Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 36

Верино сећање на заробљеништво у Немачкој

22. март 2018.

Необични Београђани: Вера Тураковић, дама коjа памти дане у Другом светском рату. Мада jе напунила 93 године, ова ведра старица сликовито памти необичне детаље свог бурног живота Није чудо када времешни људи рецитуjу стихове коjе су научили у основноj школи, али jесте ако са пуне 93 године уче нове строфе, коjе са лакоћом изговоре. Поготово jе необично ако причамо о некоме ко jасно препричава догађаjе из Другог светског рата, памти имена сваког битног учесника у тим драматичним догађаjима, некога ко се и сада чуди са коjом снагом jе успео да се врати са принудног рада у немачкоj фабрици топова. Вера Тураковић jе ведра старица из Купинова, а пре 93 године

Ливањско поље – непосредно пред рат 1992. године

21. март 2018.

У кратком видео запису аутор документуjе локалитете српског страдања са малоброjним и тада jош очуваним споменицима жртвама побиjеним 1941.г. од стране хрватских усташа. До сада наjкомплетниjи приказ о страдању Срба Ливањског поља 1941. године, урадио jе господин Будо Симоновић са своjом књигом „Огњена Мариjа Ливањска“ Везане виjести: Вађење костиjу из jаме Равни Долац 1991. године Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 06. април 2012. године.

Бискуп бањалучки Алфред Пихлер и Срби

21. март 2018.

Враћаjући се прошле jесени са пута из Гламоча за Босански Петровац, прелазећи преко Оштреља и његових кривина, за име бањалучког бискупа Алфреда Пихлера (Alfred Pichler) сам први пут сазнао од jедног сапутника. Од тог земљака, иначе заљубљеника у историjу и балканску проблематику чух следеће: „И он jе рођен овдjе, на Оштрељу…“ Пробуђено интересовање за личност бањалучког бискупа отада ниjе замирало. Истраживања су ме другим пословима водила по разним архивским збиркама, а идеjа о портрету овог бискупа jе са пронађеном фактографиjом коначно могла да се оствари. Такође, истраживања такве врсте нису непотребна, поготово не данас када званична политика Римокатоличке цркве спроводи планску и систематску рехабилитациjу свештеника и фратара коjи су учествовали

Беседа после опела преподобномученицима Житомислићким 1991. – † Патријарх Павле и † митрополит Владислав

20. март 2018.

Осам преподобномученика манастира Житомислић: Константин (Вучуревић), jеромонах и настоjатељ манастирски, Доситеj (Вукићевић), jеромонах, Макариjе (Пеjак), jеромонах, Владимир (Чеjовић), протођакон из Мостара, Младен (Шаран), искушеник, Обрен (Окиљевић), искушеник, Марко (Продановић), богослов и Бранко (Билановић), богослов, 26. jуна 1941. позвани су од усташких власти на десноj страни Неретве, да се jаве у усташки табор. Отишли су сви, коjи су чинили манастирско братсво и они коjи су се ту затекли, мирно и наивно, као jагањци на клање, не помишљаjући на превару и окрутни злочин. Мучени су од усташа и потом одведени до jаме Видоње, у брду изнад Неретве. Ту су живи бачени и на њих jе набачено камење. Јама послиjе рата ниjе била

Трaгедијa Пребиловaцa је библијских рaзмјерa

20. март 2018.

У Светом Писму зaписaн jе, између остaлог, догaђaj у коме Бог пророку Језекиљу покaзуjе у визиjи долину прекривену стaрим, исушеним скелетимa. Нa Божjе питaње штa мисли дa ли стaре, исушене кости могу оживjети, пророк Језекиљ одговaрa: “Не знaм Господе, Ти знaш”. Нa то Бог изли свог Духa и кости почесе дa се врaћajу у жвот, нa њих се врaтише жиле, зaтим месо и кожa, a нa крajу и живот. Исто ово питaње могло би се постaвити свимa нaмa, с тим што би у нaшем случajу глaсило: Може ли се живот врaтити у Пребиловце? Причa о Пребиловцимa, кaо и овa причa из Светог Писмa, jе нерaскидиво везaнa зa крв и кости

Откопавање истине: Истина више није под земљом

19. март 2018.

Три године рада Државне комисије за тајне гробнице убијених после септембра 1944. године: Евидентирано више од 36.000 жртава ослободилачког терора. Око 200 тајних стратишта Када смо у јуну 2009. године објавили шокантну и шест деценија скривану истину да је одмах по ослобођењу од нацистичке окупације убијено у нашој земљи више десетина хиљада грађана Србије, стручна и политичка јавност се узбуркала. * Комунистичке организације су негодовале, тврдећи да се бројке надувавају, а чињенице прекрајају. * Интелектуалци, писци, историчари, академици, укључили су се у полемику и захтевали да истина изађе на видело. * Потомци жртава први пут осетили су наду да ће после 60 година добити могућност да својим настрадалим прецима запале свећу. ЗЛОЧИНЕ НА

Једно (не)пријатно сећање на 1982. и „Голубњачу“

19. март 2018.

Само две године после Титове смрти, када је мирна површина братства и јединства југословенских народа тек почела да се благо таласа, два млада књижевника разбила су својим делима дебели зид ћутања над оним што се Србима догодило у време Другог светског рата Oдрастао сам на четрдесетак километара од Јасеновца, на 15 километара удаљености од Бајића јама, локалитета код Костајнице на којем су усташе из околних хрватских села, на самом почетку рата, у лето 1941. године, убиле око хиљаду Срба; својих комшија, пријатеља, кумова, познаника, али никада за време тог одрастања, формирања моје будуће личности, у породици нисам чуо ниједну реч о Јасеновцу, Бајића јамама, покољу у мојој родној Комоговини. Никада

Због издајника погинуле десетине рањеника

18. март 2018.

Приjедор – Иако jе од Другог свjетског рата прошло 77 године, сjећања на таj период живота код Данице Тодоровић, родом из Копривне код Оштре Луке, не блиjеде. Пред очима jоj jе слика, прича ова осамдесетшестогодишња старица, догађаjа од 1. jануара 1944. године у селу Мотике код Бањалуке, када jе због издаjе погинуло на десетине рањеника и партизана од неприjатељске авиjациjе. Тада као седамнаестогодишња болничарка Шесте краjишке бригаде пребачена jе у штаб дивизиона коjим jе командовао Јосип Шоша Мажар. Тог 1. jануара водиле су се борбе за ослобођење Бањалуке. У хрватском селу Мотике, коjе су партизани заузели у тоj акциjи, био jе велики броj рањеника. – Рањеници су били распоређени по

Уништавање Спомен храма и моштију пребиловачких новомученика

18. март 2018.

Уништавање Спомен храма са криптом, саркофагом и костима хиљада жртава хрватских злочина, као и сеоског гробља и насеља Пребиловци jе било дио злочиначког плана коjи коjи jе оствариван у рату против Срба на простору бивше Југославиjе у последњоj децениjи 20. виjека. То потврђуjу и мемоари ратног злочинца Јанка Бобетка, обjављени под насловом „Све моjе битке“, а посебно заповjест за напад на Пребиловце и хвалоспjевна десетерачка пjесма непознатог аутора, обjављени у овоj књизи.Таj рат се наставља и траjе и данас само другим средствима и усмjерен jе против невиних жртава српског народа.. Пребиловачки мученици, два пута убиjани, и даље су ратна мета, сада преко прикривање истина и његовања заборава жртава. Тиме би

Никшић: Откривен партизански злочин после 70 година

17. март 2018.

Никшић – Седам децениjа Никшићани ћуте о крвавом догађаjу коjи се одиграо у другоj половини jануара 1943. године надомак града, на превоjу Пандурица, када су се партизани сурово обрачунали са 12 момака и девоjака, старих од 16 до 18 година, коjи, практично, живот нису ни осетили, нити су припадали било коjоj воjсци. Та младост била jе крива само jер jе хтела да зимски школски распуст проведе код рођака у Бjелопавлићима и што се сасвим случаjно нашла у камионскоj колони до Даниловграда, коjу су пратили Немци, Италиjани и четници. После паљбе партизана на Пандурици нико од воjника ни са jедне, а ни друге стране ниjе зрном очешан, док су голоруки момци и девоjке

Прилог БН Телевизије о страдању Пребиловаца /материјал из 2008./

16. март 2018.

Посмртни остаци 600 мртвих у Пребиловцима, као и остаци других Срба из Чапљине, општине Столац и других области (по неким рачуницама око 3.000 људи, а посмртни остаци су прикупљени у око 120 дрвених сандука) извађени су из jаме Шурманци 1990. године и сахрањени у новоизграђену цркву у Пребиловцима. Нажалост, у jуну 1992, црква jе срушена и сви остаци су претворени у прашину и пепео. То jе учињено од стране припадника ХОС-а, ХВО-а и редовне хрватске воjске. Извор: БН Телевизија Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 18. јануар 2012. године.

Љубан Једнак: Говорило ми је нешто да ћу остат’ жив

13. март 2018.

Документарни филм jе прича о човjеку коjи jе 1941. године jедини преживио покољ у глинскоj цркви Пресвете Богородице. Злочин коjи се догодио ниjе био наjброjниjи по жртвама, али jе био наjстрашниjи по свом карактеру. Љубан Једнак jе поред гнусног злочина у Глини преживио 1995. године и „Олуjу“, да би му се душа две године касниjе придружила душама великомученика коjи нису преживjели покољ у глинскоj православноj цркви.

Геноцид у Херцеговини: Кад се то звало само истребљење

12. март 2018.

Како су, кад и гдjе убиjани Срби по Херцеговини; прича jе коjу нико више нема право да заборавља и прешућуjе. Фронтал стога отпочиње jош jедан фељтон. Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. године), учинила jе оваj кршевити краj ареном наjгнусниjих злочина коjе jе запамтила свjетска историjа, али и колиjевком првог масовног устанка против фашистичке тираниjе у поробљеноj Европи. Оно што су подивљале усташке хорде починиле у прољетним и љетним покољима херцеговачких Срба 1941. године превазилази машту и бестиjалност наjсвирепиjих злочина коjе jе историjа запамтила. Мушкарци, жене, дjеца и старци убиjани су на наjбрутаниjе начине: спаљивањем на кућном огњишту, ударањем маљевима, полугама и шипкама,

Будачки процес – отрежњујуће поруке историје

11. март 2018.

Приказ књиге др Момчила Диклића: Како су страдали визионари судбине Срба у Хрватскоj – Будачки процес, Институт за Европске студиjе – Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2011. године Главно одређење савремене Европе jесте став да jе у њеним темељима антифашизам, као основна вредносна матрица њеног постоjања и функционисања. Европске интеграциjе су и израсле као последица уверења да се у Европи мора одржати мир и спречити могућност да се jаве покрети коjи би били засновани на идеологиjи расизма, ксенофобиjе и нетолеранциjе. Зато ниjе случаjно што се виталност антифашизма узима као jедна од главних одредница у процењивању да ли jе jедна земља довољно историjски сазрела да уђе у европску заjедницу народа. Зато

Др Никола Жутић: Четнички либерализам и антинацизам у Далмацији 1922-1945.

11. март 2018.

Сва злодjела њемачког нацизма (национал-социjализма) терминолошком идеолошком одредницом фашизам приписана су тоталитарноj идеологиjи италиjанског фашизма, коjи, као што jе познато, ниjе у већоj мjери оснивао концентрационе логоре, ниjе био антисемитски настроjен у мjери као њемачки нацизам итд. У науци и публицистици децениjима су изjедначавани фашизам и нацизам, па су данас под одредницом фашизам ставњени сви диктаторски корпоративни покрети и државни системи. Навешћу као примjер разлику између нацизма и фашизма у односу на вjеру, односно хришћанство, тj. римокатолицизам и протестантизам. Фашизам се од свог наступања 1922. настоjао што чвршће везати уз Ватикан, римокатолицизам због заjедничког империjалног наступа у европским па и свjетским оквирима. Њемачки нацизам jе све више одбацивао римокатолицизам, те