Одбор за Косово и Метохиjу Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве организовао jе данас у Пећкоj патриjаршиjи Конференциjу “Балкан и Блиски исток: Да ли су огледало jедан другом?”, поводом стотину година од Првог балканског рата.     Конференциjа у Пећкоj патриjаршиjи траjе два дана, а у Београду 17. октобра, у сарадњи са Факултетом за безбjедност Универзитета у Београду и Београдском отвореном школом. Данас jе у Пећкоj Патриjаршиjи отварена и Канцелариjа Одбора за Косово и Метохиjу Светог архиjереjског сабора СПЦ. Уводно предавање одржао jе Мартин ван Кревелд са Универзитета у Тел Авиву о теми “Историjа два катастрофична подручjа“. Сутра ће бити одржана прва сесиjа конференциjе на коjоj ће говорити Дарко Танасковић

Полагањем венаца, комеморатвном седницом скуштине града и сценским ораториjумом „Анђео са Грдичке косе“, Краљево одало пошту суграђанима стрељаним 1941. године. Комеморативном седницом градске скупштине и сценским ораториjумом „Анђео са Грдичке косе“ у Спомен парку на месту некадашњег Лагерског гробља, Краљево jе данас одало пошту пошту жртвама коjе су воjници Вермахта стрељали у октобру 1941. године. „Крвавог краљевачког октобра 1941. године немачки воjници лишили су живота за сада поброjаних 2.190 цивила, од коjих jе 102 било млађе од 18 година“, подсетио jе председник градске скупштине Сретен Јовановић. Јовановић jе додао да jе, према историjским чињеницама, стрељање почело 4. октобра, хапшењем око 600 радника Фабрике авиона, коjи су спроведени у Локомотивску халу

Своjом борбом против фашизма и жртвама Србиjа jе заслужила да данас буде део Европe, поручио jе премиjер Ивица Дачић у Драгинцу. На данашњи дан, 1941. године, у Драгинцу jе почињен први масовни злочин над цивилима током Другог светског рата на териториjи Србиjе. Стрељано jе око три хиљаде људи. Премиjер Ивица Дачић поручио jе у Драгинцу, где jе на данашњи дан 1941. године стрељано око три хиљаде житеља Мачве и Поцерjа, да jе Србиjа своjом борбом против фашизма и жртвама заслужила да данас буде део ЕУ и подсетио да су управо они коjи су починили злочине над Србима после Другог светског рата почели да граде нову Европу, и да у њу

У Хрватскоj jе пре три месеца емитована епизода документарно – игране сериjе о послератноj „Титовоj комунистичкоj Југославиjи“ (на ХРТ каналу), у коjоj су усташки терористи после Другог светског рата названи „револуционарима са пиштољем и бомбом“ (М. Барешић, З. Хркач и други), jер су бранили хрватске националне интересе, коjи нису задовољени испоштовани у послератноj Југославиjи. „Сувремени хрватски повjесничари“ су тада изрекли тезу да jе то зато што jе наjвећи страдалник у рату и у послератноj Југославиjи био хрватски народ. (Заборавили су на Резолуциjу Информбироа и Голи оток, стратиште у коме jе преко 75 посто осуђеника било српске и црногорске националности.) Недуго после тога десила се прослава „Олуjе“ и „Бљеска“ у Хрватскоj,

Пренос посмртних остатака кнеза Павла у земљу прадедовску био jе приликада несугласицама подељена династиjа Карађорђевић покаже српском народу да завређуjу поштовање коjе jе уживао њихов предак краљ Петар Први Ослободилац.   На томе да су размирице остављене иза њих, наjвише jе инсистирао престолонаследник Александар Други Карађорђевић, али дипломатски, између редова. Он jе у свом говору на Опленцу, обраћаjући се окупљеном народу, посебно подвукао да се у недељу у крипти Цркве Св. Ђорђа у породичноj слози сахрањуjу кнез Павле, кнегиња Олга и кнежевић Никола, чиjи су земни остаци почивали на гробљу у Лозани.   – Ово jе историjски тренутак за породицу, али и за државу и народ – поручио jе престолонаследник окупљеноj

Хрватска странка права др Анте Старчевић тражи да се донесе закон који ће омогућити прављење списка трајно или привремено непожељних особа у Хрватској. За ту иницијативу праваше је инспирисала изјава Боба Дилана да “црнци могу да нањуше белце расисте, као и Срби Хрвате”, као и нагађања о “доласку или недоласку четничког војводе Боре Ђорђевића на концерт у Загреб”. Како су навели у саопштењу, “хрватска јавност је све чешће сведоком бројних изјава и медијских иступања политичара и других јавних особа ван Хрватске које на непримерен и неприхватљив начин говоре о Хрватској или о њеној ближој или даљњој историји”. ХСП АС истичу да уз Дилана и Бору Чорбу “у ту категорију припада

Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе да и у завршноj фази рада Хашког трибунала постоjе двоструки аршини jер се Србиjа и даље условљава истрагом мреже подршке хашким оптуженицима, а да нико ниjе процесуиран у Хрватскоj или у Шпаниjи, гдjе се дуго крио хашки оптуженик Анте Готовина.“Не сjећам се, а вjероватно бих знао да jесте, да jе вођена нека озбиљниjа истрага о скривању Готовине“, рекао jе Штрбац за Срну, коментаришући посjету главног хашког тужиоца Сержа Брамерца Београду, коjа jе посвећена истрази мреже подршке хашким оптуженицима. Штрбац jе рекао да се скривање Готовине претворило у пландовање, уживање сваке врсте по разним дестинациjама, те да су о томе многи знали и

Симон Визентал jе, сећа се Данко Васовић приче овог гласовитог Јевреjа, следећи jедну послератну jугословенску листу ратних злочинаца, 1956. године у Паризу открио и ухватио Ел Хусеиниjа, великог муфтиjу jерусалимског, за Јевреjе jедног од наjвећих ратних злочинаца.  Он jе, поред осталог, био духовни инспиратор свих злочина злогласне „Ханџар дивизиjе“: – Ја сам га открио, ухватио и кад сам хтео да га предам Југословенима, из Београда ми jе стигао одговор: не, хвала, таj за нас ниjе ратни злочинац! Ви сте дакле сакрили и помиловали тог злочинца и заташкали његова злодела – рекао jе срдито Визентал мени, скамењеном од чуда, пошто jа о томе до тада, наравно, нисам поjма имао jер jе