Vučić: Sve nam je džabe ako nemamo ljude Orašac – Dan Državnosti Srbije, Sretenje, obeležen je danas državnom ceremonijom u Orašcu kojoj su prisustvovalii predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Ceremoniji su prisustvovali i državni vrh Srbije, kao i Republike Srpske, veliki broj zvanica kao i građana, a prethodno je patrijarh SPC Irinej služio liturgiju. Predsednici Vučić i Dodik položili su venac na spomenik vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu a zatim se i obratili okupljenima. Vučić je poručio da ćemo Srbiju odbraniti od uticaja i interesa velikih sila, ali da je još važnije da sačuvamo i obnovimo naš narod, jer „sve nam je džabe ako nemamo

Plakat sa mrtvačkom glavom i natpisom „četnici“ na ulazu u Ambasadu Srbije u Sarajevu i demonstracije radikalnih bošnjačkih hordi ispred zgrade te ambasade na Dan državnosti Srbije, navodno protiv zajedničke deklaracije srpskog naroda, najveća je provokacije upućena Srbima od završetka rata do danas, upozorio je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik. „Ova provokacija bez presedana samo je još jedan dokaz da Republika Srpska nema šta da traži u BiH, koja je postala neodrživa za srpski narod koji svoju slobodu mora tražiti u drugoj formi, a nikako u BiH ukoliko želimo da izbjegnemo uvrede, provokacije i da živimo bez problema“, rekao je Dodik Srni. Prema njegovim riječima, sudbina srpskog naroda i Srpske

BRITANSKI časopis New Statesman  objavio je opširan članak o stanju u Hrvatskoj pod naslovom ‘Krhko srce Balkana“, u kojoj se ističe da je Hrvatska postala popularna turistička destinacija, no i dalje je presudno definisana ratom iz devedesetih, a i masovno je napuštaju mladi. U članku se ističe da je Hrvatska najmlađa članica Evropske unije, te da je definiše “osjećaj žrtve“. Autor članka Matthew Engel piše da je Hrvate zamišljao po modelu tenisera Gorana Ivaniševića, kao “briljantne, neorganizovane, duhovite, iritirajuće, drage i pomalo lude“, ali su ga sagovornici u Zagrebu razuvjerili, objasnivši mu da je Ivanišević predstavnik dalmatinskog mentaliteta. Navodi se i opis Hrvata koji se pripisuje legendarnom njemačkom kancelaru Ottu

Na ulazu u Ambasadu Srbije u Sarajevu nepoznata lica zalijepila su plakat na kome je nacrtana mrtvačka glava, ispod koje piše „Četnici kostobacani“. Ambasador Srbije u BiH Stanimir Vukićević rekao je Srni da je do incidenta došlo juče između 17.30 i 18.00 časova, nakon čega je obaviještena policija koja je izvršila uviđaj i uzela plakat radi vještačenja. Vukićević smatra da su ovaj, vrlo provokativan plakat i za danas u 11.00 časova najavljene demonstracije Bošnjačkog pokreta ispred zgrade Amabasade dva povezana događaja. On je istakao da nema nijednog povoda za takve reakcije. „Niti smo šta radili, niti preduzimali, ni Ambasada, niti Srbija da bi se tako reagovalo. Razlog može da bude

Načelnica Nišavskog okruga Dragana Sotirovski upozorila je da prodaja imanja Albancima u unutrašnjosti Srbije nije mit i legenda, već činjenica. – Albanci više ne kupuju samo imanja u Kuršumliji i duž administrativne linije sa Kosovom, već ih kupuju u unutrašnjosti i kažu „prave prsten“ – rekla je Sotirovski na okruglom stolu, organizovanom u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji. Već godinama srpski mediji upozoravaju na ovu pojavu, ali i dalje izostaje adekvatan potez srpske države kako bi se stalo na kraj projektu da se što više nekretnina na jugu Srbije nađe u vlasništvu Albanaca, što je samo jedna od početnih faza njihovih teritorijalnih pretenzija. – To je javna tajna

Opisujući ga uvijek u borbi, s rukom na kuburi, istorija je propustila da Karađorđa označi kao genija vojne strategije. Nikad, ni u najvećoj patnji, Vožd svoj narod nije, kao knez Miloš, nazvao „stokom bez repa“. Lukavstvo, mir i prisebnost, veličaju se kod kneza Miloša, ali se previđa da se sve to odigrava u jednom zatvorenom pašaluku Ono što je naš narod osećao da treba da kaže o Karađorđu, rekao je naslutivši epsku veličinu njegovu, u desetercu narodnih pesama. Njegoš je tome dodao svoju posvetu. Tolika je istina i lepota u tome, što su oni rekli, da je često ono što se danas o Karađorđu piše, kao karikatura. Ponavljaju se, sasvim izlišni,