Поглавар Руске православне цркве оштро је одговорио на иступање бугарског председника Румена Радева на паради поводом прославе 140. годишњице ослобођења те земље од турског ропства. Руски патријарх Кирил служио је у недељу поводом 140. годишњице ослобођења Бугарске од јарма турског ропства литургију у Саборном храму Александра Невског. Величанствени храм који је живописао и знаменити руски сликар и архитекта Виктор Васнецов, подигнут је у знак сећања на руску војску која је Балкану подарила независност после победе над Османским царством 1878. године, преноси „Комсомољска правда“. „Русија је једина устала, занемарујући своју добробит и евентуалну политичку корист коју би јој немешање у конфликт донело. Овде су крв пролиле десетине хиљада руских војника“, рекао је патријарх Кирил обраћајући се житељима Софије који су

Нови устав усвојиће Сабор у мају. Постојећих 13 епархија постају митрополије, међу њима је и Епархија Захумско-Херцеговачка и Приморска, пишу београдске „Вечерње Новости“ Званичан назив Српске цркве убудуће ће бити „Српска православна црква – Пећка патријаршија“. Процедура избора патријарха је поједностављена, а црквени поглавар бираће се тајним гласањем, уз обавезну двотрећинску већину. Изабрани кандидат носиће и нови наслов: архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српских и поморских земаља. Ово су, у најкраћем, најважније новине предвиђене предлогом новог устава Српске православне цркве. Финалну верзију овог документа Свети архијерејски синод недавно је упутио свим архијерејима СПЦ. Усвајање новог устава СПЦ наћи ће се највероватније на дневном реду предстојећег заседања највишег црквеног тела –

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изјавио је да више oд пет хиљада Срба, поријеклом из Хрватске, а који су рођени у Србији до 1991. године, због погрешно уписаног српског држављанства, не могу да остваре право на хрватско држављанство, а проблем се може ријешити амандманом на закон о држављанству. Он је нагласио да је добро познато да су грађани у бившој СФРЈ, поред југословенског, имали и држављанство поједине републике, а послије распада СФРЈ аутоматски су постали држављани тих република док то није случај са Србима рођеним у матици чији су родитељи држављани Хрватске. „Србима који су у Србији рођени до 1991. године, а чији родитељи су имали хрватско држављанство,

Западу је, чини се, мучно од њихове кукњаве за усташама, и од њихове мржње за Србе, и од њихове љубави за сопствене убице, и од њихових упозорења на исламску опасност, и од верске затуцаности, и од мизогиније, и од хомофобије, и од тврдњи да се с такозваним логорима смрти неумесно претерује, а да Јевреји, уосталом, боље нису ни заслужили…, пише Анте Томић у колумни Хрватски писац и новинар Анте Томић каже да би волео да сви десничари напусте ту земљу, а да се врате они који су отишли у потрази за послом, јер не жели да остане закључан са „лудацима у једној земљи коју су сви паметни напустили“. У редовној