arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Билборд којим се најављује прослава стогодишњице ослобођења Будве

Српска војска донела слободу на Митровдан

Угледни будвански историчар др Мирослав Лукетић о (не)спорним чињеницама у вези са ослобођењем Будве 1918. године. Бока которска, Будва и Паштровићи нису ушли у састав Краљевине СХС преко одлука Подгоричке скупштине, већ самостално У рат који бесни у Будви, али и целој Црној Гори – поводом билборда којима се најављује прослава ослобођења Будве 8. новембра 1918. године, а с друге стране се оспорава српској војсци да је она ослободилац – укључио се угледни научник, историчар, аутор више књига из прошлости Будве и Паштровића, Будванин др Мирослав Лукетић. На аргументовану реч о томе натерала га је, како каже, професионална дужност, без „примеса“ политике. – Окружје бококоторско, којему је припадала Будва са

Аустрија шокирала Хрватску: Усташе, раус!

Медији закључују да је ипак постигнут помак у сузбијању усташтва на комеморацији у Блајбургу, јер су ове године први пут у центру те варошице организоване демонстрације против усташког пира За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина Kампања, вођена протеклих месеци у Аустрији како би се забранило највеће неонацистичко окупљање у Европи, које хрватска емиграција већ три деценије организује у мају на ледини код Блајбурга уз асистенцију хрватских жупанија, благослов хрватског политичког врха и покровитељство Сабора – уродила је плодом. Најава да ће судски органи по кратком поступку изрицати казне свима који се на Либушком пољу код Блајбурга 12. маја оките усташким обележјима, уз моментално протеривање и вишегодишњу забрану уласка у државу,

Драгиша Васић / Фото архив Тање Васић

(И)сторија жртве нације

Горњи Милановац не заборавља академика Драгишу Васића. Издат роман „Црвене магле“ из 1922. Како је појам сопствене жртве за нацију, без пренаглашеног национализма а камоли шовинизма, био централна тема целокупног књижевног и политичког рада академика Драгише Васића (1885-1945), тако је и сам Васић постао жртва – за нацију. И жртва нације, у смислу политичких забрана учења о Васићевим заслугама. Завичајни Горњи Милановац покушава да се одужи свом знаменитом суграђанину. Овог пута, издањем његовог романа „Црвене магле“ према Васићевом оригиналном тексту из 1922., коме је додат и његов касније написан „Епилог“. Издавач је Библиотека „Браћа Настасијевић“, у едицији „Завичајни писци“. Ново издање кратког Васићевог романа подстиче нове контроверзе о његовом животу,

Студија утврдила да је Хитлер дефинитивно умро 1945. године у Берлину

Адолф Хитлер дефинитивно је умро 1945. у Берлину, без сумње под дејством цијанида Париз – Адолф Хитлер дефинитивно је умро 1945. у Берлину, без сумње под дејством цијанида, али такође и од метка, произилази из налаза француских истражитеља који су испитали фрагменте његових зуба и лобање сачуваних у Москви. „Његови зуби су аутентични, нема никакве могуће сумње. Наша студија доказује да је Хитлер сигурно умро 1945. године“, рекао је за Франс прес професор Филип Шарлије. Студија урађена заједно с другим истражитељима објављена је јуче у научном часопису „Јуропиан џурнал оф интернал медисин“ (Еуропеан Јоурнал оф Интернал Медицине). Анализа узорака узетих са Хитлерових зуба и његових бројних протеза показују да су

Зграда Балетске школе у Новом Саду враћена је јеврејској општини (Фото Агенција за реституцију)

Имовина страдалих Јевреја од сада под контролом

Влада Србије именовала је председника одбора који ће водити рачуна како ће бити трошено 950.000 евра годишње као и сви приходи од имовине које јеврејске општине добијају по закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста Две и по године од доношења Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника, Влада Србије именовала је свог члана у Одбору за надзор, који треба да надгледа на који начин се троше знатне финансије које јеврејске општине добијају по овом закону. Представник владе, који је и председник Одбора за надзор, јесте доцент др Харис Дајч, историчар са Филозофског факултета у Београду, који је био укључен и у доношење

CC0 / Javno vlasnistvo

Пљевља протерују краља Петра Карађорђевића

Грозница историјског ревизионизма, која годинама опсиједа актуелне црногорске власти, након деценија заобилажења стигла је и у Пљевља. Тако је први човјек Општине Пљевља Мирко Ђачић објелоданио да би ускоро „коначно“ на дневни ред могла доћи и иницијатива да главна улица у том граду која носи име краља Петра добије други назив. Откривајући своју замисао, Ђачић најављује да је првобитно у плану реконструкција Улице краља Петра, након чега би, сматра он, требало иницирати и промјену њеног назива. „Редослед потеза требало би да буде следећи: планирамо врло брзо да почнемо радове, изабран је извођач, сачекаћемо прописани рок за жалбе. Када се заврше радови, требало би повести процедуру кроз широку акцију да се пронађе адекватан назив за главну улицу, којим

У Вишеграду је данас обиљежено 26 година од формирања Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, кроз коју је прошло 1.700 бораца, 144 су погинула, а рањено их је око 200.

Обиљежено 26 година од формирања Вишеградске бригаде ВРС

У Вишеграду је данас обиљежено 26 година од формирања Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, кроз коју је прошло 1.700 бораца, 144 су погинула, а рањено их је око 200. Тим поводом служен је парастос и положено цвијеће на централни споменик погинулим браниоцима Републике Српске. Предсједник Предсједништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић рекао је да је ово прилика да евоцирају успомене на ратна дешавања и помоле се за погинуле и преминуле саборце. Васић је указао на добру сарадњу са начелником општине Младеном Ђуревић, те да се нада да ће она бити настављена. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић је нагласио да се не смије дозволити да се заборави одбрана општине Вишеград и

Николa Калабић

Укинута одлука о рехабилитацији Николе Калабића

Укинутим решењем у априлу прошле године био је усвојен захтев Калабићеве породице за његову рехабилитацију, на основу којег је требало да се сматрају ништавим све одлуке државне комисије и решења Среског суда у Мионици Апелациони суд у Београду укинуо је решење о рехабилитацији некадашњег команданта Горске гарде Краљевске војске у отаџбини Никола Калабић и вратио предмет Вишем суду у Ваљеву на поновно одлучивање. Укинутим решењем у априлу прошле године био је усвојен захтев Калабићеве породице за његову рехабилитацију, на основу којег је требало да се сматрају ништавим све одлуке државне комисије и решења Среског суда у Мионици којима му је конфискована имонина и одузета грађанска права. Међутим, Апелациони суд у

Коме су то засметала „Дјеца Козаре“

Жарко Драгојевић напустио комисију Филмског центра Србије. Зафрановићев пројекат је вансеријски, али се фаворизују неки други Редитељ Жарко Драгојевић, како сазнају „Новости“, дао је оставку на место председника конкурсне комисије Филмског центра Србије, која одлучује о избору домаћих дугометражних филмова с националном темом који ће добити финансијску подршку државе. И мада је Јавни конкурс за финансирање и суфинансирање пројеката у овој категорији у завршници, а Комисија своју одлуку по закону мора да објави до 6. јуна, Драгојевић се пре два дана званично обратио Управном одбору ФЦС. У свом саопштењу каже да се с места председника и члана Комисије повлачи из личних и професионалних разлога, али и да то чини са

Фото: АТВ

Усташки поздрав се третира као убиство

Истакнути припадник ХДЗ-а Анђелко Босанчић, који је ухапшен на Блајбургу због усташког поздрава и коме пријети до десет година затвора, могао би, према савезним аустријским законима, бити третиран као убица. Босанчић је ухапшен зато што је током комеморације на Блајбургу, гласно пјевајући, подизао десну руку у усташки поздрав. Иако је аустријска полиција јасно упозорила да се никакви фашистички инциденти неће толерисати, Босанчић то није озбиљно схватио. Његов адвокат по службеној дужности Tомас Ромаух наводи за хрватске медије да Босанчића терети исказ полицијског инспектора који је присуствовао комеморацији и био у непосредној близини. Босанчић је признао да је подизао десну руку, али да „није мислио ништа лоше“. Адвокат наводи да би

Партизани Фото: РТРС

Нови Град: Преминуо посљедњи учесник НОБ-а

У Новом Граду преминуо је Гојко Тадић из Доњег Водичева, рођен 1926. године, посљедњи учесник Народноослободилачке борбе са тог подручја. Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић рекао је да је у Другом свјетском рату било око 4.000 учесника НОБ-а, од којих је половина погинула. „У Другом свјетском рату страдало је 7.000 хиљада становника општине, 5.000 цивила и 2.000 бораца“, навео је Тодић. Гојко Тадић, који је преминуо јуче, биће сахрањен сутра на мјесном гробљу у Доњем Водичеву. (Срна) Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Диана Будисављевић о Степинцу

Полемика око канонизације надбискупа Алојзија Степинца траје подуже, а ових дана је актуелизована поводом откривања споменика у Хрватској и идеје да би и у Београду, покрај будућег споменика Дијани Будисављевић, требало подићи и Степинчев. Разлог: учествовао је у спасавању на хиљаде српске деце из логора НДХ. После ћутања дугог седам деценија, појавило се неколико књига о Дијани, а прва је настала из пера моје маленкости („Свет књиге”, Београд, 2013). Издавач је, за две године, понудио и издања на енглеском и немачком, а Друштво есперантиста Београда је књигу превело и на есперанто. Један од кључних извора био ми је Дијанин дневник који је, све време своје акције, уредно водила. Овога пута

Миодраг Линта Фото: ТАНЈУГ

Миодраг Линта нови предсjедник Одбора за дијаспору и Србе у региону

„Захваљујем се на доброј сарадњи досадашњем председнику Ивану Костићу“, рекао је Линта и поручио да је Одбору потребна нова енергија и нове идеје, како би што успешније наставили рад у наредном периоду. За заменицу председника Одбора изабрана је посланица Социјалистичке партије Србије (СПС) Мирјана Драгаш. Посланик СНС Александар Марковић који је предложио смењивање Костића, рекао је да су имали добру сарадња и коректан однос и да ће због тога „пропустити прилику да образложи свој предлог“. Миодраг Линта, који је преузео функцију председника, рекао је да није у питању „политичка егзекуција“, већ да је „нормално“ да се после две године од конституисања Одбора, анализира рад и да се покуша „новом енергијом

Данас је слава Спасове цркве у Стоцу – Саборног храма Вазнесења Господњег

Столачки Срби су свој храм обновили 1870. године у великом труду и љубави, на метоху древног столачког православног манастира Пресвете Богородице Видовске, који је до турског поробљавања живио у самом средишту града. У овој мученичкој цркви, чијег су свештеника и цијели црквени хор 1941. године усташе бациле у јаму Јагодњачу, а истакнуте столачке Србе ножем и маљем уморили, жене и старце у Јасеновац без повратка послали,  у времену најгорег комунистичком богоборства службовао је отац Слободан Биберџић. Отац Слобо, касније архимандрит Симеон Добрићевски, рођен је у Стоцу, био је његов духовни цвијет и украс цијеле православне Херцеговине. Својом пречасном 50-годишњом службом постао је нововремена похвала столачких Срба, наш залог пред Господом

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Намећу језик Србима с циљем стварања велике и етнички чисте Хрватске

Академик Василије Крестић рекао је данас у Бањалуци да својом научном студијом „О називу језика у прошлости Хрватске“ показује да Хрватска у политичкој борби намеће језик Србима с намјером да створи велику и етнички чисту Хрватску, која признаје само хрватски народ. „Овом књигом показујем и да се у Хрватској брише српско име и ради на томе да Срби не буду Срби, већ православни Хрвати у политичком погледу“, рекао је Крестић новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда. Крестић је уочи промоције рекао да његова књига говори о српско-хрватским односима у цјелини, наводећи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.