arrow up

Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.

У љето 1991. године, када је у штампу кренуло прво издање књиге „Огњена Марија ливањска“, педест година након тог крвавог љета 1941, којем је посвећена, још није био дефинитивно утврђен ни списак стратишта, а камоли имена свих жртава усташког геноцида на подручју Ливна и Ливањског поља. Ти  подаци нијесу у потпуности сређени ни до данас и како вријеме пролази, све је мање наде и изгледа да ће тај тужни и застрашујући именик икада бити комплетиран, јер је из дана у дан све мање свједока и савременика,  поузданих и вјеродостојних. Уз све то, на овим просторима је у међувремену прогрмио још један рат, догодили се нови злочини и погроми над преосталим

Пребиловци_страдање_4.јпг

КАКО ЈЕ ПРЕБИЛОВАЧКА НЕЈАЧ ГУРАНА У ШУРМАНАЧКУ ЈАМУ, У КОЈОЈ ЈЕ СКОНЧАЛО 2000 СРБА

Приступа Тиквеша Мехмед син Салке родом из Шурманаца, срез Мостар, сада се налази у Шурманцима стар 35 година, по занимању земљорадник,  прописно опоменут на казивање истине, изјављује… Од комисије су присутни: Записничар:                                                                      Секретар Зем.Ком. Невенко Баста                                                                        Ђуро Боснић Приступа Тиквеша Мехмед син Салке родом из Шурманаца, срез Мостар, сада се налази у Шурманцима стар 35 година, по занимању земљорадник,  прописно опоменут на казивање истине, изјављује Тиквеша Ибро п.Алије 46.год. земљ,. из Шурманаца срез Мостар. Зубац Данило, п. Јерка, Хрват, 26 година, земљ,, из „  „ „ Опоменути на дужност казивања истине изјављују: 5. августа 1941. увече стигао је на станицу у Шурманцима посебан воз који је имао 6 теретних затворених

Злочин у личком селу Комић 01. августа 1941. године

Усташки терор над српским народом на територији удбинског котара достигао је кулминацију пред крај јула и првим данима августа 1941. године, када је поклана већа група невиних људи из села Комић. У ово село смјештено на јужном рубу котара, удбинске усташе нису уопште долазиле, нити је неко од успостављања усташке власти био ухапшен и одведен у затвор. Овом покољу претходио је говор Миле Будака, Павелићевог доглавника, у његовом родом селу Свети Рок, који је хушкајући усташе на Србе том приликом поред осталог, рекао да није довољно стабло посјећи, већ да му треба и коријен ишчупати. Непосредно послије овога услиједио је покољ Гњатовића у селу Расоја, поред Ловинца, затим у Плочи,

календар-геноцида-ц549цд23.јпг

Календар геноцида: 01. август. Годишњица страдања Срба са Кордуна, Баније и Лике

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свјетском рату: Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“ – Глински покољ. 29. јула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раније ископани ровови југославенске војске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. јула до 14. аугуста 1941. године убијено је на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дјеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гојковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Ријеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убијено је 4.000 српских

Злочин у личком селу Штикада 01. августа 1941. године

Преживјели су свједочили да су Борку Сушу, некрштено дијете угушили у ђубру, а Косић Перу набили на колац. Усташе су 01. августа 1941. године упале у село Штикада поред Грачаца, попљачкали храну и предмете од вриједности, хапсили људе лажући их да иду за Госпић, а затим на рад у Њемачку. Убрзо су несрећницима сами открили шта их чека, тако што су успут на најбестијалнији начин сакатили, клали и убијали све на које су наишли. Групу је предводио познати кољач Лука Ивезић из Гудуре. Ријетки преживјели су свједочили да су Борку Сушу, некрштено дијете угушили у ђубру, а Косић Перу набили на колац. Други дан су купили све редом под кринком

клецка-јама.јпг

Клечка јама код Огулина – стратиште жртава усташког злочина геноцида

Над Клечку јаму тешко је и доћи, а још теже говорити и писати о свирепом озакоњеном масовном злочину кога починише над невиним људима звијери у људској сподоби у вријеме безумља постојања сателитске Хитлерове творевине, НДХ Анте Павелића, 1941 – 1945. Ми живући не смијемо никад заборавити пакао оваквог масовног уморства невиних који мученички издахнуше у најгрознијим мукама било у својим кућама, стајама, сјеницама, на њивама, у кршћанским светињама црквама, школама, у шумама, на масовним стратиштима у безданим јамама, као што је и ова овдје под Клеком – Клечка јама гдје су усташе у времену од маја до краја аугуста 1941. године, углавном хладним оруђем усмртиле 452 човјека, само зато што

Гордана_Достаниц.јпг

Гордана Достанић: Планско уништење српског народа на подручју Ливањског поља

Погледајте излагање Гордане Достанић, предсједнице УО удружења Огњена Марија ливањска, на трибини „Зашто негујемо културу заборава?“ Позивајући се и на несрпске изворе, ГорданаДостанић је изнела низ статистичких података који јасно указују на планско уништење српског народа на подручју Ливањског поља. Наводећи страдања Ливањских Срба, осврћући се на злогласне Челебиће, она је истакла политички проблем који је сасекао ширење истине.  «Политички естаблишмент тог времена је зарад братства и јединства српске жртве натерао да ћуте, јер би се ширењем истине нарушила идеологија заједничке државе. Тако је жртва живела поред својих џелата осуђена и на тишину. Дочекали смо да друга страна пласира своју причу и да нас временом натера да постанемо жртва сопственог ћутања. Зато сматрам да је

Дан када су ме бацили у јаму

„Не сећам се уопште како сам из пећине доспела у јаму, нити ко ме је тачно од комшија бацио у провалију. Мајка и сестра су ми причале да су мислиле како сам мртва пошто сам имала грдну рану на глави. Кажу да ми се мозак видео и да је крв шикљала на све стране, а имала сам тада само десет година. До данас ми је остао ожиљак на десној слепоочници, део лобање ми фали, а мозак ми штити само кожа. Тек после пет дана сам се, кажу, освестила и почела да дозивам мајку. Преко мене је било мртвог народа, једва су ме извукли испод њих …“ Стравично сећање казује нам

Усташе спроводе заробљене Српкиње

Календар геноцида: 24 – 27. јул 1941. – У Банском Грабовцу побијено 1.200 Срба

После стравичног злочина у Православној цркви у Глини, а међу бројним злочинима хрватских усташких фашиста почињеним широм Баније, злочин у Грабовцу, од 24. до 27. јула 1941. године, свакако је најстрашнији. Тада је у том селу убијено око 1.200 сељана, мушкараца, и мањи број жена које су похапшеним и одведеним мужевима донеле храну. Бански Грабовац је питомо село, смештено у готово самом центру Баније. Накад је било општинско место. А општинско је било и пре Другог светског рата. На самом почетку устанка српског народа на Банији, нападнута је железничка станица у Банском Грабовцу. Пруга од Цапрага, „предграђа“ Сиска, преко Петриње до Глине и даље преко Топуског до Карловца била је

Годишњица: Исконско зло – покољ дјеце у Машвини

“Ко је осмислио мртво коло у Машвини, на планини кордунског брда (изнад Раковице, Слуњ), када су 18. јула 1942. године усташе поклале у збјеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, па закланих 10 дјевојчица и 10 дјечака, од 5 до 7 година, скинуле голе, дјевојчице положили на леђа у круг, спојили им руке, а раширили ногице и на њих положили голе заклане дјечаке” пита се болно и готово невјерујући др. Ђуро Затезало у својој књизи “Радио сам свој сељачки и ковачки посао” . Свједочанства о овом догађају показују да је Покољ, геноцид над Србима почињен од стране НДХ био манифестација исконског зла, тешко разумљивог и никада до краја

Заклали су ми тек рођеног сина

Школа у Челебићу је током Другог свјетског рата изгорела. Послије рата је обновљена, али без било каквог биљега који би подсјећао на језиви злочин који се одиграо у њој. У најновијим ратним сукобима деведесетих година прошлог вијека, ова суморна и окрвављена кућа је поново разорена. Јуна 1990. године  у Челебићу сам записао и ово: Школа у Челебићу, једно од губилишта на којему је до пуног изражаја дошла сва безумност, бестијалност и свирепост усташког покрета, и данас стоји као и оних крвавих јулских дана 1941. године када је у њој и пред њом на најбездушнији начин уморено близу четири стотине Срба из овог лијепог села, углавном нејачи, од тек рођеног дјетета

Гордана_Достаниц.јпг

За помен жртвама или Огњена Марија 1941. године

Пролазе деценије и полако односе сведоке и документа. Неке јаме и стратишта су остала неотворена, а жртве без свеће и опела. Пише: Гордана Достанић У лето 1941. године у крашким јамама Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице, у челебићкој школи, ливади Трновац, шуми Копривници, Купрешким вратима, Боровој глави, Занесовићима, Кожварици и другим безименим стратиштима живот је насилно и на најстрашније начине одузет Србима са подручја Ливна због њихове националности и православне вере. Више од 1600 жена, деце, стараца, мушкараца нестало је у пар јулских дана, уочи и на дан Свете Великомученице Марине – Огњене Марије. Отргнути од својих дневних послова, истерани из својих домова издисали су под ножем крвника који није

суваја-28.јпг

Суваја, мјесто злочина које не смијемо заборавити

Усташки покољ, 01. јула 1941. над становништвом села Доња Суваја, смјештеном између Срба и Доњег Лапца, представља најмасовнији усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац прије устанка српског народа у борби за опстанак.[1] О размјерама овог злочина, али и злочина уско везаних за овај догађај, тј. покоља у мјестима Лички Осредци и Бубањ, говоре и подаци о укупном броју жртава. Према подацима историчара др Ђуре Затезала (1931-2017.) из Карловца, усташе су тог дана „убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од којих 118 дјеце, 75 жена и 50 мушкараца“[2] По неким другим изворима, тј. поименичним списковима жртава, у поменутим селима Суваја, Осредци и Бубањ, у прва три дана мјесеца јула,

Свједочанство о злочинима у госпићкој казниони 1941.

Убијали су свакодневно, одвозили на Велебит и тако убијали над безданим јамама. Готово колико су их дневно одвозили из Госпића на Велебит, толико су довозили нових заточеника. Своју изјаву о хапшењу и убијању Срба у госпићкој казнионици Окружног суда у Госпићу и логору Јадовно на Велебиту дао је Анте Антуновић из Мушалука, у Госпићу 6. јула 1952. године.“ За вријеме Југославије био сам стражар код Централног затвора Окружног суда у Госпићу. Ту сам остао и успоставом Независне Државе Хрватске, све до 1943. године. Мјесто дотадашњег управитеља затвора Нике Рукавине заузео је 1941. године Мијо Старачек, пријатељ по идејама Јурице Фрковића, само мало касније Великог жупана за Велику жупу Гацка и Лика са сједиштем у Госпићу. Одмах још у априлу услиједило

Покољ Срба у личком селу Расоја-Гњатовићи 11/12. јуна 1941.

Одмах након говора доглавника Миле Будака у Ловинцу, усташе су починиле Покољ над Србима села Расоја – Гњатовићи. Расоја – село Гњатовића, налази се југозападно од Ловинца, котар Грачац. Ово српско село, три пута је било поприште усташког погрома. Први погром је извршен 11/12. јуна, да би усташе злочине поновиле 29. јула и 02. августа 1941. године. У Ловинац је 10. јуна 1941. године дошао Павелићев доглавник, злогласни Миле Будак из села Св. Рок, на састанак свих усташких присталица заказан за 11. јун. Говорећи о чистоћи хрватске нације и положају Срба у Хрватској, Будак је изјавио: „ Што се Срба тиче, није доста дрво посјећи, треба му и жиле ишчупати.“ Када су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Војна тајна

Навршава се 23 године од војно-редарствене акције „Бљесак“ иза које су остале

Попис
10.502жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.