Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић сматра да би предсједавајућем Предсједништва БиХ Бакиру Изетбеговићу било боље да умјесто предстојеће посјете Казанима, мјеста страдања сарајевских Срба 1993. године, обезбиједи политичку подршку и средства за завршетак ексхумације српских жртава. „Бојим се да градња меморијала прије завршетка ексхумације посмртних остатака српских жртава на Казанима представља покушај `бетонирања` садашњег стања и избјегавање обавеза БиХ да пружи одговор на питање о судбини људи за које се претпоставља да су завршили у Казанима, односно спречавање процесуирања ратних злочина“, рекао је Мишић Срни. Он је навео да исту бојазан изражава и када су у питању ексхумације посмртних остатака српских жртава у сарајевским насељима

У Источном Сарајеву данас је обиљежено 24 године од формирања Осмог одреда Специјалне бригаде полиције Републике Српске. У Храму Светог Василија Острошког на Вељинама служен је парастос погинулим припадницима овог одреда, а код спомен-обиљежја код Полицијске станице у Источном Сарајеву положени су вијенци и цвијеће. Ратни командант Осмог одреда Сецијалне полиције Бранислав Окука истакао је да је саборност и јединство, херојство и јунаштво сарајевских Срба вјечно у темељима Републике Српске. „Поносни смо што смо дио Специјалне бригаде полиције која је од Требиња до Новог Града бранила сваки педаљ ове земље и учествовала у свим значајнијим биткама за Српску“, рекаo је Окука. Начелник Центра јавне безбједности Источно Сарајево Српко Косорић подсјетио

Миладин Драгичевић, изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика, изјавио је данас у селу Чемерно, гдје је служен парастос за 32 српска цивила, које су прије 24 године звјерски убили припадници такозване Армије БиХ, да је ово мјесто још једно у низу српских стратишта на којем су поубијане цијеле породице. „Скоро сам био на парастосу и у Брадини, гдје су такође звјерски убијене цијеле српске породице, а њихова огњишта уништена“, рекао је Драгичевић новинарима. Он је посебно огорчен на понашање локалних илијашких власти који су наредиле да се са спомен-обиљежја на масовној гробници у Чемерном ријеч ратни злочин прекрије плочицом на којој стоји ријеч „збивања“. „Нису се ти несретни Срби сами

Свједочећи у своју корист, оптужени за незаконито затварање српских цивила Ступарима, у општини Кладањ, Рамиз Халиловић је рекао да није никога ударао те да је сву одговорност за заточене цивиле имала Територијална одбрана. Халиловић је, преноси Бирн, рекао да је 1. јуна 1992. године постао командир Војне полиције Ступари, која је била смјештена на истом мјесту гдје и команда Штаба Територијалне одбране на чијем је челу био Зијад Хамзић. На питање браниоца Васвије Видовић, Халиловић је одговорио да он, као командир Војне полиције у то вријеме, није доносио никакве одлуке у вези са цивилним становништвом и животима људи у Ступарима. За заробљавање становника српске националности у Ступарима, Хамзић је, како