Сутра се навршава осам година од упокојења патријарха српског Павла, који је био омиљен међу народом због своје скромности и истинољубивости. Патријарх Павле преминуо је 15. новембра 2009. године у 95. години на Војномедицинској академији /ВМА/ у Београду, гдје је провео посљедње дане на лијечењу, а сахрањен је у манастиру Раковица, према сопственој жељи. На посљедњи починак патријарха Павла испратило је више од 600.000 људи, државни врх Србије и Републике Српске, државне делегације Русије, Грчке, Ватикана, Кипра, БиХ, Црне Горе и других земаља, као и представници православних цркава и вјерских заједница. На трону Светог Саве као патријарх српски налазио се 19 година, а у његово вријеме основана је Академија Српске

Учестала рушења и скрнављења православних гробаља на територији Федерације БиХ настављена су и овог викенда. У селу Дивљача надомак Семизовца уништено је неколико надгробник споменика. Некадашњи становници овог насеља огорчени су због индолентности надлежних и сазнањем да ни мртви не могу почивати на вјековним огњиштима. Јовану Маунаги на овом гробљу сахрањени су сви најближи. Данас је на велико запрепаштење видио да су споменици његовог дједа и брата који је као тринаестогодишњак погинуо седамдесетих година прошлог вијека, потпуно уништени. Није крио тугу и разочарање. “Мотиве ових вандала који су то урадили не знам и несхватљиво је јер ово нису урадила дјеца. Ово су урадили много јачи, јер за такав гроб треба и снаге

Аустријски бициклиста добио је доживотну забрану такмичења, јер је приликом додјеле награда подигао руку у фашистички поздрав. Њему је одузета и награда, јер су свједоци пријавили да је током церемоније подигао руку у Хитлеров поздрав. У невољи је и водитељ церемоније, који је оцијенио да је тај гест “легитиман облик изражавања”, истичу аустријски медији. Аустрија има строг закон о забрани величања идеологије крајње деснице. Бициклиста, који се такмичио у категорији “75 и више година”, починио је инцидент на аустријски дан државности 26. октобра, али је његов поступак откривен тек недавно. Извор: СРНА

Серија “Сенке над Балканом” и истина о Унутрашњој македонској револуционарној организацији. Вођа ВМРО Александар Протогеров је убијао жене и децу у Топличком устанку Редовни гледаоци серије “Сенке над Балканом” свакако се сећају треће епизоде, када један од главних јунака ове телевизијске сторије, инспектор Андра Танасијевић Тане (Драган Бјелоглић) одлази у ћелију Хаџи Дамјана Арсова (Тони Михајловски), једног од првака сепаратистичке и терористичке организације ВМРО, да покуша да од њега извуче податак ко се крије иза надимка Калуђер, односно ко је човек који се налази на челу ланца који шверцује опијум. Да подсетимо, овај сусрет се завршава тако што припадник ВМРО-а тражи од Танета да му ангажује адвоката из Загреба Анту

Српски редитељ: Рат српских и војвођанских комуниста није ме се тицао. Нисам идеолошко говедо већ човек на ветрометини који трпи искушења Дипломском представом “Јунона и паун” почео је давних педесетих у Тузли професионални ангажман Дејана Мијача, а званично се завршио пре шест година “Вишњиком” у Југословенском драмском. Ипак, културна јавност још се нада да би редитељски маг могао да прекрши реч. Јер, његове представе деценијама су “мера за меру” позоришног трајања, био је и остао узор многим колегама, а “његова” се и данас чује и слуша у театру. Ако се и опростио од сцене, од уметничког живота није: од сутра ће председавати жиријем 22. Југословенског позоришног фестивала у Ужицу, недавно

Више хиљада људи марширало је Варшавом у оквиру демонстрација десничара, у време када Пољаци прослављају Дан независности своје земље. Марш крајњих десничара само је један од бројних догађаја којима је обележено поновно рађање Пољске као нације 1918. године, након што је била „збрисана са карте“ 123 године, наводи АП. Председник Анџеј Дуда предводио је државне церемоније, којима су присуствовали и председник Европског савета и бивши премијер Пољске Доналд Туск, али марш је постао највећи догађај на Дан независности протеклих година и засенио званичне државне светковине и друге патриотске догађаје. Поједини учесници показали су наклоност према ксенофобичним или расистичким идејама, а на једном транспаренту је писало „бела Европа братских земаља“. Слоган