Писац Давид Албахари о подељеној Србији, равнодушности која царује, тензијама и опстанку. Религија у основи раздора Истока и Запада. Припајање ЕУ једина наша шанса.  „Када гледам из Канаде, ништа у Србији ми не делује толико опасно или страшно. Али, када дођем овде, видим да ме даљина вара – криза је много већа него што се чини преко океана.“ Овако књижевник Давид Албахари, од 1994. са трајном адресом у Калгарију, али и са редовним посетама домовини, свом Земуну, слика разлику између новинских вести и збиље када се оцени сопственим очима. „Из даљине се можда ситуација чистије сагледава, видите јасно таблу по којој се крећу фигуре, али тај поглед је очишћен од

Разлике у тумачењима раздобља од 1990. до 1995. не постоjе само између Хрвата и Срба него и међу самим Хрватима и међу самим Србима, тако да ниjе реално очекивати да ће се заjеднички уџбеник ускоро поjавити, истиче за „Новости“ повjесничарка Сњежана Корен поводом Тадићеве изjаве о потреби консензусне повиjести Хрватске и Србиjе Приликом недавног боравка предсjедника Србиjе Бориса Тадића у Хрватскоj медиjи су прениjели и његову изjаву да би било идеално када бисмо имали заjеднички уџбеник хисториjе или барем коjе идентично поглавље: о томе колико jе та идеjа изведива, разговарали смо са Сњежаном Корен, ауторицом уџбеника повиjести са загребачкога Филозофског факултета и коауторицом „Додатка уџбеницима за наjновиjу повиjест“. – Мислим да ниjе

Ријека – Свјетска молитвена осмина за јединство кршћана и ове године ће у Ријеци протећи без партиципирања Српске православне цркве – тако је бар речено на конференцији за новинаре којом је екуменски тједан најављен. Штовише, речено је да епископ задужен за ријечко подрушје и даље исказује неспремност за ове екуменске напоре. На том трагу, знајући да сада већ пету годину СПЦ у Ријеци – али не и другдје у Хрватској – не судјелује у екуменским догађајима, о томе смо причали у ријечком СПЦ-у и кратко нам је речено да нема ништа новог. Питали смо и надлежног епископа горњокарловачког Герасима Поповића и то дословце да објасни како то да СПЦ у

„НАУЧНО“ ПОЛИТИКАНСТВО Своj прилог нетранспарентности података о ратним жртвама и злочинцима на релациjи Хрватска – Србиjа, што jе сада врло актуално, дао jе и Хрватски мемориjално-документациjски центар Домовинског рата коjи jе израдио попис жртава рата, равнатељ Анте Назор одгађа његово обjављивање због протутужбе Србиjе у Хагу Та jе знанствена институциjа у пет година истраживања прикупила наjпотпуниjу базу података о српским жртвама рата у Краjини, што jе послужило као корисна основа за више истраживања, па и за оно о људским губицима од 1991. до 1995. То jе све похвално, но обjављивање пописа жртава одгађа се због политичких калкулациjа. Наиме, архивист Центра Славен Ружић на недавном jе загребачком скупу о жртвама изjавио да jе обjављивање пописа