arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Миодраг Линта Фото: СРНА

Загреб наставља застрашивање бивших бораца РСК

1. децембар 2016.

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта сматра да изручење Мирослава Јовића /47/ Хрватској из Црне Горе, због наводне одговорности за ратни злочин, показује да хрватска држава наставља политику застрашивања бивших припадника војске и полиције Републике Српске Крајине. Линта у саопштењу напомиње да је суд у Сиску Јовића осудио 2006. године на 15 година затвора у одсуству, јер је наводно са извјесним Миланом Станојевићем починио ратни злочин 1991. године у мјесту Горње Табориште, општина Глина. „Изјаве појединих лица демантују чињеницу да је Мирослав Јовић починио било какав ратни злочин“, истиче Линта. Линта истиче да је Мирослав Јовић 162. Србин који је ухапшен по хрватским потјерницама, што потврђује да хрватско правосуђе

Шамац - парастос Фото: СРНА

Шамац: Парастос за погинуле у отаџбинском и другом свјетском рату

1. децембар 2016.

За погинуле у одбрамбено-отаџбинском и Другом свјетском рату данас је служен парастос у шамачкој мјесној заједници Српска Тишина, положени су вијенци и цвијеће, а овим поводом представљен је и филм о страдању Срба у Независној Држави Хрватској. У одбрамбено-отаџбинском рату у овом мјесту погинуло је 10 бораца и троје цивила, а у Другом свјетском рату погинуло је 128 мјештана Српске Тишине, од којих су 1. децембра 1944. године усташе свирепо убиле 59 Срба, међу којима десеторо дјеце. Члан Предсједништва Мјесне борачке организације Тишина Ђоко Пупчевић каже да су од 1. до 4. децембра 1944. године усташе из Тишине покупиле све мушкарце, одвеле их на ријеку Саву и стријељале. Осамдесетогодишњи Гојко

Пјер Анри Бинел

Пјер Анри Бинел: Робијао сам због Србије и опет бих учинио исто!

1. децембар 2016.

Некадашњи француски мајор Пјер Анри Бинел познат по томе што је нашој војсци предао планове НАТО бомбардовања и тиме одложио почетак агресије, упутио је јавно писмо српском народу. Због подршке Србима остао и без признања Легије части. Бинел је пред судом осуђен на 5 година затвора, а како је рекао он се не каје и то би урадио опет. Погледајте шта је Француз поручио нашем грађанима Србије поводом приближавања Србије злочиначком НАТО пакту. Пре седамнаест година почела је Нато агресија против једног поносног и слободног народа, српског народа. Саучесници ове драме налазили су се и у великом делу јавног мњења злоупотребљеног пропагандом НАТО-а и његових сателита. Будући да сам учествовао

За српски и ћирилицу – са речи на дела

1. децембар 2016.

Аутор: Др Александар Вулетић Сви ћемо се сложити да је тужбалица над стањем у српском језику, ћирилици и језичкој култури у Срба уопште, поодавно доста, те да је крајње време да делима, а не само речима, чувамо и негујемо наш језик и писмо. Ми, баштиници и власници српског језика и ћирилице – цео српски народ, сви ми заједно и свако од нас понаособ – обичан, свакодневни свет – ми чувамо и негујемо наш језик и писмо. Исти онај народ чији језик је Вук изабрао за основ књижевног језика. Исти онај народ који је вековима писао ћирилицу, говорио српски, саплитао се о латиницу и српско-хрватски у временима када су југословенство и комунизам

Чaк и eксхумaциje мoгу бити првoг и другoг рeдa Фото: ПИXСEЛЛ

Држaвe и грoбницe

1. децембар 2016.

Joш jeднo пoлутajнo ископавање пoсмртних oстaтaкa жртaвa Oлуje у Зaдру: Зa свaку би пoхвaлу биo хумaни принцип дa сe приликoм eксхумaциja рaтнe жртвe ‘нe диjeлe пo нaциoнaлнoсти’ кaдa нe би вриjeдиo зa сaмo jeдну стрaну Свaкo кo je ствaрao држaву, ствaрao je грoбницу, риjeчи су пoзнaтoг бeoгрaдскoг пaтoлoгa др. Зoрaнa Стaнкoвићa. Нaкoн ствoрeних држaвa, пoд притискoм Хaшкoг судa пoчeлe су сe oтвaрaти пoзнaтe грoбницe, с мaлo вoљe и, joш вaжниje, у aпсoлутнoj тишини и уз пoтпунo игнoрирaњe jaвнoсти и мeдиja. Taкaв приступ и дaљe сe прaвдa чувaњeм oсjeћaњa oбитeљи жртaвa. Jeднa oд грoбницa, 21 гoдину нaкoн нaстaнкa, oтвoрeнa je oд 21. дo 24. нoвeмбрa нa грaдскoм грoбљу у Зaдру, a

Слободан Милошевић

Све нам је Милошевић давно рекао! Зашто нам то раде, зашто нас убијају, шта ће бити са нама, ко су плаћеници у Србији… (ВИДЕО)

1. децембар 2016.

Слободан Милошевић је отеран силом са власти, то сви знају и тога су сви свесни. Професор др Велко Влканов, копредседник Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића, поводом овог догађаја изјавио је да је некадашњи председник Србије и СРЈ изгубио живот од најамних убица 11. марта 2006. године. „У ова два датума уоквирен је један невероватан живот посвећен добробити југословенских народа, добробити српског народа. Али, као и све велике личности, Милошевић превазилази оквире своје националности, претворивши се у један од симбола борбе човечанства за правду и слободу, такав симбол какав су Патрис Лумумба, Салвадор Аљенде, Нелсон Мандела. Човечанство мери свој раст управо кроз такве личности, код којих је сопствена судбина подређена

Соколска штафета

Штафета краља Петра

1. децембар 2016.

Музеј историје Југославије данас слави 20 година постојања Најпосећенији музеј у Србији, Музеј историје Југославије, који годишње обиђе 120.000 људи, започеће данас од 10 часова, уз своју публику, прославу 20. рођендана, изложбом једног предмета „Трчање кроз време“. У објекту Музеја 25. мај, наиме, биће изложена једна од четири соколске штафете које су у септембру 1940, поводом седамнаестог рођендана Петра Другог Карађорђевића, престолонаследника и старешине „Сокола“, стигле у Београд у организацији Савеза сокола Краљевине Југославије. Штафета је ношена од Скопља, Ниша и Крагујевца до Београда, а МИЈ је откупио ове године, током трајања изложбе „Ко је соко – тај је Југословен“. Музеј у чијем слогану пише „Ми чувамо сећање“, својим посетиоцима

Грб нове државе,Проглашење прве заједничке јужнословенске државе 1. децембра 1918.

Први југословенски брак из рачуна

1. децембар 2016.

На данашњи дан пре тачно 98 година у Београду је проглашена прва јужнословенска држава. Заједница је више била у интересу угрожене Хрватске него Србије, која је државу већ имала Први југословенски „брак из рачуна“ склопљен је на данашњи дан – 1. децембра 1918. у Београду. Партнери су били Србија, која је изгубила 1,2 милиона становника у Великом рату и ни од кога призната загребачка творевина Држава Словенаца, Хрвата и Срба. У њој је живело 500.000 људи који су претходне четири године ратовали против српске војске и учествовали у окупацији Србије. – Улазак српске војске у поједина хрватска места становништво је различито доживљавало: Срби с одушевљењем, Хрвати с резервом и прикривеним

Милош Ковић

Дисциплиновање српске историографије

1. децембар 2016.

Реч „геноцид“ је претворена у пуко пропагандно средство за медијско правдање освајачких похода САД и НАТО-а широм наше планете Историја је субверзивна наука. Суочени с мноштвом протеклих догађаја и процеса, ми покушавамо да у њима накнадно пронађемо унутрашњу логику, везе и смисао. Тако настају периодизације, концепти и уопштавања, као капитализам, либерализам, или европска култура. Чим се, међутим, из света теорије вратимо животу и чињеницама, брзо ћемо се уверити да је прошлост неупоредиво сложенија од свих наших истраживачких модела и идеолошких наклоности. Шта је, на пример, либерализам? Вера у људска права, у индивидуалне слободе, у народни суверенитет? Зашто је онда либерализам, како је то приметила Хана Арент, један од главних извора

Милан Тепић

Мајор Милан Тепић добија споменик у Београду

30. новембар 2016.

На иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у београдском насељу Савски венац биће подигнут споменик мајору Милану Тепићу, који је херојски погинуо бранећи војно складиште ЈНА у Бјеловару, одлучила је данас Скупштина града Београд. Споменик ће бити подигнут у близини улице која носи Тепићево име, преносе београдски медији. Мајор Тепић издао је наређење да се дигне у ваздух војно складиште ЈНА у близини Бјеловара 1991. године, које је требало да нападне хрватска паравојска, и том приликом жртвовао је и сопствени живот. Скупштина града одлучила је да у Београду буду подигнуте бисте и пољском имунологу Лудвику Хиршфелду, који је добровољно дошао у Србију 1915. године и допринио да

Епископ Атанасије одржао помен пострадалим Србима 1941.г. у Горинчанима код Босанског Петровца

Епископ Атанасије одржао помен пострадалим Србима 1941.г. у Горинчанима код Босанског Петровца

30. новембар 2016.

У суботу, на Задушнице 8. окробра 2016. године, Православни хришћанин Босанског Петовца Драшко Дргишић дао је откриће о новом стратишту Првославних Срба Босанског Петровца, пострадалих о Илиндану 1941. године, а за које се, нажалост, до сад мало знало, нити се молитвено посјећивало. То је пошумљени простор у Горинчанима, недалеко од самог Петровца. Драшко је здрав и крјепак човјек, од 82 године (рођ.1934) свјежег памћења, који је и сам после Другог рата вадио кости пострадалих. Наиме, усташе су народ убијали и бацали у долину, која је раније била „Крепана“, у коју су раније сељани бацали угинулу стоку, тако да су кости убијаних биле помјешане са костима стоке. Драшко је сам прекопао

ЕксхумацијаФото: РТРС

Веритас: У Хрватској мук о ексхумацији Срба са гробља у Задру

29. новембар 2016.

Документационо-информациони центар Веритас саопштио је да у Хрватској влада тотални мук о прошлонедјељној ексхумацији посмртних остатака жртава српске националности са Градског гробља у Задру. Веритас подсјећа да је, према саопштењу Комисије за нестала лица Владе Србије, укупно ексхумирано 18 посмртних остатака жртава које су страдале у акцији „Олуја“ и послије, са којих су узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. У саопштењу Веритаса се напомиње да је са истог гробља током 2013. године ексхумирано 56 посмртних остатака са подручја сјеверне Далмације и Лике, који су такође страдали у акцији „Олуја“ и послије, од којих је до сада идентификовано 36. Према Веритасовим сазнањима, жртве које су ексхумиране прошле недјеље биле су

Попис жртава рата 1941-1945.

29. новембар 2016.

Већ годинама је могуће на одређеним порталима на Интернету пронаћи делове или комплетан попис жртава Другог светског рата 1941–1945. године међу становницима Југославије. Како је све то непоуздано, јер се не зна којим путем су ти подаци стигли до оних који држе поменуте портале, Музеј жртава геноцида, као једна од три институције (поред Завода за статистику и Архива Југославије) обзнањује оно чиме располаже. Свесни смо да ће то изазвати различите коментаре, да се изнето многима неће допасти, да ће вероватно уследити и оптужбе да смо се тим потезом сврстали на противничку страну… Стога наглашавамо: у овом часу нудимо само оно чиме располажемо а то је оно што је добијено ревизијом

Владимир Путин

Владимир Путин: Тешко је рећи да ли би ми добили рат да за воланом није био Стаљин…

29. новембар 2016.

Председник Русије о Минхенском споразуму, Пакту Молотов – Рибентроп и Великом Отаџбинском рату… 5. новембра 2014. године, у музеју савремене историје Русије одржан је сусрет шефа руске држаев Владимира Путина са младим научницима и предавачима историје, саопштава прес-служба Кремља. У сусрету су узели учешће представници водећих високошколских установа и Института РАН, Института за општу историју РАН, Археолошког института. Током сусрета покренута је тема историје Русије у ХХ веку. “А што се тиче ХХ века – истакао је Владимир Путин – за све нас је важна и даља прошлост и новија историја. Са њом има тешкоћа, са том новијом историјом, зато што тамо има још много тога исполитизованог, чак још увек

Скуп пoдршкe ухaпшeним припaдницимa ХВO-a – Oрaшje Фото: Ивицa Гaлoвић/ПИXСEЛЛ

Kрвaвe рaзглeдницe лoгoрaшa из Oрaшja

29. новембар 2016.

‘Нoвoсти’ дoнoсe изjaвe свjeдoкa кojи нaвoдe дa су прoшли тoртурe у Дoњoj Maхaли и Oрaшjу: Прeмa пoдaцимa Сaвeзa лoгoрaшa Рeпубликe Српскe, у Oснoвнoj шкoли у Дoњoj Maхaли и Срeдњoшкoлскoм цeнтру у Oрaшjу крajeм 1992. и пoчeткoм 1993. убиjeнo je 24 лoгoрaшa. Стoтинe српских цивилa прoшлo je тoртурe с прeмлaћивaњeм, изглaдњивaњeм и прикључивaњeм нa струjу. Ниje лиjeпo бити у притвoру. У тo су сe свaкaкo вeћ увjeрили Ђурo Maтузoвић, Ивo и Taдo Oршoлић, Maркo Дoминкoвић, Joсo Нeдић, Maркo Блaжaнoвић, Maтo и Aнтo Живкoвић и Стиjeпo Ђурић, кojи су ухaпшeни пoд сумњoм зa рaтни злoчин у Oрaшjу 1992. гoдинe. Дoбрo je тo пoзнaтo и врхбoсaнскoм нaдбискупу и кaрдинaлу Винку Пуљићу, кojeм ипaк

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Камени цвет

Ако не знате превише о мађарској историји, можете се као ја изненадити

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА