arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Priče iz Velikog rata: E, neka si mi sine, živ i zdrav, ja sam ti otac

11. avgust 2017.

Stigao sam jedne kišne noći tačno četiri godine i tri meseca posle odlaska u rat. Više i ne znam gde sve nisam vojevao i to je duga i zamršena priča. Drumovi su bili mračni i kaljavi, a moji Kovačevci sasvim pusti, u zgarištu, zatrveni. Idem, idem, oprezno, ali niotkuda glasa. Nigde žive duše. Čak i pse rat istrebio i zatro. Nema ni njihova laveža iza srušenih taraba… U iscepanom šinjelu koji sam proneo kroz sve bitke Solunskog fronta, pokisao i zamoren, lagano sam se kretao kroz selo, u kome sam se rodio, odrastao i zametnuo svoje kućno ognjište. Poznavao sam svaku kapiju, svako drvo i tarabu, ali nikada, u ratu,

Književna kritika: O Stepinčevoj savjesti

11. avgust 2017.

Hubert Butler, ‘Balkanski eseji’ (s engleskoga preveli Hana Dvornik i Srđan Dvornik; Fraktura, Zagreb): Prisilno prekrštavanje i nadbiskup Stepinac u Butlerovim esejima zauzimaju središnje mjesto Biografija Huberta Butlera (1900 – 1991) odgovara profilu intelektualca kojeg se u državotvornoj terminologiji uobičava zvati ‘prijateljem Hrvatske’. U predgovoru ‘Balkanskih eseja’ Chris Agee ističe kako je savršeno jasno da je ‘jedan od najboljih irskih književnih umova dvadesetog stoljeća’ imao ‘osobito veliku ljubav prema Hrvatskoj’. Irac po rođenju, odgojen i formiran na Novom zavjetu, Butler je sredinom tridesetih godina živio s porodicom u Zagrebu i tečno govorio hrvatski, odnosno srpskohrvatski jezik. Kao irski nacionalist pokazivao je simpatije prema malim narodima koji se bore za samostalnost, kao irski protestant svoj je politički

Parastos Foto: RTRS

Pomen ustaškim žrtvama iz sela Čavaš

11. avgust 2017.

U selu Čavaš u Popovom polju jutros je služen parastos za 103 stanovnika ovog sela koje su ustaše u masovnom pokolju ubile 11. avgusta 1941. godine. Ustaše s područja susjednog sela Gornje Hrasno opkolile su Čavaš i za kratko vrijeme pobile 103 mještana srpske nacionalnosti, muškarce, žene, djecu, starce. Najmalađa žrtva imala je 10 dana, a najstarija 96 godina. Cijelo selo je ponovo spaljeno 1992. godine, a nekadašnji spomenik žrtvama zločina srušili su pripadnici hrvatskih snaga. Na tom mjestu je napravljena spomen kapela. U selu Čavaš sada živi svega troje mještana, bez struje. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, Čavaš, koji je bio u opštini Trebinje, pripao je federalnoj opštini Ravno. Izvor:

Vesna i Radmila ne veruju da su ih prijatelji iz Knina zaboravili Foto: Dejan Božić / RAS Srbija

22 godine traže par iz Knina: „Pobegli su sa svoje svadbe bez ičega, a nama su ostavili sve što su imali“

11. avgust 2017.

“Tražim porodicu koja je u izbegličkoj koloni 1995. boravila dva dana u Trnu kod Laktaša: suprug Milorad sa suprugom u devetom mesecu trudnoće.” Ovaj apel Vesna Blagić Tarabić iz Laktaša, kod Banjaluke, već treću godinu za redom, u danima sećanja na pogrom krajiških Srba, objavljuje na društvenim mrežama. Do sada je potraga bila neuspešna, ali Vesna se nada da će ove godine biti bolje sreće, jer je, zahvaljujući prijateljima iz Novog Sada, njen status na Fejsbuku podeljen više od 700 puta. – Želimo da se posle toliko godina sretnemo u drugačijim okolnostima i prijatnijem ambijentu. Želimo znati da su živi, zdravi i srećni i želimo upoznati njihovog dečaka ili devojčicu,

Foto: intermagazin.rs

SRPSKI ADMIRAL: „Srpska vojska nije izgubila rat od NATO pakta!“

11. avgust 2017.

Kontra-admiral u penziji Boško Antić poručuje da srpska vojska nije izgubila rat, već je „svoj deo rata dobila“. Vojska vodi oružanu borbu, a rat vodi država, rekao je Antić, nekadašnji načelnik Škole nacionalne odbrane. Pripadnici nekadašnjeg Prištinskog korupsa uputili su apel medijiam da više pišu o borcima koji su branili Srbiju. – Mi smo istoriju pisali svojom krvlju, a vi to uradite penkalom, poručili su oni i istakli da su i sada spremni da se bore, ako država pozove. Nismo se oglašavali 18 godina, bili smo čak i satanizovani i blokirani u medijima, maltene smo proglašeni krivim što smo branili državu, rekao je na konferenciji za novinare stariji vodnik Žarko

Kad kažeš „opstanak Srba“: Šovinista si i huškaš na rat!

11. avgust 2017.

To što postoje delovi naroda koji nisu naklonjeni Srbiji nije ništa neobično, presudno, i ne menja njenu poziciju. Mnogo je bitnija izjava američkog političara zaduženog za balkanska pitanja, nego sve nevladine organizacije koje Srbiji nisu oduzele Kosovo, već su to počeli komunisti, a onda su ga otele NATO snage. Trebalo bi praviti paralelu između srpskog, jevrejskog i bugarskog naroda, sugeriše za Sputnjik istoričar Radoš Ljušić, odnosno Srbi bi trebalo nešto da nauče od ova dva naroda kako bi mogli da opstanu. Deklaracija Srbije i RS o delovanju za opstanak srpske nacije i srpskog naroda, koju su inicirali predsednici Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, gotovo da je oborila teoriju relativiteta, tačnije osuđena je pre nego što je ijedno slovo te deklaracije

Godišnjica pogibije 12 ravnogoraca u selu Kusatku

10. avgust 2017.

Sadržaj: Na današnji dan, 1944, u mom selu Kusatku kod Smederevske Palanke poginulo je 12 ravnogoraca u borbi sa nemačkim okupatorskim snagama. U sećanje na njih, oklevetane i zaboravljene antifašiste i borce za slobodu, dajem odlomak koji sam im posvetio u knjizi. Piše: Nemanja Dević “Napadi na nemačke tranportne linije bili su u leto 1944. česti. Snage JVuO, pod komandom potporučnika Dobrosava Radojkovića, popunjene su 9. avgusta 1944. mobilizacijom. Istog dana, izvešteni od šefa železničke stanice iz susednog Kovačevca da će kroz Kusadak proći nemački transportni voz sa oružjem, uputili su se ka železničkom stajalištu Rabrovac, koje je bilo najpogodnije za postavljanje zasede. Planirali su napad na voz, ne bi

Velika antiratna priča: Siromašni seljak bežao 2600 km od Hitlerovog zverskog ludila

10. avgust 2017.

Pre svega, treba se upoznati sa kaplarom Brandhuberom. On nije bio klasičan primer dezertera koji hvata prvu priliku za beg. Naprotiv, kao skroman i poslušan farmer iz austrijskog sela La an der Taja, na granici sa današnjom Češkom, Brandhuber je bio iskusan soldat i u vermahtu je već prošao tri ratne godine u Čehoslovačkoj, Francuskoj i Poljskoj. Tačno 10 dana pre no što će osvanuti kao dezerter u Švajcarskoj, kaplar Brandhuber se nalazi čitavih 2.600 kilometara dalje ka istoku, beznadežno zaglavljen u snegu na minus 40 stepeni u Aleksandrovki, 400 kilometara južno od Moskve. „E sad mi je stvarno dosta!“ „Velika hladnoća, snežne mećave. Stojimo već drugi sat i čekamo

Manastir Krupa

Srbi da se okupe na proslavi 700 godina Manastira Krupa

10. avgust 2017.

Njegovo preosveštenstvo episkop dalmatinski Fotije izrazio je nadu da će obilježavanje 700 godina Manastira Krupa na Veliku Gospojinu, 28. avgusta, biti objedinjujuća proslava, i duhovno, i nacionalno, i kulturno za raseljeni srpski narod iz ovih krajeva. „Mi smo ovdje raspeti i to možda dodatno sve otežava. Međutim, iz tog raspeća je vaskrsenje, to je ono što se mi nadamo. Nadamo se i da će ova proslava u Manastiru Krupi sabrati raseljeni narod ovog kraja“, rekao je vladika Fotije za crkvenu TV Hram. Episkop Fotije se nada da će na proslavu doći mnogo vladika, sveštenika, monaha, srpskog naroda sa svih strana, koji su ovdje živjeli i imaju svoja ognjišta, a sada

Borislav Komad

Borislav Komad: Istorija sa TV ekrana

10. avgust 2017.

Nepoznavanje istorije za milione građana SAD odgovara vođama ove države, da bi svoje sugrađane uverili kako su oni uvek u pravu. Ta neupućenost bila bi samo njihov problem, ali su je mnogi skupo platili Desetine miliona stanovnika Sjedinjenih Američkih Država inače, nesklonih poznavanju svoje istorije i istorije svetskih nacija, bili su ne malo iznenađeni kad su nedavno čuli da je njihova zemlja u Prvi svetski rat na evropskom tlu stupila samo godinu dana pre njegovog završetka. Da gazda Bele kuće Donald Džon Tramp u Parizu nije prisustvovao proslavi stote godišnjice ulaska njegove zemlje u Veliki rat ne bi ni to znali, ali zahvaljujući TV snimcima konačno su saznali za i

Srpske kuće za odmor

10. avgust 2017.

Zakonom o porezu na nekretnine posebno bi se udarilo po izbjeglim Srbima iz Hrvatske, kao i bivšim srpskim povratnicima u Hrvatsku koji su na osnovu Zakona o prebivalištu izgubili pravo prebivališta, a koji bi svoje devastirane kuće trebali plaćati po skupljim i višim koeficijentima kuća za odmor Političku igru u kojoj su se potpisivale protestne peticije i tražili odgovori je li novi porez na nekretnine, koji je trebao stupiti na snagu prvog dana 2018., novi namet građanima Hrvatske ili tek zamjena za dosadašnju komunalnu naknadu, odlučio je prerezati premijer Andrej Plenković i za dogledno vrijeme isti odgoditi. Porez je izglasan u Saboru još lani u prosincu, a nadležni ministar financija Zdravko Marić branio ga

Foto: © Flickr/ SAVA RADOVANOVIC

Srbija vežba da bi bila neutralna, ali kakav je plan NATO-a

10. avgust 2017.

Sa Zapada jasno dolaze zahtevi da se prekine saradnja sa Rusijom, vojna i bezbednosna saradnja, a smeta im i kulturna saradnja Srbije i Ruske Federacije. Iz Moskve nema takvih pritisaka, nikada ih nije ni bilo, jer se Rusija tako ne ponaša. Javnost u Srbiji uzburkala je vest da će na teritoriji naše zemlje iduće godine biti održana vojna vežba „Regeks 2018“, u kojoj će pripadnici srpskih vojnih snaga učestvovati zajedno i sa vojskama članica Severnoatlantske alijanse. Dosad je učešće na vežbi potvrdilo 12 država-članica Mediteranskog dijaloga, Partnerstva za mir i NATO-a. Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je da „Regeks 2018“ nije NATO vežba, već regionalna inicijativa koja postoji od 2013. godine i koja se dosad sprovodila u Turskoj, BiH, Grčkoj i Jordanu.

Jovan Pejin

Jovan Pejin: Stepinac, svetac iz pakla

10. avgust 2017.

Srbi i Rusi su jedini evropski narodi koje su rimokatolici žive spaljivali samo zato što su pravoslavni. Hitler je bio sumnjičav u uspeh istrebljenja Srba, Stepinac je verovao Najnovija knjiga istoričara Jovana Pejina „Stepinac, balkanski Tomas de Torkemada“, o kardinalu Alojziju Stepincu, prevedena na ruski jezik, istorijski je i dokumentovan odgovor na pokušaj da se ovaj hrvatski crkveni poglavar beatifikuje, da se pretvori u svetitelja onaj koji je blagosiljao, nadgledao i nagrađivao masovne ustaške zločine nad srpskim narodom u NDH od 1941-1945. Pejin, istoričar, arhivski savetnik, svojevremeno direktor Arhiva Srbije, za „Pečat“ govori o ulozi Stepinca u genocidu nad Srbima u NDH, o antisrpskoj političkoj klimi u okruženju. Na početku

Osvećenje Crkve Časnog Krsta na Dražljevu

10. avgust 2017.

U subotu 5. avgusta 2017. godine,  osvećena je Crkva Časnog Krsta u selu Dražljevu kod Gacka. Osvećenje i Sv.  Arhijerejsku Liturgiju je služio Episkop ZHiP G. Grigorije, uz sasluženje više sveštenika i đakona, naše eparhije, Mitropolije Crnogorsko Primorske, Eparhije Budimnjansko Nikšićke, i uz učešće oko 1000 vjernika. Radost događaja je upotpunilo i rukopoloženje u čin ipođakona Aleksandra Crnogorca, mladog studenta teologije iz Gacka. Hram Časnog Krsta na Dražljevu je započet 2012. godine, po projektu arhitekte Nenada Popovića, kome se Vladika za trud na izgradnji ovog hrama i nesebičnu pomoć u gradnji ostalih hramova zahvalio prigodnom gramatom. Ovaj hram je podignut na mjestu junačkog i mučeničkog stradanja mještana ovog sela od

Milan Nikolić: Nacisti Stepincu streljali brata a on s njima bio u „srdačnim odnosima“?!

10. avgust 2017.

Kako je nakon šta su mu nemački nacisti streljali brata, A. Stepinac mogao da održava „srdačnost odnosa“ sa ubicama svoga brata, enigme su za nas obične čitaoce! No nisu nerešive za istoričare, psihologe, sociologe, socijalne antropologe, psihoanalitičare, teologe, filozofe-etičare U dnevnom listu Politika 2. marta 2017. g. u rubrici „Pogledi“ objavljen je članak istoričara sa Univerziteta u Regensburgu (Nemačka) dr Darija Vidojkovića „Zašto Stepinac nikada ne može postati svetac“.[1] U njemu je autor opisujući celokupno držanje Stepinca tokom Drugog svetskog rata istaknuo njegovu „nepotrebnu srdačnost odnosa“ sa nemačkim i italijanskim okupacionim vlastima, kao i sa ustašama. A to daje jednu novu i posebnu dimenziju ličnosti A. Stepinca, o čemu bi svoje

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA