Pred Drugi svetski rat Savez Sokola ubrzano  je osnivao streljačke odseke u svojim društvima i četama.  Godine 1936. bilo je 76 streljačka odseka, 1937. osnovana su 73 odseka a 1938. još 154 streljačka odseka. U 1939. u sastavu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije bilo je 2.343 jedinice (društava i seoskih četa) sa 313 streljačkih odseka, 454 puške i 98 vazdušnih pušaka. (1) Kao primer sokolskog rada možemo navesti da je  Sokolsko društvo Betina kod Šibenika osnovalo 1939. “Streljački odsek” sa 30 članova i 10 naraštajaca, radi gađanja sa vojničkim i malokalibarskim puškama. (2) U Savezu sokola u Beogradu 1939. održan je jednomesečni tečaj iz narodne odbrane za putujuće prednjake iz svih

Njegovo visoko preosveštenstvo mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije ocenio je da je trenutno na Balkanu na sceni neootomanizam, što se jasno može videti u odnosima među muslimanima u Crnoj Gori, preko BiH, Kosova, Sandžaka, Makedonije, dela Bugarske. Pojava fanatičnih krugova u islamu podseća na renesansu Otomanskog carstva: Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Mitropolit Amfilohije međusobne optužbe sandžačkog muftije Muamera Zukorlića i reisa Islamske zajednice u Crnoj Gori Rifata Fejzića, o otvaranju verskih škola u Rožajama, vidi kao odnose u muslimanskom svetu uopšte. “To se vidi i u savremenoj politici, naročito Turske. Imate predsednika Turske Erdogana koji kada dođe na Kosovo u Prizren, javno izjavi da je Kosovo Turska, a sa druge strane, isto tako

Poštovani prijatelji, pozivamo Vas na premijeru novog filma Boška Savkovića “Bog da prosti”, o zločinima koje je nova partizanska vlast izvršila nad intelektualnom elitom Srbije i Beograda, krajem 1944. godine.   Akcenat priče je na srpskim glumcima koji su bez suđenja, tajno likvidirani, a da im se grobovi i danas ne znaju. Ubijeno je ukupno 72 umetnika i 76 novinara. Na premijeri će se pojaviti i neki od glumaca koji su tokom rata igrali na daskama koje život znače, izbegli likvidaciju i koji su i danas među nama. Boško Savković je dobitnik više desetina internacionalnih nagrada za dokumentarne filmove, među kojima su jedan Zlatni i jedan Srebrni delfin na Kanskom

Danas, na 14. godišnjicu 5. oktobra ima ih koji se već od ranih jutarnjih časova pitaju, a i tokom dana će se pitati, i u medijima i međusobno, a i sami sebe će verovatno pitati: šta je to nama doneo a šta odneo 5. oktobar 2000. godine?  (Naravno da bi njegove od Zapada, koji je sam sebe prozvao međunarodnom zajednicom, dobro plaćene lučonoše, odnosno horda antisrba, neostvarenih profesora, političara, nastranih seksualnih anemičara, koji u životu ni predsednici saveta stanara svojih zgrada nikad nisu bili, obijača Narodne skupštine, razbijača stakala po izlozima Beograda, kojekakvih besposličara… volele da se taj njihov dan piše velikim slovom. Bilo bi u stvari lepo, mislili su