Европске вредности не подразумевају забрану негирања или преиспитивања геноцида, већ забрану ширења мржње и величања геноцида. У појединим европским земљама забрањено је величање Холокауста јер о том злочину постоји консензус. Измена српског Кривичног законика према којој би се негирање геноцида квалификовало као кривично дело правда се обавезама Србије према учлањењу у ЕУ. Ипак, историја говори друкчије. У неколико наврата, од почетка 21. века, званичници ЕУ нису могли да се сложе треба ли порицање геноцида да постане део општеевропског законодавства. Неке државе-чланице ЕУ нису се сложиле са таквим предлогом Европске комисије сматрајући то неприхватљивим кршењем слободе говора. Зато је 2007. усвојено компромисно решење којим је остављено државама-чланицама да порицање геноцида уврсте или не уврсте у своја кривична

Хрватски министар културе Нина Обуљен Коржинек скинула је са зида у свом кабинету слику Анте Страчевића, идеолога хрватског национализма, и изазвала протесте десничара и бившег министра Златка Хасанбеговића. Портрет Анте Старчевића, рад сликара Бехаудина Селмановића из БиХ, својевремено је у министарски кабинет унио управо Хасанбеговић, који је остао упамћен по негацији партизанског покрета, одбрани усташке НДХ и „Ханџар дивизије“. „Свако има право на свој естетски избор, па тако и садашњи министар. А у новонасталим околностима Старчевићу заправо тамо више и није мјесто. Можда би у Министарству културе сада боље одговарали портрети Хрвоја Хрибара из Хрватског аудио-визуелног центра или в.д. интенданта ријечког Хрватског народног позоришта Марина Блажевића“, изјавио је Хасанбеговић, који

У предлогу измена Кривичног законика нашло се и једно потпуно ново кривично дело – „оспоравање геноцида и других тешких кривичних дела против човечности“, које се дефинише као један од облика кривичног дела расне и друге дискриминације Већ дуго траје рад на изменама Кривичног законика Србије. Почело се са идејом о променама у вези с неким кривичним делима против привреде, а у финишу израде Нацрта закона о изменама и допунама Кривичног законика унесене су велике новине у погледу кривичних дела против полне слободе. Ово је изазвало велику пажњу јавности, а понеко се забринуо да то ствара могућност кривичне одговорности и због „масног вица“. Сада, суочени с Предлогом Закона о изменама и

Измене Кривичног законика изазвала опречне реакције посланика. Одредбе непримењиве на тврдњу да је злочин у Сребреници геноцид Измене Кривичног законика, о којима расправља Скупштина Србије и којима се уводи негирање геноцида као кривичног дела, не значе да ће онај ко оспори да је злочин у Сребреници био геноцид ићи у затвор. С друге стране, то би могло да се догоди ономе ко негира да се ратни злочин у Поточарима догодио. Предуслов је да због те изјаве, на пример, избију немири или буде угрожен нечији живот. Новом одредбом, затвором од шест месеци до пет година биће кажено одобравање, негирање или значајно умањивање геноцида, злочина против човечности и ратних злочина, али само