Предсjедник Владе Републике Српске Жељка Цвиjановић отворила jе данас у Бањалуци завршну конференциjу у оквиру проjекта “Снага jе у нама”, коjи jе осмишљен као подршка женама из Српске коjе су биле жртве сексуалног насиља у рату. Цвиjановићева jе истакла да разумиjе тежину проблема са коjима се ове жене суочаваjу, наводећи да све активности подршке треба да буду институционално повезане. “Постоjи подршка Владе, Републичког центра за истраживање ратних злочина и тражење несталих лица и Џендер центра. Важно jе знати да, уколико треба да постоjи политичка и правна подршка Владе за све ваше активности, а сматрам да треба, она ће да постоjи, као и трећа димензиjа – људска подршка”, поручила jе Цвиjановићева.

Падамо у очаjање гледаjући како су нам представници тзв. „србске елите“ често наjобичниjи пљачкашки олош, коjи jе ко зна колико пара отео од овог jадног народа. Сваког дана афере, милиони и милиjарде одузети полугладним и убогим људима, а пљачка се, засигурно, наставља. Да ли jе чудо што смо толико пропали? Наравно да ниjе. И нису ту криви Американци, Енглези и Немци, него домаћи безбожнички олош, незаjажљиви грамзивци коjима никад ниjе доста. Залуду jе упозоравао Свети Николаj Жички, говорећи: „Не кради државу, jер jе скупо плаћена. Браћа твоjа изгинула су у ратовима бранећи државу. Они су положили животе своjе за државу – како се ти усуђуjеш красти и поткрадати ту прескупу

Ниjе ЕУ комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан честито ни отишао из Србиjе, од коjе jе таман затражио да уведе санкциjе Русиjи jер су то учинили и наши европски партнери, а Србиjа jе поново пропустила прилику да се, у складу с Хановом топлом препоруком, усклади са Европском униjом. Осудила jе, наиме, нацизам, ксенофобиjу и расизам.   РЕЗОЛУЦИЈА Прошлог петка, 21. новембра, тачно у 3:17:57 поподне у Њуjорку, у оквиру Трећег комитета Уjедињених нациjа, чланице Уjедињених нациjа гласале су о Резолуциjи о „борби против глорификациjе нацизма, неонацизма и осталих облика деловања коjи доприносе распиривању савремених облика расизма, расне дискриминациjе, ксенофобиjе и с њима повезане нетолеранциjе“. Антинацистичку резолуциjу овог сувопарног назива

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта упутио jе молбу Комисиjи града Београда за споменике и називе тргова и улица да подржи инициjативу за подизање споменика српским жртвама страдалим у ратовима 1991–2000. године на простору бивше Југославиjе. Споменик би био свечано откривен 4. августа 2015. године поводом обиљежавања 20 година од страдања и прогона Срба у хрватскоj акциjи “Олуjа”, коjа jе била наjвеће етничко чишћење послиjе Другог свjетског рата. У случаjу позитивног одговора, Линта очекуjе да Комисиjа именуjе посебан одбор за подизање споменика коjи би имао задатак да распише конкурс за идеjно рjешење изгледа споменика, пронађе локациjу и распише тендер за извођаче. Линта у саопштењу истиче да споменик треба

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, у сарадњи са Џендер центром Владе Републике Српске, организоваће сутра Бањалуци завршну конференциjу у оквиру проjекта “Снага jе у нама”, коjи jе осмишљен као подршка женама из Републике Српске, жртвама сексуалног насиља у рату. “Риjеч jе о пилот–проjекту коjи се реализуjе уз помоћ ФИГАП програма /Финансиjски механизам за имплементациjу џендер акционог плана БиХ/”, саопштено jе из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. На конференциjи ће бити риjечи о резултатима рада психо-социjалних радионица, коjе су одржане од 28. jула до 3. августа у Лакташима, као и потреби да се побољшаjу jавне политике у областима коjе

У Чаковцима, jедном од пет насеља општине Томпоjевци недалеко од Вуковара, данас живи свега 80-так припадника српске националне мањине. Већином jе то стариjа популациjа док jе младих тек 15-так. Ниjе ни чудо jер jе село пусто, нема посла, али ни других садржаjа коjи би их могли задржати. Некада jе та слика била пуно другачиjа. Броj становника jе пре рата био већи за 70 одсто, а Чаковци коjи су некада имали и префикс Сремски, били су место пожељно за живот. – У селу смо некад имали све што jе потребно за нормалан живот. Имали смо школу, банку, пошту, здравствену и зубну амбуланту, ветеринарску станицу, неколико трговина. Људи су се бавили пољопривредом