Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 212

Састанак премијера Хрватске са папом Фрањом

Пленковић: Канонизација Степинца иде добро, у правом смеру

7. октобар 2017.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је у Ватикану да је са папом Фрањом разговарао о поступку канонизације кардинала Алојзија Степинца, осуђеног због подршке усташком режиму током Другог светског рата, рекавши да је његов “утисак да тај процес иде добро”. Хина преноси да је председник хрватске владе казао да је “искористио сусрет са папом да га позове у посету Хрватској, јер би то пуно значило хрватском народу” и додао да би волео да та посета буде “и у контексту канонизације кардинала Алојзија Степинца”. “Наравно да сам искористио ову прилику да Светога Оца позовем у Хрватску. То би пуно значило хрватском народу, свима који га цене, који очекују његову посету. Мој утисак

Туга коју Нови Сад вечно носи са собом: Дан када су у таласима Дунава нестале генерације

7. октобар 2017.

Тог 22. јануара 1942. године Нови Сад није био место забаве и разбибриге, нити „српска Атина“ како су га касније прозвали. У граду окованим снегом и ледом владало је само једно осећање – страх. Недељама су до окупираног Новог Сада стизале страшне гласине. Људи су причали о хиљадама несталих широм Војводине, одведених некуда без објашњења и налога. Говорило се да је све почело још 4. јануара, на Туциндан у Чуругу, а да се наставило у Жабљу, Тителу, Бечеју… А онда је и у Новом Саду 21. јануара освануло обавештење: „Пошто се на подручју Новог Сада крију разна сумњива лица као и велика количина оружја, то је Министарство војске наредило да

Транспарент са заставом Каталоније и Херцег-Босне Фото: nezavisne novine

Нови транспарент са заставама Каталоније и Херцег-Босне

7. октобар 2017.

Након што је полиција јуче уклонила транспарент са каталонском и заставом Херцег-Босне, на истом мјесту данас је поново остављена слична политичка порука. Подсјећамо, у петак је у мостарском насељу Балиновац, на огради зграде Бискупије у Улици бискупа Чуле, освануо транспарент са заставама Каталоније и Херцег-Босне на којем су каталонским језиком исписане ријечи “Сретно, ми смо сљедећи”. Полиција је након позива медија изашла на терен и спорни транспарент уклонила. На истом мјесту, данас је поново постављен сличан транспарент са поруком: “Ми смо сљедећи”. Исти транспарент је наводно постављен и у Широком Бријегу. (Агенције) Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Дијалог о статусу отпушених радника

7. октобар 2017.

Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа поздравио је отварање дијалога власти БиХ и Хрватске о рјешавању радноправног и социјалног статуса радника из БиХ који су у периоду од 1991. до 1995. године отпуштени са посла у Хрватској, али је напоменуо да се с тим увелико касни. “Удружење се годинама залаже и инсистира на отварању дијалога између власти БиХ и Хрватске да би коначно била ријешена радна права и социјални статус радника који су бесправно у Хрватској током протеклог рата отпуштени са посла”, рекао је Пузигаћа. Он сматра да је потребно интензивирати међудржавне разговоре БиХ и Хрватске да се ово питање оконча и

У Сиску служен парастос за 2.000 убијене српске дјеце са Козаре

7. октобар 2017.

На Дјечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за 2.000 српске дјеце са Козаре, која су убијена у Другом свјетском рату. Представник Српског народног вијећа /СНВ/ града Сиска Мирјана Олујић рекла је Срни да је кроз логор у Сиску прошло више од 6.000 дјеце, старосне доби од два мјесеца до 12 година. Олујићева је напоменула да је у спасавању дјеце учествовала Диана Будисављевић, због чега је Градско вијеће Сиска јуче одлучило да се простор код Дјечијег гробља обиљежи таблом која носи име познате хуманитарке. Она је истакла да су Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад, заточену у Сиску од августа 1942. до јануара 1943. године, организовали СНВ и

102 године од говора мајора Гавриловића! (ВИДЕО)

7. октобар 2017.

Пре 102 године, мајор Драгутин Гавриловић је прикупио борце који су већ данима бранили Београд и, испред кафане „Јасеница“ на Дорћолу, одржао говор који ће ући у анале светске историје. „Јунаци! Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!“, реченице су чувеног говора. Уз громогласни поклич српски војници су кренули

Кубуровић: Лекари мисле да Младић нема адекватан медицински третман

7. октобар 2017.

Влада Србије дала је гаранције за привремено пуштање Ратка Младића из Хашког трибунала због лечења, јер, на основу дела документације и онога што су наши лекари успели да виде, сматрају да Младић не добија адекватан медицински третман Влада Србије дала је гаранције за привремено пуштање Ратка Младића из Хашког трибунала због лечења, јер, на основу дела документације и онога што су наши лекари успели да виде, сматрају да Младић не добија адекватан медицински третман у складу са стањем у коме се налази, изјавила је данас министарка правде Нела Кубуровић. “Тако да, надамо се да ће Хашки трибунал озбиљно да размотри захтев који упути одбрана, уз гаранције које је доставила влада

Предраг Мирковић: Књига о сатирању Српске цркве и народа у Хрватској

7. октобар 2017.

Не намеравамо да оптужимо Хрвате за оно што нису урадили Србима, али ћемо погледати документа коjа веома jасно говоре шта jесу. Документа jе сакупио и обjавио поч. Слободан Милеуснић, директор Музеjа Српске православне цркве. Књига носи назив „Духовни геноцид“ и издао jе Музеj СПЦ 1997. године. Садржи обиље материjала о рушењу сроских цркава у Хрватскоj у грађанском рату од 1991. до 1995. године. А пошто су све уништене цркве и манастири страдали и од хрватских усташа, Милеуснић jе и те податке навео. Књига jе изашла на српском jезику али напоредо са преводом на енглески. Подаци и фотографиjе у њоj представљаjу потресно сведочанство о ужасном страдању Срба у Хрватскоj. Милеуснић

Бећковић: Горски вијенац је Нови завјет српског народа!

7. октобар 2017.

Свијет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170 година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога. „Сам Његош и његово дјело данас су савременији неголи у времену када је оно написано,“ беседио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. „Свједочанство тога је његов ‘Горски вијенац’ и ‘Луча микрокозма’.“ Говорећи

Брод: Прејмијера документарног филма Фото: СРНА

Премијера филма “Од страдања до слободе Брода”

7. октобар 2017.

Документарни филм “Од страдања до слободе Брода”, посвећен страдању Брођана, свирепим убиствима и мучењима Срба, премијерно је приказан у амфитеатру Средње школе “Никола Тесла” у Броду, поводом 25 година од ослобођења ове општине. Филм приказује вријеме у овој општини од 1991. до 7. октобра 1992. године када је ослобођена, рекао је Миле Савић, аутор филма. “Нема довољно оваквих филмова који приказује шта се све дешавало српском народу на подручју БиХ”, навео је он. Додао је да филм приказује почетак агресије Хрватске на Брод, као и свирепе злочине у Сијековцу. Људи у филму говоре шта су доживјели, а не шта су чули да се догодило, нагласио је аутор. Савић је најавио

Саборност нам је данас преко потребна

7. октобар 2017.

Задатак сваког интелектуалца је да сведочи о историји, не са позиција самопорицања и тобожњег критицизма, већ са огромним поштовањем према оригиналној двовековној традицији Доктор Драгољуб В. Даниловић је професор историје у Гимназији у Краљеву и педагошки саветник. Докторску дисертацију Жичка епархија у средњем веку одбранио је 2015. на Филозофском факултету у Београду. До сада се, осим професионалне каријере као професор историје и вероучитељ, бавио и објављивањем стручних и научних радова, претежно из српске средњовековне историје. Повод за наш разговор за „Политику” је специјални додатак „Држава и црква у доба Немањића”, који сутра поклањамо нашим читаоцима. Шта је државотворни пројекат Стефана Немање? Велики рашки жупан Стефан Немања поставио је темеље међународном признању државе

Холокаустом против Јасеновца

7. октобар 2017.

Не тврдимо да покретачи загребачког Музеја холокауста намјерно кане потиснути Спомен- подручје Јасеновац. Али тврдимо да би то врло лако могла постати нехотична посљедица овако површно, неприпремљено и олако осмишљеног и најављеног пројекта Отварати Музеј холокауста у главном граду а да о њему ништа не знају ни хрватски Јевреји ни хрватски Срби, нити иједна друга заједница жртава фашизма, и то у тренутку док земљом ничу плоче с усташким поздравом – има ли чега бизарнијег? Има ли ичег непримјеренијег него најављивати Музеј холокауста у главноме граду, а да у ту замисао у само неколико дана јавно и недвосмислено посумњају сви они који би, да је разума, договора и добре воље, у

Дoсaд нeпoзнaтa фoтoгрaфиja свeчaнoг пoсвeћeњa Бoгoрoдичиних звoнa из 1932. гoдинe

Пoсвeћeњe у Глини

7. октобар 2017.

Вaжaн дaтум из историје прaвoслaвнoг хрaмa у Глини кojи je прeстajao пoстojaти: Прoнaђeнa je фoтoгрaфиja мaсe свиjeтa нa пoсвeћeњу звoнa глинскe Бoгoрoдичинe црквe 1932. гoдинe, дeвeт гoдинa приje устaшкoг пoкoљa 1941. гoдинe Пoчeтaк историје глинскe Бoгoрoдичинe црквe вeзaн je уз трeћу дeцeниjу 19. стoљeћa и Лукиjaнa Mушицкoг (Teмeрин, 1777 – Kaрлoвaц, 1837), двaнaeстoг гoрњoкaрлoвaчкoг eпискoпa. Пo дoлaску Mушицкoг зa aдминистрaтoрa oвe eпaрхиje 1824. гoдинe, пoчињe њeгoвo знaчajнo aнгaжовањe у пoдизaњу црквeнoг живoтa, a пoсeбнo прoсвjeтe и шкoлствa, кaжe пoстojeћa литeрaтурa. Нaстojaњeм Mушицкoг, стaрa глинскa прaвoслaвнa црквa, грaђeнa oд дрвeтa, прeтвoрeнa je у шкoлу, a шкoлa узeтa зa учитeљeв стaн. Нa пoслoвимa вeзaним зa пoдизaњeм нoвe, зидaнe Бoгoрoдичинe црквe биo je oд стрaнe Mушицкoг

Никола Н. Живковић: Хрватски новинар и Срби из Загреба

6. октобар 2017.

Морам признати да хрватске сајтове и штампу не пратим, сем ако, са време на време, не примим неки прилог као овај, од једног мог пријатеља из Загреба. Скренуо ми је пажњу на текст, који је објављен на сајту: http://www.portalnovosti.com/meso-i-kultura . Чланак је написао Виктор Иванчић. Ево што тај новинар пише о делу Миле Ломпара: «Југoслaвeнскa зajeдницa знaчилa je прeстaнaк рaдa нa српскoм културнoм интeгрaлизму. Koмунистички кoнцeпт зaдao je смртни удaрaц српскoj културнoj идejи. Koмунизaм je oдњeгoвao пoсeбaн тип ‘пoстхришћaнскoг’ чoвjeкa, чoвjeкa бeз сaвjeсти. Aмeрикaнизaм и eурoпejствo, будући дa тeжe ‘унификaциjи jaвнe свeсти’, уствaри су интeрнaциoнaлнe вaриjaнтe кoмунистичкoгa титoизмa. Хрвaтскa културa je трaдициoнaлнo нeприjaтeљскa прeмa Србимa и српскoj култури. Суживoт Хрвaтa и Србa у oснoви je нeмoгућ, a учињeн je oчиглeднo нeмoгућим нaкoн Jaсeнoвцa.» Тако почиње новинар свој текст, верујућу да је овиме дао суштину мисли Миле Ломпара. Пошто сам прочитао «Дух самопорицања», одмах ми је постало јасно да Иванчић пише неку врсту рецензије те књиге,

Рушење цркве Св . Саве у Цељу, снимак учињен вероватно маја или јуна 1941. г.

Православна црква у Словенији 1941. – 1946. г. – извод из Извештаја „Српска црква у Другом светском рату“

6. октобар 2017.

Уочи другог светског рата Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве био је одржан у мају 1939. г.; 1940. г. Сабора није било. Пише: Никола Милованчев Следећи сабор одржан је тек на пролеће 1947. г. У припремама на ту седницу Сабора, чланови Светог Архијерејског Синода су под председавањем патријарха Гаврила припремили извештај о стању у Цркви од 1939. до 1946. г. Епископ Атанасије Јевтић припремио је за штампу и објавио је овај извештај у зборнику „Сербиа и коментари“ за 1990/ 91 (издање Задужбине Милоша Црњанског). За нас је у Извештају посебно занимљиво поглавље о положају православне цркве у Словенији у том раздобљу, па доносимо тај део. Из текста извештаја је очито да