине формирана два независна ентитета: бошњачко-хрватска федерациjа и Република Српска са већински српским становништвом. Влада Републике Српске планира да распише референдум на годишњицу Деjтонског споразума. На референдуму ће се наћи питање коjим ће становници дати одговор на то да ли подржаваjу пуноправност тренутне униjе са бошњачко-хрватском федерациjом. Многи су навели да оваj референдум уствари представља референдум за независност

Миодраг Линта

Миодраг Линта: Кампања се темељи на антисрпској реторици

29. октобар 2015.

Антисрпска реторика хрватског премиjера и његових министара произлази из покушаjа да се СДП пред изборе бирачима представи као странка коjа боље штити хрватске националне интересе од ХДЗ-а Миодраг Линта, посланик у Народноj скупштини Републике Србиjе и предсjедник Коалициjе удружења избjеглица, чест jе гост на збивањима везаним уз српску заjедницу у Хрватскоj и у том смислу суставно прати што jест а што ниjе направљено да се ублажи наслиjеђе ратних деведесетих, од стварања увjета за одржив повратак и развоjа повратничких подручjа до опћих животних и друштвених питања. Недавно jе с делегациjом био на комеморациjама српским цивилима страдалима након ‘Олуjе’ у Вариводама и Гошићу, што jе био jош jедан повод за оцjену колико

Sud_BiH.jpg

Свједок потврдио да га је тукао оптужени Јашаревић

28. октобар 2015.

На суђењу бившим припадницима Хрватског виjећа одбране (ХВО), оптуженима за мучења и убиства српских цивила 1992. године у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Живко Ждеро рекао jе да га jе тукао оптужени Муамир Јашаревић, звани Бабо. Ждеро jе на суђењу Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу пред Судом БиХ испричао да су се у Ливну тензиjе пооштриле почетком априла 1992. године, када jе миниран кафић „Дуга“, коjи jе био у власништву особе српске националности. „Настала jе паника међу становништвом. Мени jе други дан након тога речено да не долазим на посао, jер Србин не може радити на пумпи. Доста српског становништва jе тада напустило Ливно, групе су излазиле преко планина

Контејнерско насеље у Грачаници

Посљедњи танго у контејнерском насељу

28. октобар 2015.

Никола jе радио у сервису „Горења“ и на аеродрому „Слатина“, а онда су га сви оставили… Десанки jе умро муж и избачена jе из куће… Сада имаjу контеjнер и заjедно опстаjу. Приредио: Неђељко ЗЕЈАK Наjвећу циjену сукоба на Kосмету плаћаjу стари и изнемогли, од коjих су, ако jе судити по станарима „контеjнерског насеља“ у Грачаници, сви дигли руке, и породица и власт, изузев активиста Црвеног крста. У овом насељу, коjе зими окиваjу лед и мраз, а љети жега и смрад фекалиjа и отпадних вода, старачке дане одброjава десетак Срба „повратника“, коjима се живот своди на ишчекивање испред Црвеног крста да добиjу помоћ у храни и на „дежурање“ пред вратима љекара.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА