Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да подршка потпредсједника хрватске Владе Томислава Карамарка бањалучком бискупу Фрањи Комарици, који је упоредио Блајбург и Бањалуку, треба да “освијести српски народ у Републици Српској и уједини га против оних који му не мисле добро”. Анђелковић каже да Срби у Републици Српској не смију дозволити да их страни центри моћи дијеле и гурају једне на других. “Док се ми делимо, они који су нас клали од 1941. до 1945. године поново оштре своје каме и сваки српски сукоб би искористили за уништење српског народа”, рекао је Анђелковић Срни. Он наводи да Срби “морају да чувају своју државу – Републику Српску, а да Београд мора максимално

ЗАГРЕБ – Професор Факултета политичких наука у Загребу Дејан Јовић мешање Хрватске у европски пут Србије назива „синдромом злостављаног детета”, јер је и сама Хрватска имала проблем при уласку у ЕУ. „Хрватска је имала проблеме при уласку у ЕУ, сада настоји да се тако понаша и према другима. Чини ми се да је за неке националисте то једини разлог што су прихватили ЕУ интеграције”, рекао је Јовић у интервјуу за РТС. Јовић сматра да би и Србија постављала услове и блокирала да је у позицији Хрватске. „Главно питање је да ли је то у интересу Хрватске. То је контрапродуктивно за Хрватску, јер је врло вероватно да неће издржати притисак”, закључује

Станоје Тошић је 1944. Погубљен без суђења и покопан у некој од масовних гробница Драгица Димић, рођена Тошић, на свет је дошла месец дана после окупације Краљевине Југославије. Ћерка Станоја Тошића, новинара и типогра а предратне „Политике“, крај рата дочекала је без оца. Станоја су припадници Прве пролетерске бригаде одвели са радног места 1. новембра 1944, а затим стрељали и гроб му се ни данас не зна. Због свега тога, Драгичин живот био је пун мука, као ћерке народног непријатеља, али је успела да постане дипломирани инжењер, а потом и магистар електротехнике. Највећи терет са њених плећа пао је пуну 71 годину касније, када је Станоја Тошића 7. децембра 2015.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик сматра да би било примјерено да се бањалучки бискуп Фрањо Комарица до краја огради од своје изјаве у којој је Бањалуку упоредио са Блајбургом и да је повуче као неосновану и недоличну. Додик каже да би тада могло да се почне враћати повјерење. “Нама треба повлачење његове изјаве, да се каже да је то грешка. Ја саосјећам са њим за страдалим Хрватима, као и за свима који су овђе страдали, али овакве спекулације које је бискуп изнио су недоличне”, нагласио је Додик. Додик је у Бањалуци рекао да није видио саопштење бањалучког бискупа у којем тврди да својим ранијим изјавама није намјеравао да увриједи Србе,

Радован Караџић затражио је данас од судског механизма у Хагу додатних деведесет дана за подношење жалбе на пресуду, којом је у марту осуђен на 40 година затвора. У поднеску, који је потписао члан правног тима савјетника Караџића, Питер Робинсон, наводи се да је због “неадекватних ресурса који су на располагању тиму одбране, немогуће поднијети смислену жалбу до 22. јуна”. Караџић је добио шездесет дана за подношење жалбе, а тај период истиче 22. јуна, саопштио је Трибунал. Хашки трибунал је 24. марта осудио Караџића на четрдесет година затвора. Председник Хашког трибунала Теодор Мерон именовао је прошлог мјесеца судије Жалбеног вијећа у случају Караџић. Жалбеним вијећем предсједаваће судија Теодор Мерон, а поред

Бањолучки бискуп Фрањо Комарица тврди да недавним поређењем Бање Луке са Блајбургом није намјеравао да повриједи суграђане Србе и жртве српског народа из ратова, нити икога ко је погођен ратним страдањима својих ближњих. Комарица је у саопштењу појаснио да је његово метафоричко поређење Бањалуке са Блајбургом искључиво требало да послужи политичарима у Хрватској, БиХ, Републици Српској, па и Бањалуци, да коначно одлучније заједно почну исправљати неправду многим његовим суграђанима и сународницима “која се чини већ двије и по деценије, а за шта велику одговорност носе бројни, још увијек живи политичари из ратних и поратних година”. Наводећи да није могао слутити да ће његове ријечи изазвати таква реаговања, Комарица је истакао

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта апеловао је данас на све прогнане Србе да се одазову акцији за попис имовине и тиме би европским институцијама указали да се у Хрватској крше људска права. Он је рекао да акција пописа отете имовине Србима током рата у Хрватској, Босни и Словенији траје још месец дана и да је за сада одзив мали и прецизирао да се до сада пријавило око 5.000 породица, односно евидентирано је око 20.000 људи што је мало јер се, како каже, зна да је на хиљаде грађана оштећено током рата. „Људи су изгубили веру, завладала је апатија, прошло више од 20 година. Без решавања ових проблема не