Sukob Tita i Staljina bio je sukob dve autoritarne ličnosti i ostavio je mnoge posledice u srpskom društvu, neke trajno. Rezolucija Informbiroa, koji je kao krovna organizacija svih komunističkih partija sveta zamenio Kominternu, u kojoj je kritikovano jugoslovensko komunističko rukovodstvo a koja je usvojena baš na Vidovdan 1948. u Bukureštu, izazvala je prvi ozbiljniji tektonski poremećaj na svetskoj političkoj sceni posle Drugog svetskog rata. Štaviše, Titovo „Istorijsko ’ne‘“ Staljinu bio je jedini uspeli pokušaj da se jedna evropska komunistička partija otrgne kontroli Komunističkoj partiji Sovjetskog Saveza. Na sukob dve komunističke partije, jugoslovenske i sovjetske i dva autoritarna lidera, Tita i Staljina, uticao je neobičan splet okolnosti na Balkanu tih godina. Titove ambicije išle su mnogo dalje od uspostavljanja komunističke vlasti

U policijsko-bezbednosnim agencijama često je više zaposlenih pripadnika nacionalnih manjina nego srpskih građana, koji imaju status konstitutivnog naroda u BiH Od našeg dopisnika Sarajevo – Konstitutivnost tri naroda u BiH, kao temeljna ustavna kategorija, po svemu sudeći, izgubilo je svoj smisao u Federaciji BiH (FBiH), zahvaljujući odnosu lokalnih vlasti prema malobrojnim Srbima koji su ostali ovde da žive. Zapošljavanje je samo jedan od  primera koji svedoči o ignorisanju legitimnih i ustavnih prava Srba, što potvrđuju i zvanični podaci da u FBiH postoje institucije u kojima ima više zaposlenih pripadnika nacionalnih manjina nego srpskih građana, koji imaju status konstitutivnog naroda u BiH. Zabeleženi su slučajevi u kojim Srba uopšte nema, naročito na

U istoriji našeg naroda Vidovdan ima višestruku simboliku i smatra se mitskim datumom. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 28. juna 2016. godine. VIDOVDAN. Istoričari ga “krste” kao praznik srpske sudbine, dan srpskih pobeda i poraza, sinonim velikih nacionalnih nadahnuća, kao jedan od najdramatičnijih datuma u našoj istoriji… Svakog 28. juna sećamo se kosovskih junaka, ali i svih iskušenja sa kojima se suočavao srpski narod. I u prošlosti i u savremenoj istoriji, kažu istoričari, Srbija je na Vidovdan morala da donosi teške odluke, da bira put. Ima, međutim, i onih koji misle da je Vidovdan neprikladan praznik, dan kada se slave poraz i

Videh jutros kurira na ulici koji pita jednu ženu kako želi da pošalje paket. Odmah sam pomislio na čuvene „pakete mera“ za ovo i ono, na zločine koje nam pakuju, na provokacije koje su nam upakovali u sport i na sve ostalo što se Srbima dalo zapakovati i napakovati. Narod smo koji stalno nešto šalje, a ništa za poslato ne dobija. Dali smo sve od sebe da prema svim komšijama i ostalima budemo popustljivi i navodno pošteni, a u našoj popustljivosti i poštenju ogleda se samo jedan veliki kukavičluk. Kukavičluk iza još jednog paravana – paravana napretka i demokratije. Dozvolili smo da samima sebi budemo na poslednjem mestu, jer bi