Analitičar Srđa Trifković smatra da Srbi nisu dovoljno svjesni svog položaja na Balkanu i da jedan od uticaja u ovom regionu, takozvani evroazijski, koji bi trebalo da se na njih oslanja, nije dovoljno artikulisan. Trifković je ukazao na još tri uticaja na Balkanu – atlantistički koji se oslanja na Albance, germansko-kontinentalistički koji se oslanja na Hrvate i neoosmanski koji se projektuje putem “zelene transferzale”. On navodi da je u dvodecenijskoj euforičnoj propagandi evropskog puta Srbije zamagljeno to da Srbe u ključnim zemljama EU ne vole jer “germansko srce stare Evrope tretira Srbe kao remetilački faktor i prema njima ima civilizacijski i kulturološki otklon”. Trifković je na tribni “Geopolitika Balkana u

Kako piše HRT, isplaćene su prve odštete za prošlogodišnje požare i poplave u Dalmaciji. Podsetimo, elementarne nepogode koje su prošle godine zabeležene širom Hrvatske napravile su štetu od 3.5 milijardi kuna, a vlada je odlučila kako će za naknadu šteta izdvojiti tek 80 miliona Za naknadu štete bi iz fondova Evropske unije trebalo biti isplaćeno čak 150 miliona kuna, ali te isplate još nisu krenule. Isplatili 55 kuna odštete Počele su ipak isplate hrvatske vlade, a kako se čini, kod građana su izazvale šok, ali ne pozitivan. Naime, kako javlja HRT, Milica Kosović iz Kistanja je, na primer, za obnovu svoga požarom poharanog vinograda dobila 55 kuna naknade, iako joj

Zagreb je grad koji ne zna da li je oslobođen ili okupiran 8. maja 1945. godine, a “Končar”, “Kraš”, “Đaković”, “Lola Ribar” i “Gredelj” mogu biti imena fabrika, ali ne ulica i trgova, upozorava političar i privrednik Goranko Fižulić. Kada bi hrvatski učenici znali bar nekoliko ključnih istorijskih činjenica o ustaškom teroru, rasnim zakonima Nezavisne Države Hrvatske, progonu i ubijanju Srba, Jevreja i Roma – Komisija za nedemokratske sisteme ne bi bila potrebna, tvrdi on. U nizu reakcija na zadržavanje ustaškog pozdrava “Za dom spremni!” u “posebnim okolnostima”, Fižulić podsjeća da je Ante Prkačin, jedan od komandanata HOS-a, koji u grbu ima ovaj slogan, ustaše nazvao “hrabrom dobrovoljačkom vojskom”, te

Zaboravili smo srpski jezik, svoju kulturu, izgubili smo nacionalni identitet, ne poštujemo sebe, a sve u strahu zbog „bratstva i jedinstva” da druge ne uvredimo, pa smo danas došli dotle da ne znamo šta su to standardi srpskog književnog jezika, rekao je prof. dr Miloš Kovačević u intervjuu za ,,Ekspres“ Prof. dr Miloš Kovačević, redovni profesor Savremenog srpskog jezika i Opšte lingvistike na Filološkom fakultetu u Beogradu i Filološko-umjetničkom fakultetu u Kragujevcu, svoj prebogat stvaralački, naučni i pedagoški rad posvetio je odbrani srpskog jezika, a danas upozorava da nam za to tek predstoji odlučujuća bitka. Ta bitka pretvara se često u borbu s vetrenjačama jer profesor Kovačević u svojim tekstovima

Vlada u Podgorici predložila Unesku da ovu instituciju uvrsti na spisak kulturne baštine čovečanstva a da nije spomenula da je reč i o nasleđu hrvatske manjine, prigovaraju iz Zagreba Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka Pod­go­ri­ca – Po­sla­ni­ca u Evrop­skom par­la­men­tu Ma­ri­ja­na Pe­tir ne­dav­no je tra­ži­la od Evrop­ske ko­mi­si­je da za­šti­ti ne­ma­te­ri­jal­nu kul­tur­nu ba­šti­nu hr­vat­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri. Na ovaj po­tez se od­lu­či­la na­kon što je Vla­da Cr­ne Go­re pred­lo­ži­la da se Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca, naj­sta­ri­ja po­mor­ska in­sti­tu­ci­ja na sve­tu, uvr­sti u Une­skov re­pre­zen­ta­tiv­ni po­pis ne­ma­te­ri­jal­ne kul­tur­ne ba­šti­ne čo­ve­čan­stva bez spo­mi­nja­nja to­ga da se ra­di o ba­šti­ni hr­vat­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne. Cr­na Go­ra je sa­mo­stal­no pod­ne­la no­mi­na­ci­ju, iako Ko­tor­ska bi­sku­pi­ja i zva­nič­ni Za­greb sma­tra­ju

Poglavar Ruske pravoslavne crkve oštro je odgovorio na istupanje bugarskog predsednika Rumena Radeva na paradi povodom proslave 140. godišnjice oslobođenja te zemlje od turskog ropstva. Ruski patrijarh Kiril služio je u nedelju povodom 140. godišnjice oslobođenja Bugarske od jarma turskog ropstva liturgiju u Sabornom hramu Aleksandra Nevskog. Veličanstveni hram koji je živopisao i znameniti ruski slikar i arhitekta Viktor Vasnecov, podignut je u znak sećanja na rusku vojsku koja je Balkanu podarila nezavisnost posle pobede nad Osmanskim carstvom 1878. godine, prenosi „Komsomoljska pravda“. „Rusija je jedina ustala, zanemarujući svoju dobrobit i eventualnu političku korist koju bi joj nemešanje u konflikt donelo. Ovde su krv prolile desetine hiljada ruskih vojnika“, rekao je patrijarh Kiril obraćajući se žiteljima Sofije koji su