Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 200

Ослобођење Новог Сада: Сећање партизана који је развио заставу на Градској кући

На данашњи дан прије 73 године Нови Сад ослобођен од фашизма

23. октобар 2017.

Нови Сад данас обиљежава Дан ослобођења града од фашизма у Другом свјетском рату. На данашњи дан прије 73 године, послије трогодишње окупације у Нови Сад су ушле јединице Народноослободилачке војске Југославије/НОВЈ/, а убрзо потом и трупе совјетске Црвене армије. Тог 23. октобра 1944. године ослободиоце је дочекао Нови Сад, с скоро уништеном индустријом, без струје и трећином становника мање него прије рата. Током окупације више од 5.000 становника Новог Сада убијено је на стратиштима или је погинуло у јединицама НОВЈ. Истовремено, из Новог Сада је протјерано више од 20.000 његових житеља. У Нови Сад су априла 1941. године прво ушле њемачке, а потом и мађарске трупе. Њемачки и мађарски окупатор одмах

Великосрпска авет поново на удару марксиста

23. октобар 2017.

(Поводом семинара „Између нације и истине: (Нова) Историја Републике Српске“ одржаног у Бања Луци 18. 10. 2017) Помпезно најављен, „критички семинар“ под називом „Између нације и истине: (Нова) Историја Републике Српске“ још једном је показао да озбиљна и одговорна друштвена критика није исто што и површно критизерство и (псеудо)идеолошко проказивање стварних или пројектованих противника. Семинар је организован у оквиру пројекта „Разоткривање историје“ који спроводи организација „РеЕКС“. У центру пажње овог пројекта је феномен „ревизије историје“. Покровитељи семинара су били Европска културна фондација (ECF) и Швајцарска агенција за развој и сарадњу (SDC). Као основни задатак семинара, најављено је давање одговора „на питање који су циљеви најновије мејнстрим хисториографске продукције у Републици

Спомен јунацима Великог рата

23. октобар 2017.

На легендарном Мачковом камену јуче су освештани темељи будућег спомен-храма посвећеног Светом Стефану Лазаревићу, али и свим палим родољубима На легендарном Мачковом камену јуче су освештани темељи будућег спомен-храма посвећеног Светом Стефану Лазаревићу, али и свим палим родољубима за слободу из битке на Мачковом камену и на Дрини. Будућа богомоља, како је рекао протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управе СПЦ, биће и богослужбена, али и сведочанство и сећање на велико херојство Срба у великом рату за веру, отаџбину и нацију у овом делу Србије. Богомоља би требало да буде завршена наредне године до обележавања јубилеја – 100 година од завршетка великог рата. Аутор: В. М. Извор: НОВОСТИ Везане вијести: Мачков камен:

Ко је крив за злочине у Возући?

23. октобар 2017.

Седам српских жртава у протеклом рату у БиХ пронађено је и ексхумирано на подручју општине Завидовићи у Федерецији БиХ на локалитету Подсјелово. Након пребацивања у Центар за идентификацију у Бањалуци, биће утврђен њихов индентитет. Претпоставља се да пронађени скелети припадника Војске Републике Српске и српских цивила, који су страдали у септембру 1995. године приликом напада такозване Армије БиХ на Возућу, када је убијено 459 припадника Војске Републике Српске и српских цивила. Као и у неким досадашњим ексхумацијама на Озрену, пронађени скелети нису комплетни, па су тако од укупно 7 пронађених посмртних остатака, остаци четворо Срба пронађени некомплетни. „Проналазак ових посмртних остатака значајно ће допринијети процесуирању предмета ратних злочина на подручју

Хрвати отимају нашу баштину

22. октобар 2017.

По принципу „узми шта ти се свиди“ у Загребу својатају део српске прошлости. За њихову јавност нема недоумице кад се помену Никола Тесла или Милутин Миланковић Не тако давно били смо сведоци тога да је део хрватске јавности књигу професорке Злате Бојовић „Историја дубровачке књижевности“ протумачио као „иредентистички, империјалистички покушај узимања не само туђе баштине, већ и туђе територије“. Овакве бурне, често и параноичне реакције наших комшија не изненађују добре познаваоце њихових прилика. Оно што изненађује је изостанак реакција с ове стране Саве и Дунава на многобројна хрватска својатања наше баштине, наших књижевника, наших научника. Историчар књижевности, новинар, дугогодишњи председник Хрватског ПЕН-а Слободан Просперов Новак, који је књигу др Злате

Српски војници у Канделаки, Фото Историјски музеј у Канделакши

Српски гробови на обали Белог мора

22. октобар 2017.

Историјски догађаји одвели наше сународнике и на северозапад Русије. На периферији Кандалакше сачуван споменик војника Гојка Томића, рођеног 1894. Са другог белега кише и морске буре избрисале слова Два надгробна споменика на некадашњем старом гробљу помораца на периферији Кандалакше, градића са тридесетак хиљада становника на крајњем северозападу Русије, којег тешко могу да пронађу на географској карти и грађани РФ, сведоче да су бурни историјски догађаји и велики ратови одвели Србе на разне стране света да би тамо оставили кости, далеко од отаџбине. Ратни вихор неке је довео и на обале Белог мора, где и дан-данас на једном споменику пише да је ту сахрањен Србин Гојко Томић. Са другог белега су

На партизанском гробљу и гробљу жртава фашистичког терора на Похоринама у Великом Паланчишту код Приједора данас су положени вијенци на спомен костурницу и евоциране успомене на 367 српских цивила из овог, као и више десетина Срба из сусједних села које су усташе убиле прије 75 година.

Обиљежено 75 година од усташког покоља српских цивила у Паланчишту

22. октобар 2017.

На партизанском гробљу и гробљу жртава фашистичког терора на Похоринама у Великом Паланчишту код Приједора данас су положени вијенци на спомен костурницу и евоциране успомене на 367 српских цивила из овог, као и више десетина Срба из сусједних села које су усташе убиле прије 75 година. Предсједник градске организације СУБНОР-а Вељко Родић рекао је на историјском часу на Похоринама да је ово сјећање на жртве над којима су усташе у ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године извршиле стравичан покољ на четири локације, без испаљеног метка. „Под командом извјесног поручника Батинића прво су два дана скупљали народ, заробљавали их на одређеним локацијама и онда су извршили покољ над тим

Додик Ердогану: Ово није султанат, нити ће икада бити!

22. октобар 2017.

Изјава турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана да „никада неће оставити БиХ, коју му је у “аманет оставио Алија Изетбеговић“, је неприхватљива, опасна по мир и стабилност у БиХ Изјава турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана да „никада неће оставити БиХ, коју му је у “аманет оставио Алија Изетбеговић“, је неприхватљива, опасна по мир и стабилност у БиХ и открива све неоотоманске амбиције Турске на Балкану, изјавио је председник Републике Српске Милорад Додик. „Можда Ердоган јесте потомак султана Фатиха, како каже, али овај простор није султанат нити ће то икада бити. Бар док се Срби питају, а питају се и питаће се“, рекао је Додик. „Све што Ердоган може да чува у

Осветио крагујевачке ђаке!

22. октобар 2017.

Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3000 цивила, од којих 300 ученика (данас је годишњица) Припремио: Љубиша Морачанин Веселин Шијаковић је рођен 1924. године у Никшићу гдје су се његови родитељи доселили из Андријевице. Његов старији брат, Вуко, страдао је над Њемачком 1944. године, док је пилотирао савезничким авионом. Други брат, Митар, одведен је из београдске Гимназије на Сремски фронт, гдје је страдао већ трећег дана борбе. Други свјетски рат затекао га је у Крагујевцу гдје је учио Војно-техничку школу. Када су запосјели зграду Војно-техничког завода, Њемци су заробили се

На локалитету Возуће пронађени посмртни остаци убијених Срба

22. октобар 2017.

На локацији Подсјелово, на ширем локалитету Возуће, обављена је ексхумација током које су пронађени посмртни остаци најмање седам лица, а према доступним информацијама и доказима, ријеч је о жртвама српске националности које су убијене на локалитету Возуће 1995. године. Тужилаштво БиХ је саопштило да су пронађени комплетни посмртни остаци три лица и некомплетни остаци четири настрадале особе. Посмртни остаци биће превезени у Бањалуку, гдје ће бити извршено њихово судско-медицинско вјештачење као и утврђивање идентитета жртава путем ДНК анализе. У Тужилаштву наводе да ће проналажење ових посмртних остатака значајно допринијети процесуирању предмета ратних злочина на подручју Возуће. Ексхумацију је координисао истражилац Тужилаштва БиХ, а у процесу су учествовали представници Института за

Српска деца у Јасеновцу обучена у усташке униформе

Најтужнија страница геноцида

22. октобар 2017.

Вишедеценијска лицитирања жртвама Јасеновца и стотина других стратишта незапамћених усташких злочина, једна су од најружнијих епизода из времена Титове Југославије Једна од најотужнијих страница јасеновачке трагедије свакако је лицитирање бројем жртава, које траје, ево, већ пуних 76 година. Манипулације су најпре започеле саме усташе, које су се још током Другог светског рата хвалиле да у заклале чак милион Срба, Љубо Милош, командант логора у Јасеновцу, говорио је о „пар стотина хиљада људи“, а његов колега фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, звани Сотона, помињао је „око пола милијуна Срба“. Један преживели логораш тврдио је да се „број можда креће и до милијун и пол људи“, други да „прелази један милијун“, трећи да

Локалне власти и НВО траже забрану скупа у Блајбургу

22. октобар 2017.

Више од шест месеци левичарске партије и невладине организације у аустријској покрајини Корушкој траже забрану скупа у Блајбургу јер, кажу, велича ревизионизам и окупља неонацисте и оне који подржавају НДХ. И локалне власти придружиле су се захтевима за забрану. Уз границу са Словенијом, у магловитој котлини сместио се аустријски градић Блајбург. Успаван током целе године, осим у неколико дана маја. На хиљаде људи из Хрватске сваке године долазе у Блајбург како би се сећали погинулих усташа који су страдали на крају Другог светског рата. Немали број међу њима је на себи је носио обележја побеђене идеологије из Другог светског рата што је узнемиравало локално становништво, па је полиција контролисала учеснике

Немој Скоте, свега ти!

22. октобар 2017.

Не може амбасадор САД у Србији Кајл Скот да заћути ни на дан када Срби са браћом Русима славе заједничко ослобађање Београда од Хитлера и фашиста. Или је Скот баш намерно одабрао овај дан да нас још једном понизи. Пита он из сред Београда, који га држи као мало воде на длану, да ли је могуће, да ли је паметно да у Србији „ратни злочинци буду професори“. Вели Скот – „то је у САД незамисливо“, код њих, тамо у Америци „осуђени за ратне злочине никако не могу бити предавачи на војним академијама“. Немој амбасадоре, свега ти! Да ли си, господине амбасадоре, икада помислио, откуда то, када сте ви Американци толико

Пола милиона Срба радило у логорима

21. октобар 2017.

На скупу о принудном раду у Србији 1941-1944. откривени мало познати подаци. НДХ имала уговор о испоруци радне снаге у Немачку Око 300.000 људи из Србије депортовано је на принудни рад у Немачку за време Другог светског рата, и још 200.000 њих као ратни заробљеници. У нашој земљи је на принудном и обавезном раду (обављао се уз минималну надницу) годишње ангажовано 80.000 људи, од чега 30.000 у Борском руднику. Ове податке изнела је историчар Марија Обрадовић, на јучерашњем међународном скупу „Принудни рад у Србији 1941-1944“, у организацији београдског Центра за истраживање и едукацију о холокаусту (ЦИЕХ) и берлинског Хумболтовог универзитета. Људи су ноћу ловљени по улицама, и слати у Бор,

У Дому Војске Србије у Београду данас је приказан дводјелни дугометражни документарни филм о нацистичком логору "Сајмиште" у продукцији Музеја жртава геноцида из Београда, којим је обиљежено 75 година од затварања Јеврејског логора Сајмиште и почетка рада прихватног логора за Србе.

Приказан дугометражни документарни филм о логору Сајмиште

21. октобар 2017.

Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина изјавио је приликом пројекције дугометражног документарног филма о нацистичком логору Старо сајмиште да је тешко утврдити тачан број људи који су прошли кроз овај логор, али да се поуздано зна да их није мање од 32.000. Мишина, који је и аутор филма, рекао је да је у Сајмиште доведено око 8.000 Срба са Козаре, који су ту или страдали или завршили у Јасеновцу или су одведени у Норвешку и Њемачку на присилни рад. Он је подсјетио на то да се често пренебјегава чињеница да се логор Сајмиште налазио на територији НДХ код Земуна, а не у Београду, те напоменуо да је била намјера