arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Jasenovac_ulaz_u_logor_1.jpg

Дуго скривена тајна: Истина о ископавањима у Јасеновцу

Само 1964. вршена су ископавaња у Јасеновцу, и академик Срба Живановић jе учествовао у њима. У енциклопедиjи Catena mundi први пут jе обjављен извештаj. Предраг Драгић Киjук jе 1991. у енциклопедиjи Catena mundi, свима и свакоме, обзнанио извештаj комисиjе о том ископавању, после кога jе Срба Живановић морао да бежи из земље. Ево одломка: „У првоj сонди бр. 112 Б настављено jе ископавање. Уклоњен jе прво површни слоj блата направљен после кише, па се затим наставило са ископавањем. Између дубине 1,20 и 1,50 м лежали су многи нагомилани предмети распоређени без неког одређеног реда целом површином сонде. Били су помешани са груменима креча, од коjих су поjедини били знатне величине до

zlocin-u-ponikavma-i-sapicima.jpg

Годишњица злочина над Србима у Чајничу 1993.

14. фебруара обиљежава се годишњица како су 1993. године снаге тзв. АРБиХ убиле 24 цивила српске националности у чаjничким селима Поникве и Шапићи. Напад jе изведен с леђа, с териториjе Црне Горе. Међу убиjенима jе био и 14 година стар Жељко Машић. Рањена jе и заробљена седмогодишња Ивана Машић коjа jе са маjком одведена у логор у Горажде. „Мама jе међу злочинцима препознала комшиjе Бунгуре, Муслимане из Буковице“ рекла jе Ивана Машић. Жртве и породице жртава безуспjешно покушаваjу, своjим свjедочењима, да пробуде правосудне институциjе у БиХ и Црноj Гори. Годинама jе истрагу о овом злочину водило Окружно тужилаштво у Требињу. По налогу Суда БиХ предмет ће преузети Тужилаштво БиХ. Врховно државно тужилаштво

ЈАЊА ЛАЛИЋ-ШУЊКА: најтеже ми је било слушати и гледати како ми браћа умиру од жеђи и глади…

Јања

Јања Шуњка је превалила седамдесету, али се још не да животу и годинама – записао сам у прољеће 1990. Онако крупна и стасита, још сигурно и кротко корача и, сем по неколико грдних ожијака по тијелу, ни по чем се не би дало закључити да је судбина и према њој била тако окрутна, да је и она искусила немилосрђе усташко. Ведра, говорљива, очито задовољна са три кћери и сином и њиховом срећом, нерадо збори о ономе што је прије безмало педесет година преживјела у родним Рујанима. Све би, каже, некако то да заборави и сметне с ума, али се не да, снови је изнова враћају у Равни долац и мира

Drakulic.jpg

Покољи 1942. године – егземплар геноцида

Покољ над српским становништвом у селима око Бањалуке 1942. године представља егземплар геноцида, jер су у њему убиjени сви без селекциjе, и иза њега стоjи држава, а не поjединци, истиче новинар и публициста из Бањалуке Јован Бабић. Он jе нагласио да jе сигнал за извршење злочина дат из Загреба, што се види из чињенице да су убиства извршиле двиjе сатниjе Друге тjелесне боjне поглавника НДХ Анте Павелића, коjа jе била његова лична гарда. „Да jе евидентно риjеч о геноциду и да jе план за извршење злочина припреман у таjности, говори и податак да чак ни велики жупан тадашње жупе Лука и Сана – Владислав Витез Алеман ниjе био упознат о

Марвеним вагонима за Јасеновац

Затворише врата и спустише ону тешку резу. Она jе стравично треснула у своjе лежиште, врло гласно, jер jе у вагону владао мук, као да никога нема. „Сви мушкарци стариjи од десет година, нека изађу у строj. Ако остане нетко иjедан дан стариjи од десет година, бит ће стрељан. И он и маjка”! Излазе људи на чистину испред Соколане и некадашње школе у Грубишном Пољу. Построjаваjу нас у четири реда, врсте. Колона се протегнула од цесте до насупрот католичке цркве и цинтора, па лиjево, све до куће некадашњег пристава. Маjка и сестра плачу и гледаjу ме. Ништа не говоре. Прећутно и оне и jа прихватисмо приjетњу као реалност и jа пођох

Усташке звијери умориле 52 ђака

У знак сjећања и вjечни помен невино умореноj српскоj дjеци у Народноj школи у Шарговцу, код Бање Луке, 7. фебруара 1942. године, наводимо доступне основне податке о 52 заклана ученика – православца, према школском „Именику“.   Гламочанин Ђурђа Радоjка, рођена 1. 3. 1931. уписана 30. 6. 1938. Курузовић Душана Симеун, рођен 1931. уписан 30. 6. 1938. Курузовић Јове Јован, рођен 24. 2. 1932. уписан 30. 6. 1938. Курузовић Петра Јелена, 2. 6. 1931. уписана 20. 6. 1938. Стиjаковић Ђурђа Душан, рођен 15. 2. 1930, уписан 20. 6. 1938. Станковић Милана Душан, рођен 21. 12. 1930. уписан 20. 6. 1938. Стиjаковић Столе Јованка, рођена 31. 12. 1929. уписана 20. 6. 1938.

josip_simunic.jpg

Када ћемо да схватимо да нам Хрвати не желе ништа добро и да је Џо Шимунић типичан представник свог народа?

Сећам се да jе то било 1985. године. Било jе лето и спремали смо се за одлазак на море. Тада jош нисам имао осам година и био сам срећан управо онолико колико сваки свршени ђак првак може да се радуjе одласку на море. За мене су таква путовања тада била права авантура, а уjедно и прилика да упознам нашу земљу, коjа се тада звала Југославиjа. Летовали смо на Хвару и тамо сам се први пут упознао са суштином ”хрватског питања”. Једног дана док смо тамо боравили локална радница у продавници рекла је мојој мајци да ћемо једног дана код њих долазити на летовање са пасошима. ”Ако и када до тога дође, ја ти више

Arcibald_Rajs_2.jpg

Шта је заправо заоставштина и аманет хуманисте и визионара Арчибалда Рајса Србима, Европи и свету?

Арчибалд Раjс jе био шваjцарски криминолог немачког порекла, коjи се поред осталог истакао и радом на истраживању неприjатељских злочина над српским цивилним становништвом у време Првог светског рата. Рођен jе 8. jула 1875. године у jужнонемачкоj покраjини Баден. После завршеног основног и гимназиjског школовања у Немачкоj, отишао jе на студиjе у Шваjцарску, у романски кантон Ву (француски Вауд, немачки Wаадт, ретроромански Вад). Звање доктора природних наука (хемиjе) стекао jе већ у своjоj 22. години, и постао прво асистент за фотографиjу а потом и доцент за ту област, на универзитету у Лозани. За редовног професора криминалистике именован jе 1906. године. Као професор, бавио се успешно научним радом и стекао светски углед

zaboravljeni-pravednici-kordun.jpg

Заборављени праведници са Кордуна

На основу сjећања наших предака, испричаћемо причу коjа говори о нашим породицама у оно тешко вриjеме рата и страдања. Причу коjа jе на жалост, остала само под нашим крововима. Магловита и непотпуна. Ово jе само покушаj да се “сложи” прича..  Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 07. марта 2016. године. Наслућивало се већ да ће доћи до капитулациjе Италиjе, што ће у многоме промjенити ток рата. У то вриjеме, потпуно уништен Кордун, уз све своjе муке, бори се и са глађу. Оно од народа што ниjе страдало од усташких кама, бачено у jаме безданке, одведено у логоре, немилосрдно коси епидемиjа тифуса. Захватио jе оваj краj, као вjерни

Sv.jpg

Данас је Савиндан

Српска православна црква (СПЦ) слави Дан Светог Саве (Савиндан) коjим се обележава успомена на српског просветитеља и првог српског архиепископа из 13. века. Свети Сава Празник Светог Саве jедан jе од наjвећих храмовних и породичних празника, светкуjу га многе занатлиjе, а проглашен jе и за школску славу. Свети Сава (по рођењу Растко Немањић) био jе рашки племић из владарске породице Немањића, утицаjни дипломата и први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископиjе, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Умро jе 27. jануара 1236. у Трнову (Бугарска) и таj дан jе црква установила као празник коjим се обележава успомена на његов живот и дело. Почеком 19. века спевана jе позната Химна

Дуго је трајао тај мој пут

Од Грачаца до Доњег Лапца мало сам трчала, па ишла пjешке. Седмог августа 1995, за свега неколико стотина метара избjегла сам бомбардирање колоне на Петровачкоj цести. Видjела сам авионе, чула запомагања. Босну сам прешла скоро пjешке…, прича Александра Мандић, коjа jе као 15-годишњакиња, сама као прст, избjегла из Грачаца. Из свог стана у Грачацу Александра Мандић на брзину jе узела школске свjедоџбе и извод из књиге рођених, закључала врата и кључ оставила испод отирача. Било jе то 4. августа 1995. године. Мислила jе да ће се склонити негдjе на пар дана, али ниjе се вратила пуних 16 година. Тек jе ове године провела три тjедна у свом родном Грачацу. Срели

Srpska_familija_1941.jpg

На Кордуну гроб до гроба тражи мајка сина свога

Свjедочанства о злочинима у Петровоj гори и њеним околним селима од децембра 1941. до краjа маjа 1942. године  Пише: Ђуро Затезало На подручjу кордунашке опћине Воjнић живjело jе, према попису становништва од 31. децембра 1931. године, 31.249 становника. Од тога 27.608 Срба, 3.613 Хрвата и 28 припадника других народности. Од укупно 27.608 Срба за вриjеме Независне Државе Хрватске угасио се живот њих 7.626, односно 27,62% те популациjе. Међу убиjенима су 1.634 дjетета у старости до 15 година живота и палих у борби против фашизма а за слободну своjу хрватску домовину 1.508 бораца. Да би што више осоколио своjу зликовачку воjску у плану потпуног истребљења српског народа с подручjа Независне Државе Хрватске,

kupres3.jpg

Сведочење о усташком дивљаштву: На Купресу косили Србе по ливадама

Жикица Ђорђевић, прогнан са Купреса пре две деценије, казује о страдању породице Спремо, чијих је 126 чланова убијено. Спаљено 82 људи у једном дану. Купрес – Као врео талас ветра пред кугом, тако су се и тешке мучне гласине о страдању купрешких Срба и наше породице Спремо, шириле читавом Купрешком висоравни. Али народ ниjе веровао у погром. Ко да одустане од своjе куће. Земље. Ливаде некошене. Коња. Стада. А реч „кама“ шапатом се преносила међу забринутим породицама. Жикица Жика Ђорђевић, потомак Спрема, бележи сведочење преживелих предака и говори за „Новости“: „Зло jе 1941. стигло као поплава, тако нагло да људи нису успели да се склоне. Да побегну од пошасти, од

ЉУБА ЛАЛИЋ-КОЊИКУШИЋ: мене су прву извукли из јаме…

Љуба

Прошло више од четрдесет година откад је Љуба Коњикушић, по роду Лалић, кренула испод Динаре и станила се у Банатском Деспотовцу, а још јој војвођанска равница тијесна и сјета јој почине на ведро чело чим се спомене родни крај. Не вежу је за њега ведре успомене и радости младалачке но туга бескрајна и голема трагедија и неизмјерне патње које је претрпјела, али свједно — глас јој лако задрхти чим се спомене Ливно и родни Рујани. И управо то што је као седамнаестогодишња дјевојка преживјела љета 1941. неизбрисиво се урезало у сјећање и о томе говори као да се збило јуче. Није у потпуности сачувала чак ни говор роднога краја, онај

dragan-krosnjar.jpg

Село масовних гробница

Нема само Кордун своjу Чемерницу. Истих топонима има и у Србиjи, Босни и jош понеки у Хрватскоj. Али, само jе кордунашка Чемерница оџивела своjе име, у чемеру и jаду. Некада велико село, коjе своjим краjевима готово спаjа Вргинмост и Топуско, опустело jе, заборављено и од Бога и од државе. О страдању Чемерничана наjречитиjе говоре масовне гробнице у селу, оне обележене из Другог светског рата и из овог последњег, из „Олуjе“, зарасле у коров и jош необележене и безимене, чекаjу ексхумациjу и идентификациjу убиjених. Зато о Чемерници данас више говоре мртви него живи. Уочи светског рата било jе у њоj око 270 домаћинстава и 1.600 становника, а данас 10 пута мање.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.