Братанци-унуци наjпознатиjег младобосанског револуционара поричу да jе Гаврило оболео од туберкулозе пре атентата. – Нераскидива веза између културе и борбе за национално ослобођење     Оживљене су приче да jе Гаврило био слабог здравља, болешљив, укључуjући и тврдњу да jе и пре атентата боловао од туберкулозе. Чули смо и да у неким књигама обjављеним у последње време управо туберкулозу помињу као разлог што jе уопште извршио атентат на Франца Фердинанда. Пошто jе у оно време то била тешка, неизлечива болест коjа jе односила много живота, он се наводно због тога и одлучио да пуца на престолонаследника. На крилима уметничке слободе неко jе сковао и наводну Гаврилову поруку коjа гласи „После

Академик Драгољуб Живоjиновић о Првом светском рату: Аустроугарска не би никад напала да иза ње ниjе стаjала Немачка и њене гаранциjе. Нико неће да каже да српска влада ниjе имала план за Солунски фронт     СРБИЈА нема никакве одговорности за избиjање Првог светског рата, изричит jе академик Драгољуб Живоjиновић, ауторитет за ово раздобље српске и европске историjе ХХ века, а своjе речи поткрепљуjе и чињеницом да су са оваквом оценом беспоговорно били сагласни и сви учесници недавног научног скупа Срби и Први светски рат у САНУ. Превладало jе мишљење, наглашава проф. Живоjиновић, коjи jе био и председник Организационог одбора поменутог скупа, да jе наjвећа кривица за избиjање светског рата

У Сараjеву jуче jе мало шта подсећало на младобосанце и Гаврила Принципа коjи jе, жртвуjући своj живот за слободу свих народа, 28. jуна 1914. године, на Видовдан, празник коjи Срби обележаваjу с поносом, испалио хитац и убио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену Софиjу.   Некадашњи музеj „Гаврила Принципа“ данас jе Музеj града Сараjева   Становници града на Миљацки, али и тамошњи медиjи,многовећу пажњу посвећуjу почетку рамазана, месеца поста муслимана, него помпезно наjављеним манифестациjама поводом обележавања стогодишњице Сараjевског атентата и почетка Великог рата, а коjе наjвећим делом спонзорише Француска. Организатори те наводно „незапамћене церемониjе”, коjоj посебну димензиjу треба да да концерт Бечке филхармониjе у градскоj Виjећници (одржан jуче у

БЕОГРАД, 29. ЈУНА /СРНА/ – Његова светост патриjарх српски Иринеj оциjенио jе да су Гаврило Принцип и његови саборци били младићи одушевљени слободом и да историчари треба да имаjу смjелости и храбрости да кажу оно што jе чињенца – да Србиjа ниjе жељела, нити изазвала рат, чиjи се почетак везуjе за Сараjевски атентат. Патриjарх Иринеj jе додао да они коjи пишу “нову историjу” чине то с намjером да скину одговорност са правих узрочника Великог рата и да jе пребаце на оне коjи су силом прилика постали учесници тог сукоба. “Наша историjа нису само славне битке и свети ратници. Наша историjа постаjе и стално правдање и доказивање сопствене невиности. Историjа коjа нам се понавља

Јуче се навршило 100 година од како jе револуционар “Младе Босне” Гаврило Принцип извршио атентат на аустриjског цара Франца Фердинанда, што се узима као повод за почетак Првог светског рата у ком jе Србиjа платила убедљиво наjскупљу цену. Цена српске победе у Првом светском рату: 1.247.435 људи, тачно 28 % од броjа целокупног становништва. До септембра 1915. погинуло jе 170.000 бораца. Прелазак Албаниjе ниjе преживело 77.000 воjника. На Солунском фронту живот jе изгубило 36.000 Срба. У заробљеништву, живот jе оставило 80.000 ратника. А броj цивила коjи нису сачекали ослобођење пење се на преко 840.000. Србиjа jе у мир и опоравак кренула са око 540.000 ратних сирочади Од 60.000 вешала колико jе Аустроугарска подигла

Када jе на суђењу у jесен 1914. године упитан зашто jе убио аустроугарског престолонаследника, Гаврило Принцип jе одговорио: „Народ трпи што jе потпуно осиротио, што га сматраjу стоком… Ја сам сеоски син, знам како jе на селу и зато сам хтео да се осветим и ниjе ми жао.” Долазак надвоjводе Фердинанда у Сараjево Принципов близак пријатељ, Боривоје Јевтић, поручио је будућим историчарима да „кад се буде преметало и истраживало оно што је у нама”, морају се разумети економске и политичке прилике у Босни и Херцеговини. На само неколико стотина километара од Беча, где цвета модерна европска култура, где стварају Густав Климт и Сигмунд Фројд, аустроугарска политичка елита у Босни и