Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 25

Сјећање на највећи покољ Срба у Славонији

16. јануар 2019.

Биљежимо годишњицу jош jедног великог злочина над Србима. На дан Св. Василија Великог, 13. и 14. jануара 1942. године усташе су злостављале и побиле око 350 мjештана славонских села Јоргића, Зубића, Добрића, Кометника и Секулинаца. Риjеч jе о покољу недужних цивила српске националности почињеном као одмазда за партизанске акциjе на Папуку. Фотографиjа са обиљежавања 70-те годишњице злочина 14. jануара 2012. године Наиме, два дана раниjе у борби између партизанске чете и усташких jединица погинула су петорица усташа, а двоjица су рањена, од коjих jе jедан накнадно умро. Партизани су се повукли према Папуку, а усташе су се вратили у Воћин и сачекале поjачање из Осиjека, Белишћа и Вировитице. Тристотињак усташа и домобрана

Крвави камен херцеговачки: Крвави Божићи

4. јануар 2019.

Трећи талас у сповођењу усташког геноцида у Херцеговини инициран jе упутством Главног усташког стана од 20 jула 1941 године. Усташе су се посебно потврдиле да од Срба очисте Љубушки, завичаj свог министра унутрашњих послова Андриjе Артуковића. Тада су на стратиштима Хумац, Храшћани, Црнопод, Церно, Љубушки, Грабово село, Црљевићи, Звечелва дрин и другим, убиjено 754 људи. У Љубушком jе рат преживjело само 9 лица српске националности: 2 мушкарца, 4 жене и 3 дjеце. Једна од наjстрашниjих трагедиjа погодила jе Пребиловце, наjхомогениjе српско село у околини Чапљине, у коjем су од 1 008 житеља 994 били Срби. Само 6 августа од 7:30 до 13:30 часова у 120 метара дубоку jаму Голубинка хрватске

УСКРС МРЖЊЕ У ХРВАТСКОЈ (II. ДИО): „Ни у мору мире, ни у Србину вире“

16. децембар 2018.

Развоjем технологиjе, доминантан медиj за приjенос говора мржње постао jе интернет. Оваj медиj пружа могућност анонимности, што многе учеснике расправа на друштвеним мрежама, форумима и читатељским коментарима портала храбри на кориштење говора мржње коjи у кратком времену досеже велик броj корисника. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. Будући да већина портала и других интернетских платформи нема адекватне особе коjа би се бавиле модерирањем расправа, а и они коjи jу имаjу не могу због превелике количине коментара све правовремено надзирати, па се увредљиви коментари у наjвећем броjу случаjева не бришу. Отежаваjућа jе околност што интернет за већину законодавстава, па тако

УСКРС ХРВАТСКЕ МРЖЊЕ (I ДИО): „Кољи Србе“ у Карловцу, „Србе на врбе“ у Нуштру, „За дом и поглавника“ у Загребу

15. децембар 2018.

Под насловом „Насиље и несношљивост према Србима“, Српско народно виjеће пописало jе низ случаjева насиља, несношљивости и говора мржње коjи су се кроз 2014. годину догађали у Хрватскоj. У уводу овог шокантног материjала, из Српског народног виjећа истичу како jе примjетно да су се нецивилизациjске поjаве од 2012. године прошириле циjелом Хрватском. Слидер уби Србина Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. Том тренду „значаjно jе придонио друштвено-политички контекст коjи се од доласка коалициjе предвођене СДП-ом на власти, а потом и након придруживања Хрватске ЕУ, све више радикализира и поприма ревизионистичко-десничарска обиљежjа“. Оваj извjештаj, коjи упозорава на нову фашизациjу хрватског

Усташе ће вам опростити што су вас убијале

15. децембар 2018.

„Хрватски хелсиншки одбор“, преко свог председника Ивана Звонимира Чичка, покреће иницијативу у Сабору Хрватске да се законски санкционише изношење „лажних података“ о томе да је у концентрационом логору Јасеновац убијено преко пола милиона Срба Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. априла 2016. године. Један од првих послова које је Фрањо Туђман обавио у својој новоствореној држави, сада већ далеке 1990. године, односио се на „рушење великосрпског мита о страдању Срба у логору Јасеновац“. Објашњавајући да су Срби као народ склони митоманији, преувеличавању свега и свачега, укључујући своје жртве и своје јунаштво, Туђман је изнео податак да је у логору Јасеновац убијено између

Усташлук је ипак прошао

15. децембар 2018.

Хвалећи наводно изразито антиусташко опредjељење Фрање Туђмана како би ваљда на таj начин омекшао хрватски десни екстремизам, што jе сасвим у супротности с временом у коjем jе први хрватски предсjедник владао, Славко Голдштајн, иначе мудар и разуман човjек, доживио jе изгледа некакав своj унутрашњи лом – у тим његовим тактичким вибрациjама могло би се пронаћи и понешто од оне врсте илузиjе коjу бисмо могли назвати jаловим надањем у чудо, а чуда се људима обично причињаjу кад им све лађе потону… Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. „Славко, док сам jа ту, усташлук неће проћи“, цитирао jе недавно у интервjуу

Црква Св. Јована Крститеља, Црквине (крај XIII вијека, срушена за вријеме Турака, почетак обнове 2008.године)

Страдање породице Пушоња на Црквинама 1942.

4. децембар 2018.

Францетића „Црна легиjа“ починила jе стравичан злочин над Србима у селу Црквине. Таj дан убиjено jе 165 цивила, међу коjима jе било 40 чланова породице Пушоња. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. марта 2017. године. Њемачка команда jе 10. априла 1942. године издала наређење да се покрене офанзива под називом „Трио“ (у Југославиjи позната под називом „трећа неприjатељска офанзива“), чиjи jе циљ био уништење устаничких снага и темељно чишћење подручjа од Хан Пиjеска према Рогатици и долине риjеке Дрине. Ангажоване су елитне њемачке, италиjанске, усташке, домобранске снаге и локална милициjа (састављена већином од домаћих муслимана). У овоj офанзиви ангажована jе и злогласна

Милан Пантовић: Запис са Кордуна, љута личка зима

3. децембар 2018.

Била некад Петрова Гора и Вргинмост на Кордуну. Било широко Гламочко поље и село Преодац, с љихаду извора хладне воде. Била jедна кућа у Великом Обљаjу, одакле jе Гаврило Принцип закорачио у живот и историjу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. марта 2016. године. Било. Данас, Петрову гору, именом Гвозд крстили и Вргинмост друго име добио. По Гламочком пољу, ветар тугованке завиjа и снегове с Малог и Великог Шатора сваљуjе, а од куће Гаврилове остало нешто мало од темеља. Колико да подсети да jе ту кућа била. Ево већ десету зиму, невољници српски из Високе Краjине, с Кордуна, из Лике и осталих

Усташе је живу сахраниле у јами

29. новембар 2018.

Прикупљајући податке о усташким злочинима у Ливну и околини, доспео сам 1990. у питомо село Губин, где је тада живела Сава Петровић која је у лето 1941. преживела пакао јаме Равни долац на Динари. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 12. маја 2016. године. У ту јаму, дубоку готово 50 метара, усташе су на Огњену Марију, 30. јула 1941, убациле 218 жена и деце из Доњих и Горњих Рујана. Њих 14-оро, међу њима и Сава, преживело је и из јаме извађено месец и по дана касније. – Ја сам ти родом ту из Чапразлија, од Марчета – почела је сићушна старица своју сетну

Анђелко Анушић: Путовање према себи – најдужи и најтежи пут

27. новембар 2018.

Баниjа jе, као и цела Српска Краjина, и све наше Краjине расуте по свету, моj завичаj у jезику. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8 . октобра 2015. године. А од моjе родне куће у Градини, на Сувоj Међи, нема одавно ни трага, ни пухорне прашчице, као ни од многих других коjи деле прогнаничку судбину. Неки, немачки педантни људи постарали су се добро за то. Али, срећом у несрећи, завичаj се одавно преселио у моjе књиге. Идем тамо, путуjем свакога дана и ноћи, из ретка у редак, речи у реч, у завичаjне даљине, и враћам му се све ближи са даровима коjима ме

Логор Флосенбург нећу да заборавим

25. новембар 2018.

Када ми jе амерички воjник понудио парче белог хлеба коjе jе умочио у конзерву с медом, схватио сам да сам преживео! Од колико њих сам jедини jа жив остао… Присећа се тренутака ослобођења Љубиша Летић, крепки осамдесетшестогодишњак, бивши заточеник броj 30.313 у концентрационом логору Флосенбург у Немачкоj. Једини jе он од 3.500 Срба заточених у овом логору коjи jе жив дочекао краj Другог светског рата. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. марта 2016. године. Чика Љубиша спрема се да у суботу по шести пут обиђе Флосенбург и поклони се сенима оних коjи су кости оставили у jедноj од десет масовних гробница у

Лагати се мора, иначе оде глава

24. новембар 2018.

Покољ Срба 1941. После масовних и индивидуалних покоља усташе су правиле километарски дуге листе покланих људи са рубриком „диагноза” лекара. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. новембра 2015. године. Посећуjући логорску болницу, заjедно са гостима, усташе би говориле: То су тешки болесници, али ће се добро опоравити. Добиваjу масла, меда, меса, а млиjека колико год хоће. -Бога ми изврсно – примjећуjе гост и задовољно одлази. Чим он замакне за ограду, Сатлер и Саво скидаjу плахте, слажу их и мећу опет у сандуке. -Тако се то мора, иначе оде глава. Па зар Лубурић збиља мисли да jе увиjек тако? Како, та он добро

Усташки пир над српском децом

23. новембар 2018.

Добрила Кукољ (83) кроз сећања поново jе прошла страхоте усташких логора на сисачком Дечjем гробљу, где jе пакао за српску децу траjао од августа 1942. до jануара 1943. Добрили се живот заувек променио у jулу 1942. године, када су Немци и усташе заробили 12 чланова њене породице. Преживела jе неколико дечjих логора, од чега су jоj у наjстрашниjем сећању остали Јасеновац и Сисак. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. новембра 2015. године. Добрила Кукољ (83) поново jе пролази страхоте усташких логора на сисачком Дечjем гробљу, када се служи спомен на жртве логора за српску децу. – Улазак у логор био jе раван

Односили су све што им падне шака

22. новембар 2018.

Усташе у злочиначком походу У првоj бараци, окренутоj према западу, била jе злогласна болница II – Б, „Људоловка”. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра 2015. године. Пошто би стjерали људе на кланицу и „очистили” село, поjавили би се по кућама усташки „економи” и „складиштари” и тада би започела права пљачка. Упадали би у куће и претраживали шкриње и ормаре тражећи драгоцjености за себе, као „личну” зараду. Стариjим би се женама, коjе су jош остале код куће, грозили да ће им поклати одведену дjецу, ако неће рећи гдjе jе скривен новац. Истом тада вадили су и односили одиjела, хаљине и остало што

Ни вриска ни писка

20. новембар 2018.

Логор jе имао и кожару Сате и сате убиjа се и мало и велико, ћутке, иза угла, глуво и немо, да нико не осети, не успеjу ни да викну. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. новембра 2015. године. У ветеринарскоj амбуланти болничар jе био наш стари друг, сељак Вранчић из Чазме, коjега сам jош приjе познавао, а долазио jе некоћ и моjоj кући. Он jе требао бити стриjељан, али jе остављен као jедини ветеринарски болничар све до коначне ликвидациjе Јасеновачког логора, кад jе и он био ликвидиран. Друг др Иво Дражанчић, као jаблан високи Дубровчанин, обављао jе ветеринарску дужност живећи заjедно с