Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 6

Први усташки покољ Срба десио се у Гудовцу 28-29. априла 1941.

27. април 2025.

Плакале су ужасно, jаукале, бусале се у груди, а jа их у чуду гледам и не разумем ништа. Нитко у граду ниjе знао за ужас у Гудовцу. Нитко ниjе чуо ни пуцање митраљеза. Поштовани и драги наши приjатељи, ево ипак ћу да извршим своjе обећање, да Вам опишем трагедиjу Гудовца и наше патње, иако тек данас, скоро годину дана после мог обећања. Милан jе на трећи дан Ускрса, у уторник 22. априла 1941. на вече задржан у магистрату, затворен онде са осталим нашим Србима, адвокатима, трговцима, чиновницима, свештеницима, итд. Из магистрата су преведени после дан, два у пореску управу, камо смо им смели храну да носимо. После краћег задржавања тамо,

Тихомир Т. Продановић: Сећања на усташки логор „Даницу“

27. април 2025.

Ноћ у коjоj сам изгубио слободу. Мртвима – да их не заборавимоЖивима – да се не заборави Субота 26. априла 1941. године. Шеснаести дан фашизам учвршћуjе усташки, нови поредак у Хрватскоj. „Нова власт” ревносно куjе окове за све коjи воле слободу. Из радио-апарата грме претње. Новине у свим видовима изобличуjу истину. У овом крвавом пролећу терор оре по људским душама и сеjе семе мржње. Умиру вредности и комунисти, нестаjу сви људи коjи цене људске вредности. Ово jе пролеће без пролећа коjе цвета ведрином… Злослутне мисли изазиваjу jош страшниjу визиjу сутрашњице и толико тешко сазнање о изгубљеноj слободи. Спаљуjем драге рукописе у коjима сам сањао друкчиjу сутрашњицу. Растаjем се с књигама

Милан Басташић: Ноћ страве и ужаса

27. април 2025.

Тих дана упорно је падала обилна киша и сусњежица. Капути се нису ни присушили кад је с пута у двориште па у гањак јурнула група некаквих особа с ручним батеријама. Вичу: „Отварај”! Ударају у врата као сјекирама. То су усташе кундацима пушака разбијале врата уз вику: “Отварај или пуцамо”! Отац пође да отвори, али не може да откључа јер је кључ од удараца испао, а лампу није имао времена да упали. Напипа на земљи кључ и откључа прије него су разбили врата. Стакла су попуцала. Мајка је послије причала да су шесторица бајонетама на пушкама упереним у оца ушли у собу гдје смо спавали. Брат и ја смо спавали у

Једно свједочанство о покољу Срба у Бијелом Потоку код Бањалуке на Васкрс 1942. године

18. април 2025.

Разбиjањем Краљевине Југославиjе априла 1941. године наступио jе jедан од наjтежих периода у историjи српског народа. Масовним убиствима и прогонима нарочито су били изложени Срби на териториjи коjа jе доспjела у састав Независне Државе Хрватске. Проф. др Горан Латиновић Непосредно по проглашењу “ускрснућа хрватске државе“, хрватски фашисти приступили су рjешавању “српског питања“, коjе jе, према њиховоj замисли, требало спровести тако да jедна трећина Срба буде побиjена, jедна трећина протjерана, а jедна трећина преведена на римокатолицизам и претворена у Хрвате. Један од наjактивниjих усташких прегалаца у том злочиначком подухвату био jе бањалучки “стожерник“ Виктор Гутић, коjи jе 26. маjа 1941. у Бањалуци наjавио да ће “сви непожељни елементи бити брзо истриjебљени

Сијековац: Злочин без казне

26. март 2025.

У Сиjековцу су 26. марта 1992. године убиjени и Лука Милошевић и његова два сина Жељко – рођен 1968. и Драган – рођен 1974. године. Остао jе Лукин трећи син Саша од девет година. Један од хрватских воjника већ jе био извадио нож да га закоље, али jе наишао други воjник и спасио диjете Јелица Зечевић из Сиjековца, код Брода, за само jедан час злочиначког дивљања припадника ХОС-а и других паравоjних хрватско–муслиманских jединица остала jе без мужа, два дjевера и свекра. Истог дана, 26. марта 1992. године, у Сиjековцу jе убиjено jош 16 Срба. Покољ Срба извршили су припадници регуларне воjске Републике Хрватске, заjедно са паравоjним jединицама коjе су формирале СДА И ХДЗ

Др. Рудолф Хорват: Лика и Крбава

26. март 2025.

МАЛА КЊИЖНИЦА МАТИЦЕ ХРВАТСКЕ КОЛО ВЛ – СВЕЗАК 31. Др. РУДОЛФ ХОРВАТ ЛИКА И КРБАВА ПОВИЈЕСНЕ СЛИКЕ, ЦРТИЦЕ И БИЉЕШКЕ СВЕЗАК II. ПОСЕБНИ ДИО ТИСАК „ТИПОГРАФИЈЕ“ Д. Д., ЗАГРЕБ ЗАГРЕБ 1941 ИЗДАЊЕ МАТИЦЕ ХРВАТСКЕ САДРЖАЈ 1. Село Боричевац 2. Бриње 3. Брлог на риjеци Гацки 4. Дабар код Оточца 5. Госпић г. 1834. 6. Школе у Госпићу 7. Водовод у Госпићу 8. Избори нар. заступника у Госпићу 9. Грачац 10. Језеране 11. Комић у Крбави 12. Компоље код Оточца 13. Кореница 14. Косињ горњи и доњи 15. Лапац горњи доњи 16. Лешће код Оточца 17. Ловинац 18. Село Медак 19. Нови код Госпића 20. Трговиште Оточац 21. Избори народних заступника у

Страдање какво се не памти, догодило се у Подрињу на Младенце, 22. марта 1942. године

25. март 2025.

Дозволити да нам се понавља оно што се десило 1942. годинe, био би смртни гриjех. Хаџи Бранко Никитовић Часни Оци, поштована сабраћо, потомци и поштоваоци српских жртава у ратовима 20 виjека, драги учесници овог првог Сабрања помаже Вам Бог. Не могу а да нас на самом почетку не подсjетим на риjечи Професоке др. Смиље Аврамов коjа каже: “ Виjек коjи jе иза нас, хх виjек, био jе виjек величанствених успjеха српског народа. На воjном пољу побjеде српске воjске слављене су широм Европе. На научном пољу великани српске науке: Пупин, Тесла, Миланковић ударили су темеље савремене технолошке револуциjе. Мудре риjечи српских државника с краjа 19. и почетком 20. виjека ушле су

Злочини усташа

15. март 2025.

Душан Бабић ЗЛОЧИНИ УСТАША приредио: Јован Бабић ЗБИВАЊА И СВЈЕДОЧЕЊА Уредник мр Павле Ботић Нови Сад: Полет прес, 2003 Садржај Прескочи навигацију ———————————————————————————————————————————– Предговор >

Милена

10. март 2025.

УСТАШЕ СУ МАЛУ МИЛЕНУ ЛАЛИЋ НАБИЛЕ НА КОЛАЦ (СВЈЕДОЧИ МИРКО РАПАИЋ)- Свjедочанство из књиге Мирко Рапаић: ЛИЧКА ТРАГЕДИЈА На моjу несрећу, био сам очевидац покоља српског народа у селу Хомољац, недалеко од Коренице. То се догодило 14. марта 1945. године када се већ приближавао краj рата. Нашао сам се ту баш кад су се водиле тешке борбе са хрватским фашистима. Повукли смо се са положаjа у брда око Коренице, али смо се убрзо, након дан-два, поново вратили у ово село. Наишао сам са групом бораца на попаљене куће, али нигдjе ниjе било људи. У први мах смо помислили да се народ склонио негдjе у шуми, или према Мрсињу, или према

Јадовно – које се сакрило у земљу

4. март 2025.

Након краткотраjног априлског рата 1941. године Краљевина Југославиjа jе подиjељена између Њемачке, Италиjе, Мађарске и Бугарске. Независна Држава Хрватска (НДХ) проглашена jе 10. априла 1941. године и у њен састав осим садашње Хрватске ушле су Босна и Херцеговина и дио Србиjе. Идеолошке основе НДХ претпостављале су стварање „чистог животног простора”, чисте хрватске нациjе. …Закопаj ме да будем мртав… Откопаj ме да ти кажем..! Да би то остварили требало jе ићи преко мртвих Срба, Јевреjа, Рома…(али и „непоћудних“ Хрвата). Циљ jе оправдавао средства коjима jе требало очистити коров на „тиjелу чисте хрватске нациjе”. Масовни прогони и расни закони и уредбе ставиле су Србе-православне-неариjевце као реметилачки фактор, ван закона. Истине о усташким

Цвита

21. фебруар 2025.

Од четрнаесторо преживјелих у јами Равни долац најстарија је била Цвита Бошковић из Доњих Рујана. Било јој тада четрдесетак година. Преживјела пакао живе гробнице у њедрима Динаре, али живот учинио своје. Стигле године, стигле посљедице мјесец и по дана проведених у безданици без довољно воде и без хране, болест сломила измождено тијело и ова храбра, поносна старица већ безмало тридесет година више није међу живима.Захваљујући њеном унуку Божу Лалићу из Аранђеловца, гдје је Цвита провела своју животну јесен, њено сјећање и казивање о том злом љету 1941. године остало је забиљежено на магнетофонској траци као живо свједочанство и порука да се зло љето више никада не понови:„Видимо ми да се

Лазар Лукајић: „Фратри и усташе кољу – злочинци и сведоци“

9. фебруар 2025.

У издању „Фонда за истраживање геноцида“ из Београда, 2005. године је објављена књига Мr.sc. Лазара Лукајића „Фратри и усташе кољу – злочинци и сведоци“. Kњига представља трагично и стравично свједочанство о покољу Срба од стране усташа у селима код Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама, Пискавици и Ивањској у фебруару 1942. године. Kњига је доступна у формату: Acrobat PDF: Лазар Лукајић: Фратри и усташе кољуAcrobat PDF dokument, 7.359kB Везане вијести: ПРЕНОСИМО: Крвави браник православља – интервју Лазар Лукајић Крвави усташки пир у Пискавици | Јадовно 1941. У бањалучким селима у једном дану заклано 2.315 Срба

РТРС – документарни филм „НИНА“

6. фебруар 2025.

Свједочанство о покољу у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Истинска свjедочења о страдању Срба у бањалучким селима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац 7. фебруара 1942. године када су усташе су из поглавниковог такозваног „Тjелесног здруга“, уз помоћ бањалучких усташа и комшиjа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и „србомлатом“. Међу жртвама jе било и 551 диjете. Аутор емисиjе Мира Лолић Мочевић

Страдање на Јадовну мога оца Рајка Л. Дивца из Пријепоља

4. фебруар 2025.

Моj отац Дивац Л. Раjко, радио jе као службеник и граничар у више градова Краљевине Југославиjе. То су места: Приjепоље, Београд, Сараjево, Сесвете (Загреб), Сплит и др. Можда jе радио и у Смедеревскоj Паланки, али он ниjе из Смедеревске Паланке како стоjи у подацима на вашем саjту. Нема у општини Смедеревска Паланка село Сопотница већ jе Сопoтница у општини Приjепоље, коjа jе удаљена око 300 километара, и где jе рођен пок. Раjко Л. Дивац 1907. године. Раjко Л. Дивац jе ухапшен у jулу 1941. године од стране усташа и муслиманске милициjе (као ратне формациjе муслимана) када jе НДХ окупирала део Србиjе у коjем живе и муслимани чиjи су их „прваци“

Покољ у Шарговцу: 77 година чекају да их поменемо!

3. фебруар 2025.

Има томе већ неколико година, мада се чини да jе било jуче. Вjеруjем, да ће готово сви они коjи су тога дана присуствовали рециталу у ОШ „Ђура Јакшић“ у Шарговцу, памтити таj дан док живе. Ученици су рецитовали, говорили стихове у спомен на 52 њихова вршњака коjи су ту у школи погубљени приjе седамдесет година. Када су низ степенице, у хол школе, пред окупљене почели силазити ученици, њих педесет и двоjе, сваки са воштаницом у руци, нико ниjе остао равнодушан. А онда су потекли стихови.. Опростите нам ћутање Ја, ученик VII разреда вас молим, ми, ученици ове школе вас молимо…у име наших дjедова, у име наших очева, у име нашег