arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, општина Нови Град, данас су положени вијенци и прислужене свијеће код заједничког спомен-обиљежја за 75 цивилних жртава из Другог свјетског рата

Обиљежен Дан страдања цивила у Другом свјетском рату

У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, општина Нови Град, данас су положени вијенци и прислужене свијеће код заједничког спомен-обиљежја за 75 цивилних жртава из Другог свјетског рата. Вијенце су положили представници општине Нови Град, општинског СУБНОР-а, општинске Борачке организације и потомака страдалих. Предсједник Комисије за његовање традиција ослободилачких ратова Александар Јанковић рекао је да су у овом засеоку на Илиндан 1941. године у крвавом усташком пиру страдали цивили – жене, дјеца и старци. Јанковић је навео да је спомен-обиљежје подигнуто 2006. године, а табла са именима жртава постављена 2012. године. Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Tодић подсјетио је да је село Водичево у Другом свјетском рату изгубило половину становништва. Предсједник

О судбини чланова Савеза сокола у логору Јасеновац

У Јасеновцу је у међуратном периоду основано Соколско друштво Јасеновац. Године 1934. старешина је био др. Спасоје Мадираца, заменик Никола Миладиновић, тајник Марко Фрањић, начелник Ђорђе Чолак, заменик Милан Сињак, начелница Љубица Вучинић, заменица Анкица Клобучар, благајник Милан Старчевић. Чланови Управе били су Станко Стасиов, Илија Ђилас, Милан Павлица, Терезија Ивчић и Војислав Микић. Ревизори су били Озрен Бачић, инг. Иван Витаљић, Душан Боснић, Милош Крњајић и Славко Метлаш. У Суду части били су Перо Вучинић, Нада Мадираца, Мирослава Кајзер, Милан Миљеновић и Војин Согонић. (1) Соколска друштва и чете оснивана су и по околини Јасеновца. Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе Загреб прославило је 1930. Први децембар, Дан

Владимир Роловић

Бранислава Роловић: Нисмо нимало изненађени – то је дјело фашизма

Бранислава Роловић, чији је супруг Владимир као југословенски амбасадор убијен у терористичком нападу у Шведској 1971. године, изјавила је да није нимало изненађена вијешћу да је у Хрватској подигнут споменик његовом убици Мири Баришићу и нагласила да је тај споменик наставак свега што се дешава у Хрватској и цијелом свијету. „Антифашизам је темељ ЕУ. Сви европски званичници осуђују фашизам. То су дивне речи, али дела фашизма можемо да видимо и у комшилуку и свуда у свету. Зато и јесам уплашена, бринем шта све може да се догоди и чиме се све ово може завршити“, рекла је Роловићева за „Вечерње новости“.  Она је нагласила да је убиство њеног супруга прије свега

Некажњено убијање Срба: Бранимир Главаш Фото: Реутерс

Отворен лов на Србе у Хрватској

Србија је упутила још две протестне ноте Хрватској – због укидања пресуде Бранимиру Главашу и подизања споменика усташком терористи Миру Баришићу, убици југословенског амбасадора Владимира Роловића. У ноти због Главаша, осуђеног за злочине над Србима у Осијеку, истиче се да хрватско правосуђе шаље поруку да је дозвољен и некажњен злочин над Србима, чиме је, уз говор мржње, отворен лов на Србе у Хрватској. Отправник послова Хрватске у Београду Стјепан Глас одбио је да прими ноте, али их је Министарство доставило редовним путем, чиме је формално уручење извршено. Шеф српске дипломатије Ивица Дачић констатовао је након изјаве хрватског колеге Мире Ковача да српске власти треба да престану са пропагандом која подсећа

Миле Бјелајац

Хрватска живи по правилима НДХ

Историчар Миле Бјелајац о рехабилитацији Степинца, оживљавању усташтва, мржњи према Србима, Главашу, Јасеновцу, „Олуји“… Начином на који реагује на актуелне догађаје, почевши од рехабилитације Алојзија Степинца, преко догађаја у Србу, где је држава толерисала дивљање проусташких и профашистичких екстремиста, Хрватска показује да је спремна да изврши ревизију историјске слике НДХ. Питам се да ли ћемо доживети да се обори „комунистички процес“ и Љуби Милошу, некадашњем управнику логора Јасеновац, који се после бекства вратио у Хрватску 1947. Тада је ухапшен и осуђен 1948. на смрт, као и Ерих Лисак пре тога, коме је сада уз Степинчев процес, такође, оборена пресуда. Историчар Миле Бјелајац овако, у интервјуу за „Новости“, коментарише бурне догађаје

Нападаче на Србе извести пред суд

Београд тражи да Хрвати истраже све етнички мотивисане нападе на наше сународнике Од Загреба очекујемо да истражи све етнички мотивисане инциденте и нападе на Србе и обавесте нас о судским поступцима. То није никакво мешање у унутрашње ствари Хрватске, већ заштита наших сународника, али и антифашистичких тековина, на којима почива и ЕУ, чија је Хрватска чланица. То, за „Новости“, поручује шеф дипломатије Ивица Дачић, реагујући на протестну ноту из Загреба коју наша амбасадорка Мира Николић у четвртак није хтела да прими, а чији је садржај Хрватска у петак обелоданила. У том тексту званични Загреб оптужио је Београд за покушаје мешања у унутрашње ствари Хрватске, а српске власти позвао да се

Foto: V. Danilov / Zoran Dokić

Београдске приче: Једини пут кад је бака била „госпођа“

Стара породична документа враћају сећања. Још чувам писмо из Маутхаузена из 1943. године у којем пише да дедина смртновница може да буде подигнута уколико се уплате 72 марке – каже Зоран Безброј Београђана нестало је у ратовима који се стално и упорно „врзмају“ овим простором. Свакако је много више оних које смо заборавили него оних којих се, с пијететом, данас сећамо. Један од таквих, злокобних сукоба део је сећања нашег саговорника Зорана Докића, заљубљеника у историју бродарства, хроничара и истраживача старог Београда и његових обичаја. Како то већ бива, сваког ко има неки порив да се бави историјом на такав искорак тера нешто или неко. Неки траг из прошлости који

Између два злочина

Спомен-обележје у Глини има доста сличности са зидањем Скадра на Бојани, само што је оно легенда а ово стварност у којој је лицемерје врхунска одредница. Зна се да је у глинској цркви пресвете Богородице у време од 28. јула до 3. августа 1941. године извршен злочин геноцида, када је 1567 грађана српске националности из околних места преварених да иду на покрст лишено живота најбаналнијим клањем. На локацији у главној глинској улици саграђена је 1826. године православна црква Пресвете Богородице у којој су обављани верски обреди до лета 1941. године када су хрватски екстремисти тога доба – усташе, извршили поменути злочин, цркву запалили и порушили. Локалне власти, су по добијеним инструкцијама

Иконостас академског сликара Павла Симића (1818-1876) уништен у глинској цркви

Током четири године своје владавине усташка Независна Држава Хрватска испољила је монструозну активност тоталног геноцида: уништавање српског народа и његовог историјског постојања. Такву злочиначку делатност није испољила ни немачка окупаторска војска у Србији. Трагични догађаји у српским црквама у НДХ, посебно у Глини, имали су, дакле, два вида геноцида: 1. Клање Срба у храму, 2. Уништавање храма као српског православног споменика културе. У глинској цркви уништен је иконостас и зидни живопис Павла Симића, једног од најзначајнијих српских сликара 19. века. Павле Симић је рођен у Новом Саду где је после завршених сликарских студија на бечкој Академији имао стални атеље са сарадницима. Основне сликарске поуке примио је од познатог барокног сликара

Закључак

 У овој монографији су обједињена делимична али аутентична сведочанства о масовним усташким злочинима над Србима из Глине, Вргинмоста, Босанске Дубице и других места из њихове околине. Ова каталогизација недужних страдалника је само део једног поглавља „Српске књиге мртвих“ која је припремљена с намером да подсећа Србе са Кордуна и Баније и Босанске крајине, на сву трагику њихове сабраће, коју су фанатизовани Павелићеви џелати поубијали у времену фашистичког поретка НДХ 1941.-45. године. Нажалост правосуђе ФНРЈ и федералне јединице републике Хрватске није осудило квинслишку НДХ за почињене злочине геноцида. Напротив, истину о усташком истребљењу српског народа у рату -АГИТПРОП ЦК КПЈ и КП Хрватске деценијама су ту чињеницу затирали у миру. Ни

Из резолуције Европске Уније 1993. године

На покушај прећуткивања злочина над деловима било ког народа у Другом светском рату, Европска унија је донела Резолуцију 1993. године, која налаже свим владама да не крију ни једну чињеницу, нити било шта што приказује нацистичка недела. Свака земља би морала чак да предвиди и законске казне за оне који негирају постојање злочина у Другом светском рату, који умањују, прикривају или користе симболе из тог рата. Да ли је трагичније ако о томе неке владе нису ништа знале, или да су знале, а нису поштовале. Немарећи за налоге ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ, у Туђмановој РХ ни једна препорука из ове Резолуције није била прихваћена – мада за то има историјских чињеница на претек. Да

Фрагменти изјаве Хилмије Берберовића, кољача Срба у глинској православној цркви

Историјски архив Београда УГБ IV IV-146/32) Убијање је вршено на тај начин што смо неке ударали право у срце, неке клали преко врата, а неке ударали гђе стигнемо. Ако неки Србин не би био од првог ударца смртно погођен, тога усташе приклали ножем. За вријеме клања није горјела свјетлост у цркви, већ су били одређени специјални војници који су рукама држали батеријске електричне лампе и тиме нам освјетљивали простор. У више махова десило се да је неки Србин налетио на нас песницом, или пак да је некога ударио ногом, али је тај био одмах искасапљен. За вријеме овога клања била је у цркви велика галама. Присутни Срби викали су „Живио

Интегрални текст изјаве Љубана Једнака са сведочења пред загребачким судом

(Шиме Бален „Павелић“, Загреб 1952.) „… Он је метнуо главу на стол, а усташе су му нарезале гркљан. „Пјевај сада“. Како је он пјевао, крв му је ударила из гркљана на 2-3 метра далеко. Било је то свакако јако неугодно свима нама гледати. Кад је крв ударила према нама, један ми је рекао: „Тако ће бити и с нама, јаој нама.“ Нато су усташе повикали – „Удари га ножем, мајку му његову…“ И ударили су га 2-3 пута ножем иза врата, а када је пао на под, прискочили су му други, посебно одређени, који су мрвили главе. Прискочише му два усташе и смрвили му сву главу. Затим су га бацили из

Усташки злочин над Србима у глинској православној цркви био је испланиран за Илиндански празник

„Чујте ово старци, почујте сви жигељи земље! Је пи овако што икад било у ваше дане, ил’ у дане ваших отаца? Реците ово својим синовима, Ваши синови својим синовима, а њихови синови потоњем кољену.“ (Ријеч Јахве 1, 2, 3.)   Илинданску песму и молитву заменили су ударци ножева, маљева, крикова страве и ужаса у овом геноцидном злочину, непознатом у историји цивилизације, извршеном на светишту и око њега. Тада је усмрћено 1567 људи са подручја Кордуна и Баније. Усташки „мисионари“ хтели су пред иконама, крстом и олтаром затрти живот, културу, дух и веру једног народа. Главни организатор и инспиратор свих почињених злочина у Глини, Банском Грабовцу, Горњем Таборишту, Шушњару, Великом Грацу,

Масакрирање српских цивила на Банском Грабовцу у јулу 1941. године

„Ми знамо како рана пече, – и како боли нож… Истина је наша крвљу записана“ (епитаф на споменику грабовачким жртвама -Јуре Каштелан)   Крајем јула 1941. године, глинске, петрињске и загребачке усташе, довеле су на Бански Грабовац преко 1200 похапшених српских сељака, од 16 до 60 година старости из срезова: Глина, Петриња и Двор на Уни. Павелићев Покријетни пријеки суд све их је прогласио „кривим“ и осудио их на смрт. Усташе су технику егзекуције, над тим несрећницима, примењивали према својим личним склоностима. Крвави пир на Грабовцу успело је да преживи само седам људи. Ево за ову прилику неколико делова из необјављеног дневника др. Јураја Перина, Хрвата, глинског лекара, који је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.