arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Да ли је овај део немачке историје стварно коначно завршен и "закопан"? pixabay.com

Сваки десети Немац жели да Немачком руководи фирер

16. јун 2016.

Универзитет у Лајпцигу спровео је истраживање које је показало у најмању руку поражавајуће резултате. Наиме, чак 10,6 одсто Немаца жели да њиховом земљом рукводи фирер. Како је наведено, у резултатима анкете,  10,6 одсто Немаца сложило се са тврдњом да им је потребан фирер, који би чврстом руком управљао Немачком ради општег добра, преноси Спуњик. Према резултатима анкете, 12 одсто Немаца сматра да је њихова нација рођењем боља од других. Како се наводи у извештају, објављеном на сајту Универзитета, немачко друштво показује очигледну поларизацију и радикализацију. – Две групе живе једна поред друге. Има људи који су активно укључени у пружање помоćи избеглицама, а има оних који их активно одбацују – тврди један од аутора извештаја Оливер

Београд - Трибина

За Запад се Србија показала као идеалан кривац

16. јун 2016.

Србофобија као предубјеђење грађена постоји дуго кроз историју у државама Запада и ње неће тако лако нестати, јер се Србија показала као идеалан кривац и добар објекат за иживљавање великих сила Запада, оцијенили су учесници трибине “Србофобија и њени извори” вечерас у Београду. На трибини коју су организовали удружење “Краљевина Србија” и Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке, историчар Чедомир Антић подсјетио је да је академик Милорад Екмечић говорио да је србофобија само рукавац русофобије. Реконструишући поријекло и развој србофобије кроз историју, Антић је оцијенио да нестанком русофобије неће престати и србофобија, јер се Србија показала као идеалан кривац. Истичући како су се Европа и САД “80 година спремале за рат

Без гроба и споменика (Фото: Илустрација)

Жртве комунизма никог не занимају

16. јун 2016.

У Србији практично више не постоји Државна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944, а до краја године са веб сајта Министарства правде биће скинут и списак са до сада идентификованих око 60.000 људи које су побили комунисти по завршетку Другог светског рата. – Комисија је угашена. Ионако је постојала само на папиру од 2012. и доласка на власт коалиције око Вучићевих напредњака. Беспарица није пресудан фактор. Ово је идеолошки потпуно конфузно време и владајућа гарнитура шаље различите поруке у зависности од процене колико може имати конкретне користи у датом тренутку. Чак ни из пијетета према жртвама, српске државнике не интересују тзв. пасја гробља црвеног терора, расута широм

Зграда Окружног тужилаштва у Источном Сарајеву (Фото: sarajevo-rs.com)

Наставак суђења за злочине над Србима у Горажду

16. јун 2016.

Окружном суду у Источном Сарајеву данас ће бити настављено суђење бившим припадницима такозване Армије БиХ за злочин над српским ратним заробљеницима у Горажду 1992. године. На суђењу некадашњим припадницима такозване Армије БиХ Мухамеду Аџему, Омеру Угљеши, Сенаду Халиловићу и Суљи Каркељи, које је одржано 19. маја, свједок одбране Џевад Муминовић потврдио је да су оптужени учествовали у борбама против српских снага у дијелу града на десној обали Дрине. Муминовић је рекао да је као припадник 31. Дринске бригаде учествовао у жестоким борбама на десној обали Дрине, те да су са њим, између осталих, “били Муса Аџем, Суљо Каркеља, Сенад Халиловић и Меша Џаферовић”. Он је рекао да се вратио кући

Соколац

Oбиљежавање 21 године од одбране Сарајевско-романијске регије

16. јун 2016.

На Сокоцу и Равној Романији данас ће бити обиљежена 21 година од одбране Сарајевско-романијске регије. Према програму обиљежавања, у 9.00 часова биће служен помен и положени вијенци на Војничком гробљу на Сокоцу, а у 9.15 часова предвиђено је обраћање званичника. У манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији у 10.30 часова биће служен парастос погинулим борцима Сарајевско-романијске регије. Из Борачке организације општине Пале обавјештавају грађане да ће данас у 8.00 часова испред Централног споменика на Палама бити организован превоз аутобусом до Војничког гробља на Сокоцу и манастира Светог великомученика Георгија на Равној Романији. Предсједникк Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Миленко Савановић рекао је раније да је подручје

У Културном центру "Пале" вечерас је отворена изложба "Добојски логор, култура сјећања 1915-2015", коју су припремили Регионални музеј Добој и Православно архијерејско намјесништво добојско

Отворена изложба о Аустроугарском логору у Добоју

15. јун 2016.

У Културном центру “Пале” вечерас је отворена изложба “Добојски логор, култура сјећања 1915-2015”, коју су припремили Регионални музеј Добој и Православно архијерејско намјесништво добојско. Аутор поставке, виши кустос и историчар музеја у Добоју Милка Ћосоћ истакла је да се на изложеним документима и фотографијама налазе подаци о великом броју страдалих у добојском логору са подручја Сарајевско-романијске регије. “Кроз логор од 1915. до 1917. године прошао је 45.791 логораш, од тога 16.673 мушкарца, 16.996 жена и 12.122 српска војника. Међу њима је било старијих грађана, жена и дјеце”, нагласила је Ћосићева. Према њеним ријечима, јавност не зна много о том логору, али историја каже да је то први сабирни логор у

Изложба о Степинцу

Изложба о Степинцу у Бриселу покушај рехабилитације усташтва

15. јун 2016.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић најоштрије је данас осудио отварање изложбе и конференције “Хрватски светац кардинал Степинац” у Европском парламенту, истакавши да је та изложба покушај скидања одговорности са Степинца и рехабилитације усташког покрета. “Несхватљиво је да се у центру ЕУ отварају изложбе некоме ко је учествовао у погрому хиљада Срба, Јевреја и другог нехрватског становништва и који је у својој земљи осуђен на 16 година затвора и одузимање свих грађанских права у трајању од три године”, истакао је Дачић у писаној изјави медијима. Дачић је поручио да ова изложба и конференција не представљају корак ка помирењу и истини. “Напротив, само продубљује поделе. Сведоци смо да је свет данас суочен

Бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару, данас су обиљежене 24 године од страдања 30 српских цивила и војника у том мјесту, те страдање 386 Срба из долине Неретве који су убијени средином јуна 1992. године

Обиљежавање 24 године од страдања и прогона Срба из долине Неретве

15. јун 2016.

Бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару, данас су обиљежене 24 године од страдања 30 српских цивила и војника у том мјесту, те страдање 386 Срба из долине Неретве који су убијени средином јуна 1992. године. Tих јунских дана, Србе су из долине Неретве протјерали припадници Хрватског вијећа одбране, Хрватских оружаних снага и Хрватске војске. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић подсјетила је да је у долини Неретве 14, 15. и 16. јуна 1992. године извршен страшан злочин према свим људима српске националности који су затечени – неко у својој кући, неко на војном

silos-slavuj.jpg

Јовичић видио тијела три убијена Србина

15. јун 2016.

Свједок Тужилаштва БиХ Славко Јовичић изјавио је пред Кантоналним судом у Сарајеву да је у априлу 1993. на камиону испред Полицијске станице у Бутмиру, код Сарајева, видио три тијела српских заробљеника за које је касније чуо да су убијени због одмазде. Славко Јовичић је 26. маја 1992. године заробљен и одведен у логор “Силос”, општина Хаџићи, након чега је у децембру наредне године пребачен у логор “Крупа”, који је три километра удаљен од Пазарића. Према његовим ријечима, логораши српске националности из логора “Крупа” су свјесно жртвовани за најтеже физичке радове на првим борбеним линијама, преноси Бирн. Свједок је 22. априла 1993. са својом групом заробљеника радио у Доњем Которцу, општина

Мостар 1890-1900

Сјећање на 15. јун 1992 – Саборна црква у Мостару (ВИДЕО)

15. јун 2016.

Саборна црква Свете Тројице запаљена је и до темеља порушена, 15. јуна 1992. године од Муслимана у јединицама ХОС-а.Обнова Цркве Свете тројице започета је 2010. године. У цркви је 1888. сахрањен митрополит Леонтије Радуловић чије су мошти пронађене 2010. приликом обнове цркве. Саборна црква у Мостару је била саборни храм епархије захумско-херцеговачке Српске православне цркве у периоду од 1873. до 1992. године. Била је највећа црква на Балкану до краја 19-ог вијека. Саграђена је 1873. године и представљала је један од симбола града Мостара. Налази се на локацији Бранковац. Велелепна, монументална и живописна црква посвећена Светој тројици била је један од највиших и најлепших православних храмова на Балкану. Храм је потпуно

Одржана изложба надбискупу Алојзију Степинцу у Европском парламенту,

Покушај рехабилитације викара усташке војске

15. јун 2016.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин поручио је, поводом изложбе о хрватском надбискупу Алојзију Степинцу у Европском парламенту, да је нечувено да се у једној европској институцији врши покушај рехабилитације осуђеног ратног злочинца. Вулин је најавио да ће Mинистарство оштро протестовати и затражити од Европског парламента да омогући простор да се покаже и истина о жртвама усташког режима, преносе београдски медији. “Ако има места за покушај рехабилитације викара усташке војске, онда мора бити места за истину о жртавама усташког режима”, рекао је Вулин новинарима у Београду. Oн је подсјетио да је Степинац осуђен за ратне злочине, нагласивши да не може да замисли да би и

Жупанијско тужилаштво Загреб

Тужилаштво се жалило на преблагу казну за злочине над Србима

15. јун 2016.

Жупанијско тужилаштво у Загребу уложило је жалбу на пресуду загребачког Жупанијског суда за пет припадника Хрватске војске оптужених за ратни злочин над заробљеним српским војницима и цивилима, оцјењујући да су изречене казне преблаге и неадекватне. Тужилаштво се жалило на пресуду Суда за бившег команданта такозваног Коначишта ратних заробљеника Стјепана Кларића, који је осуђен на осам година затвора, његових подређених Виктора Иванчина, осуђеног на пет година, Дражена Павловића на три године, Жељка Живеца на годину и по и Горана Штрукеља на двије године затвора. Оптужница терети наведена лица за злостављања заробљених српских војника и цивила од краја 1991. до маја 1992. године. Према оптужници, заробљеници су премлаћивани, мучени електрошоковима, али и

Градска тржница у Сарајеву (Фото Анђелко Васиљевић)

Руски официр: ВРС није гранатирала Маркале

15. јун 2016.

Начелник штаба Унпрофора у сектору Сарајево сугерисао да је испред пијаце постављена и даљински активирана мина. У наставку хашког процеса Ратку Младићу, свједок одбране Андреј Демуренко изјавио је јуче да Војска Републике Српске није могла испалити минобацачку гранату која је, у августу 1995, испред пијаце Маркале убила и ранила десетине грађана Сарајева. Руски пуковник Демуренко био је у то вријеме начелник штаба Унпрофора у сектору Сарајево и учествовао је у истрази о експлозији. „Маркале нису биле погођене минобацачком гранатом”, рекао је Демуренко, сугеришући да је испред пијаце могла бити постављена и даљински активирана мина или граната, која би имала исти учинак и оставила исти кратер на тлу као пројектил испаљен из

Изложба о Алојзију Степинцу

Пајтић: Европски парламент да реагује на изложбу о Степинцу

15. јун 2016.

Председник Демократске странке Бојан Пајтић затражио је хитну реакцију Европског парламента због скандалозне изложбе о кардиналу Алојзију Степинцу, осведоченог сарадника фашиста и усташа. Као члан председниства Партије европских социјалиста, Пајтић је пренео поруку Демократске странке посланицима Социјалдемократске посланичке групе у Европском парламенту да је несхватљиво да се 2016. године у центру Европске уније, у Европском парламенту, говоре похвале и отварају изложбе некоме ко је учествовао у погрому стотина хиљада Срба, Јевреја и антифашиста у логорима смрти Независне државе Хрватске током II светског рата. Пајтић је упутио писмо и протест и Мартину Шулцу, председнику Европског парламента који припада истој политичкој породици као и Демократска странка. Изложбу о Алојзију Степинцу у Европском

Битка за Кошаре (фото: srpskiglas.com.au)

Хероји са Кошара добијају споменик

15. јун 2016.

На Правном факултету у Београду обиљежено је 17 година од завршетка борбе око карауле Кошаре на Косову и Метохији. Присутни су се подсјетили хероја који су 1999. године 65 дана бранили границу тадашње Југославије од терориста. Више од деценију и по касније најављено је и подизање споменика херојима са Кошара. Прије тачно 17 година завршили су једну од најважнијих и најтежих борби – за своју државу. Од тада се боре да не падну у заборав и да њихова дјела запамте генерације које долазе. “Вама, драга омладино, не могу ријечима објаснити каква је то војска била. Оно на шта смо и даље поносни је када гледамо вас, омладину, када гледамо дјецу,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Камени цвет

Тишина је прекрила зелену траву. Не чује се чак ни шуштање воде

Коментар: Списак

Смишљеним застрашивањем Срба, ови невладини и друга им братија покушавају да обесмисле

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА