Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 147

Наших првих 25 година (35): Слепи су молили да их убију

15. јануар 2018.

Приликом посете Лори видео сам човека са ископаним очима који је јецао и тражио да му прекратим муке, ексклузивно за “Вести” је пре седам година испричао Марио Баришић, некадашњи командант хрватске војне полиције у Шибенику о ужасима конц-логора у Сплиту, у коме су мучени и убијани Срби током ратова на простору бивше Југославије. Кључни сведок Логор Лора је постојао од 1992 до 1997. године. – После свега, савест ми је мирна и чиста. Ни за чим не жалим. Могу да ме проглашавају и издајником и лудаком, али сам у борби доказао да ми је Хрватска изнад свега на срцу. Сузе ми пођу када се присетим колико је правих домољуба погинуло

Кларк: Распад Југославије је посљедица америчког империјализма

15. јануар 2018.

Сви проблеми у региону произлазе из насилног распада мултиетничке Југославије у деведесетима, што је процес који су западне силе подржавале, па и активно охрабривале, наводи се у коментару чувеног британског новинара Нила Кларка. Кларк сматра да све потенцијалне кризе које сада пријете Балкану нису кривица руске политике него су “посљедице ранијих америчких и западних интервенција и кампања”. Док се данас брани постојање и територијални интегритет БиХ, наводи Кларк, поставља се питање зашто је Америка подржавала независност Косова и право на самоопредјељење тамошњег албанског становништва. “Зашто онда није био важан територијални интегритет Југославије? Многи људи у регији носталгични су за Југославијом. Прошлогодишња анкета агенције ‘Галуп’ показала је да већина испитаних из Србије,

Крвава тачка стављена у Бечеју

15. јануар 2018.

Крај новосадске рације није био и крај крвопролића. Наредбом коју је потписао Ференц Сомбатхељи, рација је проширена на Србобран и Бечеј и почела је по завршетку покоља у Новом Саду Новосадска рација у којој је, за непуна три дана, зверски уморено 1.246 невних људи, од чега 489 мушкараца, 415 жена, 177 стараца и 165 деце, практично је обустављена у петак, 23. јануара 1942. године у 16 часова. Официјелно, она је окончана у 21 час тог истог дана. Тако је, наиме, било наведено, у “Објави” коју је потписао командант Другог оружаног одреда, задуженог за њено сповођење, пуковник Јожеф Граши. У том опскурном тексту, он је подвукао да се “тешко одлучио на

Батаљон смрти

14. јануар 2018.

Чачак – На ратним пољима Србије те 1914. они су били најлепши цветови и последња нада да ће својим младалачким жаром и беспримерним патриотизмом, који ће унети међу трупе искусних али изнемоглих ратника, разбити Поћорекову казнену експедицију и одбранити част своје земље… То се и догодило. Када су напустили касарну у Скопљу и у беспрекорном реду изашли на улицу, маса света дочека их цвећем. Било је оних што нису могли да задрже сузе и јецај: „Одоше ђаци на фронт… Одоше ђаци у смрт…” Букети орошени сузама падају на поносне младиће, чији се бајонети и капларске звездице пресијавају на сунцу… Овим словима чачански књижевник Антоније Ђурић описује ступање у бој славне српске

Сајан Муњиза: Водич у нападу на Приједор

14. јануар 2018.

Прије напада на Приједор вршене су припреме иако нама одборницима ништа није било речено. Овдје су били виши партизански руководиоци (међу којима и Коста Нађ). Они су долазили у наше село и одатле осматрали Приједор и вјероватно правили план напада. Уочи напада смо ми позвани и обавјештени. Мени је речено да пронађем водича за Подгрмечку чету, која ће одавде нападати Приједор. Командир је био Јовић. Био је низак и лијепо грађен. Речено ми је да би требало одредити човјека који добро познаје Приједор и да буде сигурнији и смјелији. Одредио сам Душана Тубина, а пошао сам и ја. Јединица коју смо водили добила је задатак да са сјеверне стране уђе

Битка у којој је Гвоздени пук добио име

14. јануар 2018.

За ову “нашу” Нову годину поклањам вам једну истински нашу причу. Нестварна је, а баш наша. Овако почиње наставак мог романа о Гвозденом пуку: Пролог: Јордан је памтио потпуно другачије Видовдане од овог. Као мали би се, у тек ослобођеном Нишу, увек у порти цркве, док би трајала служба и помен свим војницима палим за веру и отаџбину, са осталом дечурлијом играо Срба и Турака. Када је остао само са мајком и сестром, присуствовао би молитви од почетка до краја, а у Београду би, као питомац Војне академије, коју је завршио 1900, обележавао тај празник најсвечаније могуће, као „свој дан“. Видовдан је, некако, увек био свет, посебан, са мислима ка

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (26): Спасавање пилота Скота ОГрејдија

14. јануар 2018.

Изнад мене прелетјеше два хеликоптера, а над њима у бришућем лету и два борбена авиона… Сазнајем да су то били Американци који су у један од хеликоптера смјестили Скота О’Грејдија, пилота моћног америчког авиона “Ф-16” којег су на овом подручју оборили српски борци 8. јун 1995. Нисам имао некаквих великих разлога да на Оштрељ, односно у команду Другог крајишког корпуса и наш Прес-центар који се већ годинама ту налази, дођем тако рано… Али, стопирао сам, наишло је ауто, сјео сам и ево ме на Оштрељу… Таман идем према викендици у којој се налази Прес-центар, кад изнад мене прелетјеше два хеликоптера, оба обојена у бијело и са ознакама Уједињених нација. Над

Неправда према Србима страдалим од усташке руке: И ћутање о злочину је злочин

13. јануар 2018.

„Све што нам се догађа, припада нам јер то смо и заслужили. Ми Срби смо ћутали о злочинима који су у два светска рата почињени над нама, па су нас у овим временима прогласили за геноцидан народ!“ Тако Здравко Шотра, наш познати филмски и телевизијски режисер и аутор сјајног документарца о усташким злочинима у Пребиловцима „Ево наше деце“, почиње причу за „Експрес“ о идеји Лордана Зафрановића да сними филм „Деца Козаре“. На питање због чега смо ћутали о тим злочинима и како је могуће да о три дечја усташка логора у Хрватској, о Јасеновцу, о голубњачама у Херцеговини и западној Босни које су биле затрпане српским лешевима, нико досад није направио играни филм нити написао ваљану књигу, Шотра одговара: „Срби не знају да се баве собом,

Хрватска сад хоће да продаје и српску имовину!

13. јануар 2018.

Новим прописом хрватска влада предвиђа отуђење узурпиране својине наших фирми. Адвокати траже привремену меру од Европског суда у Стразбуру Хрватска влада усвојила је ове недеље и послала у скупштинску процедуру коначне измене Закона о подстицању улагања, захваљујући којима би српске фирме које су за време бивше Југославије имале имовину у овој држави, и дефинитивно могле да остану без ње. Како су “Новости” упозориле пре месец и по, Хрвати нуде инвеститорима пословни простор због којег српске банке, институције и предузећа воде судске спорове, у закуп на десет година – бесплатно. Новина је да ће по истеку закупа улагачи моћи српску имовину и да откупе! По речима Мартине Далић, потпредседнице владе у

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (25): Руперт Смит са Ратком Младићем

13. јануар 2018.

Поздрављају се прилично пријатељски. Генерале, гађали су ме ваши када смо летјели понад Травника, вели Смит Младићу. Е мој генерале, да су вас гађали моји, ви се никад не бисте спустили овдје гдје сте управо слетјели, одговори му Младић 17. мај 1995. Руперт Смит је опет инсистирао да разговара са генералом Ратком Младићем. Састанак је договорен на Балкани код Мркоњић Града. И одједном, ето ти га…. Слијеће хеликоптер са ознакама Уједињених нација… Из њега излази Смит… Прилази му Ратко… Поздрављају се прилично пријатељски. – Генерале, гађали су ме ваши када смо летјели понад Травника – вели Смит Младићу. – Е мој генерале, да су вас гађали моји, ви се никад

Загреб покушава да предуприједи одлуке Стразбура и отме имовину

13. јануар 2018.

Новосадски адвокат Зоран Ристић оцијенио је да Хрватска Приједлогом закона о подстицању улагања, о којем се Сабор треба изјаснити у фебруару, покушава да предуприједи пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру по тужбама српских предузећа чија је имовина отета. Ристић, чија је адвокатска канцеларија “Ристић и партнери” упутила чак четири представке српских фирми и банака против званичног Загреба и о којим би суд у Стразбуру требао ускоро одлучивати, сматра да Загреб овим потезом жели да спријечи одлуку Суда, за коју вјерује да ће бити позитивна. “Пошто се очекују позитивне одлуке у корист српских фирми којима је незаконито одузета имовина, Загреб је решио да те одлуке практично спречи још пре

Жртве рације у команди XVI ловачког батаљона

Масакр на Успенском гробљу

13. јануар 2018.

На невеликом православном гробљу тог леденог 23. јануара 1942. године, за неколико сати побијено је 250 невиних душа. На фудбалском игралишту НАК-а, хонведи су организовали циничну трку за живот Једно од новосадских места на којем су у петак, 23. јануара 1942. године, почињени најстрашнији злочини било је и Успенско православно гробље. Реч је о невеликом гробљу које се налази у данашњој улици Новосадског сајма које би, с правом, могло да се назове и вечним почивалиштем српских бесмртника. Јер, на њему, уз остале, почивају Јаков Игњатовић, господар Јован Обреновић, Светозар Милетић, Михаило Полит Десанчић, Јаша Томић… Убиства су почела већ око осам часова ујутру. Прве жртве су, наводи се у једном

Зашто Београд нема споменик Дражи Михаиловићу?

12. јануар 2018.

Ако хоћете да утврдите у којој мери се неки бивши комуниста и партизан конвертовао у Србина -говорио је професор Ломпар на једном од предавања- поставите га пред искушење изношења става о судбини Драже Михаиловића: aко је у стању да изврши самопрекорачење и поштено призна Дражи антифашистичко војевање и трагичну судбину, онда је наречени бивши комуниста постао Србин; ако није у стању да то уради, онда он не само да није постао Србин, него још није на путу ни да прими хришћанство. Ова бриљантна и духовита мисао гађа у психолошки центар наше стварности. Зашто и данас, три деценије од званичног силаска комуниста са власти, у нашој владајућој елити и даље постоји

Хутба против Републике Српске Фото: РТРС

Нова хутба против Републике Српске (ВИДЕО)

12. јануар 2018.

Имам сарајевске џамије “Краљ Фахд”, Незим Халиловић Мудерис поново је са застрашујућом мржњом говорио о Србима и Републици Српској. У хутби под насловом “Шта је за нас Бошњаке девети јануар”, Српску назива геноцидном творевином, а Србе фашистима, четницима и кољачима. Званичници Исламске заједнице, истражни органи, бошњачки политичари – ћуте! Србомржња Незима Халиловића Мудериса постала је дијагноза. Уочи 9. јануара поново се повампирила. Умјесто вјерске молитве у препуној џамији – све Србе, чак и оне који су у 2. свјетском рату војевали на страни партизана, назвао је “четницима којима је, каже, кокарда једино трајно обиљежје”. У 15-оминутној хутби нижу се увреде пуне мржње, у којима се повремено присјети и Хрвата или

Археолошким истраживанјима на Брибиру у Далмацији бришу се трагови Срба

12. јануар 2018.

Брибир – Брибирска градина која је смештена на прелазу између Буковице и Равних Котара у Далмацији ради свог стратешког положаја имала је кроз прошлост посебан значај. За лепог времена поглед са градине преко Равних Котара допире све до плавог Јадрана. Мало је места на овим просторима која су у својим културним слојевима сачувала трагове прошлости као што је то учинио Брибир, па су га многи називали „наша Троја“. Живот је овде почео да пулсира још од млађег каменог доба јер су испод Брибирске главице на локалитету Криваче утврђени неолитски остаци. У последњем миленијуму п.н.е. Брибирска главица постаје утврђено населје племена Либурна које је река Крка делила од другог илирског племена Делмата,