Изјаву хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да не мисли да је у Хрватској дошло до пораста нетолеранције, већ супротно, загребачки портал “Индекс” протумачио је “гурањем главе дубоко у песак” с обзиром на то да су се у тој држави у две седмице догодила чак четири напада на припаднике мањина. Грабар Китаровићева је то рекла у интервјуу ТВ Новој, а портал Индекс указује колико председница живи одвојена од хрватске стварности у односу на остатак грађана. Премећује се, наиме, да је председница Хрватске то рекла у тренутку када се у тој земљи отворено нападају геј особе, Срби, навијачи Хајдука и црнци, те констатује да се то вероватно не види са висине Пантовчака.

Зашто Европска унија не опомиње Хрватску због величања усташтва и антисрпских провокација Србија очекује од Европске уније да конкретно критикује Хрватску због серије провокација у последње време, од којих су напади на српску заједницу у овој земљи и захтеви за прогон Милорада Пуповца и Војислава Станимировића, као и откривање споменика озлоглашеном викару Алојзу Степинцу очигледно само последњи у непрекидном низу. Међутим, слаби су изгледи да се то догоди. – Међусобни односи се решавају на билатералном нивоу, а ЕУ реагује када се ради о европском углу – пренето је “Новостима” из седишта ЕУ. Чак и хрватски медији констатују да су се у Загребу у року од само седам дана догодила четири

А било је тако добро… Канцеларије у сред Кнез Михаилове, улаз мало увучен, неприметан а тамо на латинској Црногорчици и на енглеском стоји да је реч о амбасади Црне Горе. Над главама српских подљуди, високо на врху зграде стоји велебни стег којим су мудри оци домовине Секула, Мило, Душко, Филип… успели да побегну од српске тробојке, белог орла Немањића и вратили се замишљеној Дукљи која је стварна колико и земља Дембелија. Та дворска и ратна застава, у музеју од лошег чувања пожутелог орла, само је корак на путу ка барјаку који треба да се вије и на Романији, кога је прославио један други Црвени Хрват – Вијекослав Макс Л., а

Да ли је Јосип Броз једини диктатор који је после смрти постао бесмртнији. Политбиро ЦКЈ донео одлуку да расели Дедиње због страха од совјетског бомбардовања Руска списатељица Надежда Мандељштам, супруга великог песника Осипа Мандељштама, који је нестао у једном од гулага у околини Владивостока, у књизи “Страх и нада”, мислећи на Стаљина, написала је да су диктатори обично бесмртни до краја живота. Ђак совјетског диктатора Јосифа Висарионовича, из чијег шињела је директно искочио, Јосип Броз Тито, за разлику од учитеља, после смрти постао је још бесмртнији. Његово име све се чешће изговара, све је више његових поклоника и обожавалаца свих узраста и занимања. На градским трговима враћају се његове бисте