Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 183

Дejaн Joвић: Нe мoжe сe слoбoднo гoвoрити o 1991.

12. новембар 2017.

Пoлитoлoг у пoвoду нoвe књигe ‘Рaт и мит’: У Хрвaтскoj сe вeћ 25 гoдинa грaди митскa интeрпрeтaциja прoшлoсти, a нa крajу тoг прoцeсa живимo у свe пoдиjeљeниjeм друштву, кoje упрaвo збoг тoг митa ниje дoвoљнo слoбoднo. Mитoтвoрци, зaпрaвo, нису дoмoљуби У свojoj нoвoj књизи ‘Рaт и мит’, oбjaвљeнoj у издaњу Фрaктурe, изнoситe тeзу дa je рaт биo прeтпoстaвкa зa признaњe Хрвaтскe. Maлo мaњe oд мjeсeц дaнa нaкoн прoглaшeњa независности 25. јуна 1991., мeђунaрoднa зajeдницa присилилa je Хрвaтску и Слoвeниjу дa зaмрзну свoje oдлукe o нeзaвиснoсти. Mислитe ли дa je рaт oндa биo oпциja и зa хрвaтску и зa српску стрaну? Jeсу ли рaтoви зaпрaвo били нужни зa прoмjeну друштвeнo-eкoнoмскoг систeмa?

Од Тесле до Јашарија: “Балканци аеродромима љуте комшије”

12. новембар 2017.

Лондон — Британски недељник “Економист” у једном чланку бавио се феноменом нових имена аеродрома на Балкану. У тексту под насловом “Терминали са ставом: Преименовања балканских аеродрома са циљем нервирања суседа” наводи се да се “широм Балкана граде шљаштећи нови аеродромски терминали и именују се на такав начин да узнемире суседе”. “Футуристички нови објекат отворен је у марту у Загребу, хрватској престоници. Преименован је по Фрањи Туђману, оцу хрватског покрета за независност. Он је водио жестоки рат против хрватских Срба, које је подржавала Србија и који су створили одцепљену српску републику на трећини територије Хрватске која је била кратког века. Већина Срба је 1995. протерана из Хрватске”, пише у чланку. “Економист”

Др Предраг Ристић: Програмска идејна скица за спомен обележје Јасеновца

12. новембар 2017.

13. септембар 2015. Јасеновац -Пакрац Шта сам рекао или хтео да кажем у недељу 13. септембра 2015. у Међународном Одбору за Јасеновац! “Ал` тирјанству стати ногом заврат довести га познанију права то је људска дужност најсветија” Сваки, па и најнаивнији злочинац се нажалост, обично никада не каје, јер има изопачену патолошку свест и промењен однос према добру и злу, без обзира на то што се ми добронамерни надамо да ће се на крају покајати, јер смо одгојени у хришћанском моралу. Злочинац – крвник- убица натопљен мржњом је убеђен са своје стране да чини добро, односно чини себично добро само самом себи, а неки пут проширено само за своје племе, банду,

Момчило Павловић: Сретењски устав је узео најбоље што је могао из Европе

12. новембар 2017.

О том државном празнику и нашим светковинама, разговарали смо са Момчилом Павловићем, директором Института за савремену историју Прође још једна (не)мирна недеља, а са њом и Дан примирја у Првом светском рату. О том државном празнику и нашим светковинама, разговарали смо са Момчилом Павловићем, директором Института за савремену историју. * У чему је важност тог 11. новембра 1918. године? – Сећање на Велики рат данас у Србији учвршћује српску државност и српски идентитет. То су симболи страдања, наде и васкрсења. Нико није веровао да ће после 1915. године српска војска и српска држава васкрснути. * Симбол васкрснућа је цвет Наталијине рамонде? – Он је узет и за Албанску споменицу и

Јутарњи: Хрватска улази у “војни Шенген”

12. новембар 2017.

Загреб — Хрватска је од НАТО-а ових дана добила веома необичан захтев. Загребачки „Јутарњи лист“ пише да је хрватско Министарство одбране још у септембру кренуло у прикупљање података, па су преко Министарства саобраćаја „за потребе међународне војне сарадње“ од свих управника ауто-путева у Хрватској затражени подаци о дужини, ширини мостова и вијадукта, као и њиховом географском положају и висини и ширини тунела. Према доступним информацијама, подаци о логистичким могуćностима су затражени и од аеродромских управа и Хрватских железница. „Јутарњи лист“ наводи да би мостови и вијадукти „без проблема издржали пролаз конвоја тенкова и других тешких војних возила“. Објекти би могли да поднесу оптереćење неколико тенкова „леопард“, од којих је сваки тежак 60 тона, или неколико хаубица ПзХ

Атак на свест Срба: Европа тражи да избришемо велике ратне победе и жртве

12. новембар 2017.

У годинама нашег пута у ЕУ, стално смо под захтевима да смањујемо националну историју, да смањујемо ту компоненту. Чак су нам поручили и почетком 2013. да не пуштамо одушевљење кроз медије и кроз јавност приликом обележавања стоте годишњице од почетка рата, каже историчар Миле Бјелајац, поводом Дана примирја. У једном железничком вагону на забаченој прузи у шуми Компијењ, у Француској, 11. новембра 1918. године потписано је примирје. Због тога се у Србији од 2012. тај дан обележава као државни празник Дан примирја. Српски војници имали су значајну улогу у Првом светском рату, али чини се да су савезници некако увек умањивали њихов значај. С друге стране, потомци бораца у Првом светском рату можда и олако прихватају трагичну судбину

Вукосављевић: У току је акултурација

11. новембар 2017.

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић изјавио је да је српски народ изложен процесу акултурације, те да му се чини да одређени кругови у Србији желе да српска култура убудуће нема име и презиме. Вукосављевић је истакао да је стање у српској култури донекле хаотично, да се од Стратегије развоја културе не могу очекивати чуда, те да је веома важно да држава стане на становиште да је за културу потребно одвајати више новца. “Ми смо изложени једном веома незгодном процесу акултурације, феномену који отприлике представља топљење основних идентитетских атрибута неке културе и преузимања вредности и атрибута неке друге културе у одређеном историјском процесу”, рекао је Вукосављевић за “Спутњик”. Према

У Обудовцу, код Шамца, данас је служен парастос за 44 погинула борца и 33 цивилне жртве одбрамбено-отаџбинског рата, те положени вијенци и цвијеће на спомен-обиљежје у овом мјесту.

Служен парастос за погинуле борце и цивиле

11. новембар 2017.

У Обудовцу, код Шамца, данас је служен парастос за 44 погинула борца и 33 цивилне жртве одбрамбено-отаџбинског рата, те положени вијенци и цвијеће на спомен-обиљежје у овом мјесту. Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић истакао је да је Обудовац једна од мјесних заједница која је дала највећи број жртава у отаџбинском рату. Он је истакао да је обавеза власти на свим нивоима да раде на очувању права свих бораца на подручју Српске. “Општина Шамац је у протеклом периоду помагала породице погинулих бораца. Наш задатак је да то наставимо у још већој мјери, колико то Буџет буде дозвољавао”, каже Милићевић. Предсједник мјесне Борачке организације Обудовац Радован Зорановић рекао је да се не

Одржано добротворно вече за наставак градње цркве задушнице у Горњој Јошаници (ВИДЕО)

11. новембар 2017.

У Фочи је одржано добротворно вече за наставак градње цркве задушнице у Горњој Јошаници, на мјесту једног од најмасовнијих страдања српских цивила у протеклом рату. Међу њима и дјеца од двије,седам и десет година. Четрдесеттрогодишња Душанка Лаловић имала је седамнаест година када је скривена у шуми чудом преживјела масакрс на Никољдан 1992.године. Помијешаних осјећана истиче да је и тужна јер већ 25 година нема правде за наредбодавце и извршиоце који су наредили мучење и свирепо убијање дјеце,жена и стараца. “С друге стране сам и срећна јер ево подиже се овај храм за све пострадале за дјецу, три анђела”, каже Лаловић. Горња Јошаница је светилиште у којој је пострадало 56 новомученика

Сјећање на 363 солунска добровољца

11. новембар 2017.

Представници Амбасаде Србије у БиХ, општине Соколац и Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца од 1912. до 1918. године положили су данас вијенце на споменик за 363 солунска добровољца на Сокоцу, поводом Дана потписивања примирја у Првом свјетском рату. На овом спомен-обиљежју, подигнутом 2008. године, уписана су 363 имена добровољаца са подручја општине Соколац, а сјећање на дјело солунских бораца са овог подручја његује Удружење потомака и поштовалаца српских добровољаца који су учествовали у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године. Замјеник амбасадора Србије у БиХ Дамир Ковачевић рекао је новинарима да Амбасада Србије сваке године обиљежава овај велики дан. Према његовим ријечима, солунски добровољци дали су живот, прије

Предсједница Владе Србије Ана Брнабић Фото: РТРС

Брнабић: Антифашистичка и слободарска политика се није промијенила

11. новембар 2017.

Премијер Србије Ана Брнабић изјавила је данас у Сомбору, на обиљежавању 73 године од Батинске битке, да данашња Србија почива на истим вриједностима – антифашизму и слободарству, и да се њена политика ни до данас није промијенила. Обраћајући се присутним, међу којима је био и амбасадор Русије Александар Чепурин, Брнабићева је истакла да Србија поносно чува успомену на све хероје који су положили живот за слободу. “И у Првом и у Другом свјетском рату Србија се борила раме уз раме са свим слободољубивим земљама. Наша политика није се ни до данас промијенила. Пријатељство и сарадњу негујемо и са Истоком и са Западом – Русијом, земљама ЕУ, САД, Кином, Индијом, Уједињеним

Русија захтева од Бугарске истрагу о уништавању споменика

11. новембар 2017.

Руска амбасада у Бугарској упутила је захтев да се пажљиво истражи инцидент скрнављења споменика „Аљоша“ у Пловдиву, саопштила је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова. „Никаква вређања не могу да утичу на наш бескомпромисан став о недопустивости мењања резултата Другог светског рата и оправдавања неонацистичких манифестација. Тада, четрдесетих година, наши војници су се борили за нас, будуће генерације. Данас ми њима одајемо пошту. Долазе ми поруке од грађана Бугарске са извињењима због поступака вандала“, рекла је Захарова за радио „Говори Москва“. Вандали су ишарали споменик свастикама, антисемитским паролама и увредљивим натписима. Министарство спољних послова Бугарске већ је осудило овај чин, рекавши да је такав вандализам апсолутно неприхватљив. Споменик совјетском војнику-ослободиоцу, који је назван Аљоша, откривен је у Пловдиву пре

Сећање на зверски убијеног дечака: При крају споменик Слободану Стојановићу

11. новембар 2017.

Сећање на дечака убијеног у РС 1992. године. Једанаестогодишњег Слободана је Албанка Елфете Весели, са помагачима, уморила на зверски начин Академик Српске краљевске академије наука (СКАНУ) Драгољуб Драго Мирковић, ликовни уметник из Бијељине, у својој радионици “Евро-мермер” приводи крају израду монументалног споменика висине четири и по метра дечаку Слободану Стојановићу. Једанаестогодишњег Слободана је Албанка Елфете Весели, са помагачима, уморила на зверски начин када се вратио у своје родно село Каменицу, по свог пса. То се десило на почетку рата у БиХ, пошто је дан раније са оцем, мајком и сестром успео да побегне пред нападом екстремиста. Драгољуб Мирковић досад је бесплатно урадио готово 600 споменика за борце и жртве минулог

Никола Селаковић у име председника положио венац на Споменик Незнаном јунаку на Авали (Фото Танјуг/Р.П.)

Обележен Дан примирја у Првом светском рату

11. новембар 2017.

Полагањем венаца и одавањем почасти код спомен-костурнице бранилаца Београда на Новом гробљу, данас је обележен Дан примирја у Првом светском рату у знак сећања на дан и тренутак када је 1918. године на снагу ступило примирје у Великом рату. Централну државну церемонију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, који је поручио да најмање што наша и будуће генерације могу да учине јесте да негују успомену на претке и значај њиховог подвига. Ђорђевић је на церемонији рекао да се из пепела разарања у Великом рату, супротно очекивањима, није родио феникс „Златног доба” са почетка 20. века, већ су тек након незамисливих злочина и разарања у

Павловић: Југославија је могла да опстане…

11. новембар 2017.

Искуства Југославије показују да само шира интеграција решава проблеме на овом простору и пацификује велике националне државе, сматра директор Института за савремену историју Момчило Павловић Искуства Југославије показују да само шира интеграција решава проблеме на овом простору и пацификује велике националне државе, сматра директор Института за савремену историју Момчило Павловић. Павловић сматра да је та држава могла да опстане да је била редефинисана на други начин, да се одрекла “комунистичког баласта” и направила кохезионе факторе, привредне системе, јаке банке, образовни систем и да је кренула да улази у Европу. “Балкански народи заглављени су између Истока и Запада и тај бег од Истока према западу траје два века. Ако Европа заиста