arrow up
kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 10. децембар 1991. Годишњица страдања Срба из Западне Славоније

Краjем октобра 1991. хрватске снаге по наређењу кризног штаба из Славонске Пожеге провеле су присилну евакуациjу 26 српских села смештених у Пожешкоj котлини, подно планина Папук и Псуња. Села jе напустило 2.120 особа, а након евакуациjе почиње организована пљачка и систематско паљење и минирање српских кућа како би се прикрили трагови пљачке и да се становници напуштених села у њих више никад не би вратили. Становници села Врховци, Чечавски Вучjак и Шњегавић одбили су наредбу о “евакуациjи”. У зору 10. децембра хрватске jединице из Нове Градишке и Славонске Пожеге почели су напад на ова три села и том приликом убили 42 Срба. Ликвидирано jе 18 мушкараца и 24 жене од чега jе

Илија Ивановић

Видео: Култура сјећања и памћења – Илија Ивановић

Исповиjест Илиjе Ивановића преживjелог jасеновачког логораша и учесника пробоjа 22 априла 1945. дала  jе нови поглед  учесницима проjекта на страшне дане геноцида из перцепциjе жртве. Часни старина на дивљење свих присутних, стоjећи читаво вриjеме, износио jе своjа сjећања на сужањске дане, дане патње, глади и свакодневног сусрета са смрћу док jе радозналости и посвећенсот студената историjе достизала амплитудне висине. Посебна жеља да се испрати свака риjеч,сваки покрет свjедока наjтежих дана српске несреће показала  jе да се ниjе требало чекати до сада да наш факултет и студиjски програм угосте и чуjу суштинску основу културалног памћења исповиjест преживjеле жртве. Иако то  показуjе недостатак системског рада до сада поносни смо на чињеницу да

Ратко Дмитровић

Како је Душан Бркић сачувао Срем у Србији

Висило jе о концу, Хрватска jе била одлучна да узме Срем, са Земуном, комунисти у Београду су ћутали, и данас би ушће Саве у Дунав вероватно била погранична зона да се у ту причу, у Загребу, ниjе умешао jедан Србин из Обровца Кад су оно комунисти, дошавши на власт, цртали „административне линиjе“ између шест тек успостављених република, упакованих у Федеративну Народну Републику Југославиjу, Србиjа jе добро и прошла, имаjући у виду ко jе бранио њене интересе. Осим што су jоj натоварили два тега у виду аутономних покраjина – Воjводина и Косово и Метохиjа – Србиjа jе замало остала без jедног дела данашње Воjводине, упркос томе што jе већ било припремљено

miloslav-samardzic.jpg

Спискови жртава комуниста западно од Дрине

Пошто државна комисиjа за попис жртава комуниста истаржуjе само териториjу источно од Дрине, ред jе да се макар на оваj начин посвети пажња жртвама комуниста западно од Дрине. Изнећу оно што jе мени познато, уз позив другима да допуњуjу податке. Уместо имена, сем изузетно, наводићемо изворе, ради прегледности. 1. Лика. До сада је пописано око 2.000 жртава комуниста у Лици, у следећим књигама објављеним у емиграцији: – Гацка долина и околина на предстражи српства и православља, Српски четници Гацке долине и околине у слободном свијету, Канада, 1991. – Болта Л. Богдан, Грачачка четничка бригада 1941-1945, издање писца, Сиднеј (Аустралија), 1987. – Плећаш-Нитоња Никола, Пожар у Крајини, издање писца, Чикаго (САД), 1975.

sveti-vladika-nikolaj-velimirovic-u-srednjim-godinama.jpg

ФИЛМ: Свети Николај Велимировић

Оваj документарни филм jе живот нашег Светог Оца Владике Николаjа Велимировића. Све што jе чинио и учинио, а урадио jе много, било jе без грешке за своj народ. Пут коjи нам jе показао тад и данас jе jедини прави за нас православне Србе. Др. Владика Николаj Велимировић (студирао и дипломирао у Берну) jе после Светог Саве наjвећи духовни Србин ког смо имали. Филозоф за покољења – ратник с налив пером у руци. Непревазиђени беседник на страним jезицима без акцента. На његове су се говоре у Лондону и Њуjорку господари света тискали само да га доживе и чуjу. После су многи таj доживљаj “Слушаjући Владику” као врхунски догађаj и доживљаj те

budo-ognjena_marija_livanjska.jpg

У Ливну шеснаест година касније

Одлазећи из Ливна 12. августа 1991. године, дан послиjе сахране посмртних остатака око 1.600 Срба страдалих у овом краjу у усташким покољима 1941. године и промоциjе моjе књиге „Огњена Мариjа ливањска“, посвећене тим злочинима, ниjесам ни слутио да ће проћи више од шеснаест година док се поново вратим у оваj проклети, окрвављени, опjевани и оплакани град. Иако су ноћ уочи сахране, у Ливну сиjевнули ножеви усташке мржње ( на паркингу испред хотела „Динара“ су, додуше, исjечене само гуме на петоро-шесторо возила београдске и новосадске регистрациjе), и даље сам наивно вjеровао да се зло не може поновити, да jе то само поjединачни ексцес, а не  знак васкрслог, повампиреног усташког  лудила и

Јама

Извjесно jе да jе Иван Горан Ковачић боравио у многим ливањским селима и слушао потресна свjедочења о звjерствима коjа су усташе починиле над српским становништвом. „Дивни галеб” jе, приjе него што ће управо ту у Ливну кликнути своjу страшну пjесничку оптужницу, своj величанствени поетски и људски протест противу безумља и разбраћивања, чуо и за живу гробницу изнад села Руjана и за слична друга губилишта и безданице — неопоjене гробнице око Ливањског поља, у коjима никада нико неће кости изброjити. Ако руjанска jама може бити и ниjе директно инспирисала великог поету, на чиjем ће врату убрзо послиjе тога такође сиjевнути злочиначко сjечиво и прекинути jедну од наjтананиjих пjесничких жица коjе су

Са парастоса за пострадале, 29. октобра 2011. у цркви св. Марка у Београду

Жртве источне Билогоре од 1991. до 1997. године

Под источном Билогором чиjе су жртве предмет овог истраживања подразумиjевамо про-стор са површином од око 700 км2 смjештен на сjеверозападу данашње Републике Хрватске и ограничен на западу насељима православне парохиjе Северин, на сjеверу селима парохиjе Мала Трешњевица, на jугу Великим Зденцима, док jе његова источна граница село Јасенаш, односно линиjа на коjоj строго географски гледано престаjе Билогора – превоj дуж коjег се пружаjу пут и пруга Бастаjи – Сухопоље.   Оваj списак погинулих бораца и у терору страдалих цивила у току оружаних деjстава 1991. године те приjе и послиjе њих у периоду од 1991. до 1997. односи се на жртве чиjи су егзеку-тори хрватске паравоjне формациjе, као и терористичке групе

Vukovarski_bluz.jpg

Денис Бојић: Вуковарски блуз (ВИДЕО)

Филм коjи говори о стању српске заjеднице у Вуковару, рефлексиjи на остатак Републике Хрватске, односима и потенциjалима. Филм коjи говори о стању српске заjеднице у Вуковару, рефлексиjи на остатак Републике Хрватске, односима и потенциjалима. Улога и нарациjа Зоран Коjић; аутор: Денис Боjић; сниматељ: Синиша Ћеjић.   Концепт филма jе на jезику прихватљивом и нашем народу разумљивом, предочити ситуациjу те међуетничке односе готово 20. година од заврештка ратних догађања на просторима бивше Југославиjе. Документарни филм у продукциjи Радио телевизиjе Републике Српске, снимљен у маjу 2014.

ognjena_marija_livanjska.jpg

Крваве легенде

Књига Љуба Анђелића „Ливањска легенда” свакако је једно од најпотреснијих ратних свједочанстава. Овај умни Колашинац, марљиви хроничар једног опаког времена и ратник племенита срца, оставио је својеврстан дневник о звјерствима која су починиле усташе на простору Ливна, Дувна, Купреса, Гламоча… Остале су тако записане крваве легенде о злу, о фанатизму, мржњи и безумљу усташких црних легија и њиховим злодјелима из љета 1942. године, које, сматрам, упечатљиво говоре и до кости разголићују усташки покрет, његове коријене и идеологију, његову крволочност и суманутост, односно допуњују и употпуњују слику његових злочина започетих годину дана раније. Једна од тих „крвавих легенди” је запис Љуба Анђелића о злочину у селу Катинићима у Вуковском пољу, почињен

goli-otok-vuksan-knezevic.jpg

Живот се разбио о камен

Вуксан Кнежевић, некада наjмлађи голооточанин, после шест децениjа вратио се на „место злочина“ и исповедио „Новостима“ своjу голготу и голготу жртава комунистичког терора Ево га, Голи оток! Више не личи на себе. Некад овде ниjе било ни дрвцета, ни комадић бетона. Само оштри камен коjи сече дланове. Ни птица ниjе могла да пролети. А сад има, чак, и туриста. Има, ваљда, шта да се види… Више као за себе шапуће Вуксан Кнежевић (81) док се искрцава на стрму голет. Он jе jедан од наjмлађих голооточких кажњеника. После шест децениjа, дошао jе да нам исприча своjу причу, на пустом острву надомак Раба, где jе провео наjдужу годину свог живота. Док се

logor-kerestinac-ratni-zlocin-blagojevic.jpg

Мучење Срба: Пржили ме струјом сат времена!

Батине су биле свакодневица. Тукли су нас беjзбол палицама, а прве ноћи су ми сломили10 ребара, присећа се Милорад Благоjевић. Хорор: Милорад jе у логору помишљао да се убиjе – Нисам задовољан пресудом. Они никада неће бити адекватно осуђени. Никад неће добити довољно велику казну за зверства коjа су ми починили у логору Керестинац. А моjа jедина кривица беше, како су ми рекли кад су ме ухапсили, што ми „не ваљаjу“ име и презиме – каже на почетку разговора за Курир Милорад Благоjевић, затвореник злогласног логора Керестинац, у коjем су цивили пребиjани, мучени електрошоковима, силовани, због чега су петорица хрватских воjника прошле недеље осуђена за ратни злочин и добила укупно

Јово Грубор

Исповест Србина: Терали ме бојовници матер да стрељам!

Драматична исповест Јове Грубора, о злочинима после ”Олуjе”: Немам баш ништа против Готовине и Маркача, али ко jе крив за убиство овдашњих Срба. Ево и сада чувам списак убиjених Плављана и сељана околних заселака. Наjтежи злочини су се догодили у Груборима дан пре доласка оног чувеног “воза слободе” коjим су Хрвати прослављали “Олуjу”. Тада су убиjени Јово, Мариjа, Мићо и Милка Грубор – све моjи рођаци, а затим и Ђуро Карановић и Саво Ђурић. Преживели су “Олуjу”, али не задуго. На своjоj земљи – Јово jе овде рођен и ту намерава да умре. Деца – син и две сада удате ћерке – одавно живе у Србиjи. Избегли су за време

hercegovina1.jpg

Како је покатоличена западна Херцеговина

Завршна фаза потпуног римокатоличења Западне Херцеговине, започета у петнаестом, догодила се у двадесетом веку. У току два светска рата, и у верске-грађанском рату који се водио од 1991. до 1995. године римокатолици су, предвођени својим бискупима и свештенством, народним првацима и институцијама којима је дух задахнула римокатоличке црква, насиљем (покољем и прогањањем) избрисали и последње оазе српског православног народа, који је још у седамнаест и осамнаестом веку чинио већину становништва ових простора. И у Западној Херцеговини, која се најдуже опирала Римској цркви и која је од свих далматинских приобалних регија последња покатоличена, поновио се онај својеврсни феномен: прво је, прешавши из православља у римокатоличанство, српско православно становништво променило веру, а

sveti-velikomucenici_prebilovacki.jpg

Село Пребиловци у Херцеговини – српска Голгота двадесетог века

Од 64 милиона људи, колико jе у целом свету страдало у Другом светском рату, на српски народ отпада више од jедног милиона. Према његовом укупном броjу, само су Jевреjи страдали горе од нас. Да подсетимо, у Првом светском рату Србиjа je од 4.500.000 становника изгубила 1.200.000, што jе тада било 56,7 процената мушког становништва. Колико би данас било Срба да се ово ниjе десило? Координате 43° 06′ 36″ СГШ и 17° 41′ 60″ ИГД, су на први поглед као и сваке друге. Међутим, ове координате на карти показуjу jедно мало место са бурном историjом и много страдања. Вихор смрти више пута jе опустошио ово село – Пребиловце. Августа 2012. смо

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Милена

УСТАШЕ СУ МАЛУ МИЛЕНУ ЛАЛИЋ НАБИЛЕ НА КОЛАЦ (СВЈЕДОЧИ МИРКО РАПАИЋ)-  Свjедочанство

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.