arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Akademik_Vasilije_Krestic.jpg

Крестић: Увредљиве Босићеве тврдње да су интелектуалци изманипулисани

Члан Српске академиjе наука и умjетности академик Василиjе Крестић одбацио jе тврдњу лидера СДС-а Младена Босића да jе њега и 150 српских интелектуалаца, коjи су потписали петициjу за очување Републике Српске, изманипуилисао предсjедник Српске Милорад Додик, оцjењуjући ту тврдњу увредљивом.                               Академик Василиjе Крестић                                       Фото: РТРС “То питање jе по своjоj природи увредљиво, jер ко би могао на мене да утиче, ко би смио да утиче на мене. Ја то никоме не бих дозволио, нити дозвољавам било

Prepuna_slusaonica_Fakulteta_politickih_nauka_u_Beogradu.jpg

Сами смо криви: „Зашто негујемо културу заборава?”

У пуноj слушаоници 1 Факултета политичких наука у Београду синоћ jе одржана трибина под називом „Зашто негуjемо културу заборава?” у организациjи  Српског политичког форума и УГ „Јадовно 1941″. Тема трибине био jе геноцид почињен над српским народом на подручjу Независне државе Хрватске и децениjама дуго «ћутање» о злочину, чиjи смо и данас сведоци.  Препуна слушаона Факултета политичких наука у Београду Учесници овог скупа: Душан Ј. Басташић, (председник удружења грађана Јадовно 1941, Бања Лука), Гордана Достанић (секретар удружења Огњена Мариjа Ливањска, Београд) и Миленко Јахура (председник Српског националног друштва Пребиловци, Београд) сложили су се у томе да свако од нас поjединачно мора дати удео у одбрани националног идентитета коjи jе и

Protestni_skup_pred_hrvatskom_Ambasadom.jpg

Загреб тражи доказе од Срба из Хрватске

Срби из Хрватске налазе се пред jош jедним проблемом Протестни скуп пред хрватском Амбасадом СРБИ из Хрватске налазе се пред jош jедним проблемом. Реч jе о њиховом праву на пребивалиште у овоj држави, коjе могу задржати само уколико се до 29. децембра приjаве хрватским конзулатима и поднесу документ коjим оправдаваjу своjе одсуство. То ће им омогућити право на пребевилиште у наредних пет година. Други начин да задрже пребивалише у Хрватскоj jесте да у тоj држави бораве више три месеца годишње, може у континуитету, али и не мора. Све ово прописуjе хрватски закон о пребивалишту коjи jе усвоjен jош 2012. године. Међутим, његова примена два пута jе одлагана – наjпре до

Sipa.jpg

Опет хапшења Срба због наводних ратних злочина, четворица иза решетака!

Како сазнаjу „Новости“, ухапшени су Горан Мрђа, Милорад Мрђа, Ранко Мрђа и Миле Кокот СИПА ПРИЈЕДОР – По наредби тужиоца из Посебног одсека за ратне злочине Тужилаштва БиХ, полицаjци Сипе, на подручjу Приjедора и Бањалуке, ухапсили су четворицу осумњичених за ратни злочин против цивилног становништва. Како сазнаjу „Новости“, ухапшени су Горан Мрђа (41), Милорад Мрђа (44), Ранко Мрђа (51) и Миле Кокот (67). Они су под истрагом Тужилаштва БиХ и осумњичени су да су, као припадници ВРС, на подручjу Санског Моста и околине учествовалу у више догађаjа у коjима су почињењи ратни злочини над жртвама бошњачке националности, коjи укључуjу убиства, силовања, премлаћивања и друга физичка и психичка злостављања жртава –

Knjiga_Vatikan_i_prvi_svetski_rat.jpg

Нова сазнања о улози Ватикана

Предсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске /АНУРС/ Раjко Кузмановић изjавио jе вечерас да књига “Ватикан и Први свjетски рат 1914 – 1918”, аутора академика Драгољуба Живоjиновића, открива нова сазнања о улогама држава коjе су се декларисале као неутралне током или првих година тог свjетског сукоба. “Ватикан, коjи се у Првом свjетском рату представљао као неутралан, и те како jе дjеловао на страни Њемачке и Аустро–Угарске коjе су започеле таj рат и тиме изазвале огромна страдања”, рекао jе Кузмановић на промоциjи књиге у АНУРС-у. Он jе нагласио да jе Живоjиновић открио до тада непозната становишта о улози и САД, као неутралне државе у првим годинама сукоба, и Ватикана, као и

Episkop_zvornicko_tuzlanski_Hrizostom.jpg

Документа о страдању српског народа

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом вечерас jе у Зворнику, отвараjући изложбу о теми “Митрополиjа зворничко-тузланска уочи и за вриjеме Првог свjетског рата /1891-1918/”, рекао да сачувана документа и фотографиjе враћаjу стотину година уназад и приказуjу муку и патњу српског народа на овим просторима. “Дочекали смо да се послиjе 100 година на достоjанствен начин сjетимо управо Зворника и Подриња из тих дана и страдања Митрополиjе зворничко-тузланске за вриjеме аустроугарске окупациjе и Првог свjетског рата”, рекао jе епископ Хризостом. Подсjетивши да jе прва оваква изложба одржана у Тузли, а друга у Добоjу, епископ Хризостом jе истакао да се посебно инсистирало да буде одржана и у Зворнику, коjи jе заjедно са Тузлом наjвише

Tribina_Zasto_negujemo_kulturu_zaborava_u_Beogradu_na_Fakultetu_politickih_nauka.jpg

Прекинути са “културом заборава”

Главне кривце за културу заборава требало би потражити у послиjератним тежњама да се изграђуjе наднационални дух jугословенства и затире сjећање на све национално, а наjвише на жртве, оциjенили су учесници трибине “Зашто његуjемо културу заборава” о злочинима почињеним над Србима током Другог свjетског рата. Предсjедник Удружења “Јадовно” Душан Басташић рекао jе да jе та политика потискивања сjећања настављена и након посљедњег рата због такозваног развиjања добросусjедских односа, али да jе таj изговор апсолутно неприхватљив за поштоваоце српских жртва. “Скоро jе заборављен таj дио нашег личног, породичног, националног историjског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, коjи jе jако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас

Izlozba_Prijedor.jpg

Изложба и филм о страдању цивила на Козари 1942. године

У Музеjу Козаре у Приjедору вечерас jе отворена документарно-историjска изложба под називом “Година страдања – 1942”, коjа садржи избор из легата Бошка Башкота. Аутор изложбе виши кустос Музеjа Ведрана Адамовић рекла jе да су сви документи представљени на изложби из легата истакнутог учесника Народноослободилачког рата /НОР/ Бошка Башкота /1922-2013/, коjи jе 2007. године овоj установи уступио више од 1.000 копиjа архивске документациjе из периода НОР-а. “Изложба се састоjи из 11 цjелина, од коjих би свака могла бити и самостално постављена, а све обрађуjу позадину офанзиве на Козари и jесењу офанзиву коjу jе провела њемачка група ` Хофман` у оквиру свога чишћења Козаре”, рекла jе Адамовићева. Она jе додала да изложба

Zavetnici_pred_australijskom_Ambasadom_u_Beogradu.jpg

Капетана Драгана не изручивати Хрватској

Српски сабор “Заветници” одржао jе данас пред аустралиjском Амбасадом у Београду миран протест против намjере Аустралиjе да Драгана Васиљковића, познатог као Капетан Драган, изручи Хрватскоj, коjа га терети за наводне ратне злочине. На скупу под називом “Стоп изручењу Капетана Драгана”, чланови Српског сабора “Заветници” предали су службеницима Амбасаде протестно писмо у коме су изразили негодовање поводом наjновиjе одлуке Федералног суда Аустралиjе коjом jе одбачена Васиљковићева жалба на раниjу одлуку о његовом изручењу Хрватскоj. “Наjпознатиjи српски ратни командант током 90-тих година прошлог века, чувен по дисциплини и строгом примењивању кодекса части у jединици коjу jе управо формирао, предат jе судском одлуком своjим неприjатељима као живи талац страшне неправде”, наведено jе у

Porodice_nestalih_Srba_na_Kosovu_i_Metohiji.jpg

Апел Вучићу да затражи процесуирање албанских злочинаца

Удружење породица киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи апеловало jе на предсjедника Владе Србиjе Александра Вучића да са премиjером самопроглашеног Косова Исом Мустафом, током предстоjећег састанка у Бриселу, разговара о ослобађању отетих Срба. “Ми не знамо судбину наших наjближих чланова породица коjи су на правди Бога киднаповани од албанских терориста. Зато молимо нашег премиjера Александра Вучића да гласно и jасно затражи од представника ЕУ да одобре привођење правди албанских злочинаца”, наводи се у саопштењу Удружења. Из Удружења подсjећаjу да ниjедна Влада Србиjе од 1998. године, када су почеле прве отмице Срба, до данас ни у jедноj донесеноj Резолуциjи о Косову и Метохиjи ниjе тражила слободу за отете Србе. У

Ova_hrpa_kamenja_je_sve_sto_je_ostalo_srpskim_vojnicima_u_Prilepu.jpg

Споменике Србима руше, војницима Рајха дижу

Обележjа нашим воjницима и официрима у ратовима од 1912. до 1918. године налазе се у jадном стању. Костурница српских воjника у Прилепу готово затрта. Од шест бетонских крипти, крст само на jедноj. Немачким солдатима – подигнут мемориjал Ова хрпа камења jе све што jе остало од споменика српским воjницима у Прилепу ПРИЛЕП jе од 1912. до 1918. године био средиште борби у балканским ратовима и у Правом светском рату. Овде jе изгинуло неколико хиљада српских воjника и официра. Њима су подигнути костурнице и спомен-пирамида, али су они данас, због намерног немара македонских власти, у jадном стању – каже, за „Новости“, Милош Мељанац, аутор недавно обjављене књиге „Прилепски контрасти“, коjи jе

Unistena_kolona_vzila_JNA_u_Dobrovoljackoj.jpg

Адвокат најавио кривичну пријаву против Салиховића

Адвокат Милан Романић планира да Тужилаштву БиХ поднесе кривичну приjаву против главног тужиоца БиХ Горана Салиховића, jер ни након скоро три године ниjе добио одговор на питање зашто jош нису риjешени приговори поводом обавjештења да се обуставља истрага у случаjу “Добровољачка”. Романић jе рекао Срни да ће кривичну приjаву због нерада Салиховића наjвjероватниjе подниjети у фебруару, када ће бити навршено три године од подношења приговора поводом обустављања истраге. “Ако се породице Томановић и Гвозденовић, чиjи сам правни заступник, сложе, и ако видим да има елемената кривичног дjела, против Салиховића ћу подниjети кривичну приjаву због његовог, али и нерада његовог претходника Јадранке Локмић-Мисирача. Парадокс jе да о тоj приjави одлучуjе управо

Преминула Стоја Поповић, мајка тројице погинулих бораца

У Бањалуци jе преминула Стоjа Поповић /86/, маjка троjице погинулих бораца Воjске Републике Српске. Предсjедник Градске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бањалука Станислав Бркић рекао jе Срни да jе Стоjа Поповић преминула jуче, а да ће бити сахрањена сутра на мjесном гробљу у селу Дабар, општина Сански Мост. “Синови Василиjе, Никола и Мирослав живот су дали за стварање Републике Српске. Василиjе jе погинуо 1995. године на бихаћком ратишту, Никола 1992. на модричком ратишту, а Мирослав jе нестао 1995. године код Санског Моста”, додао jе Бркић. Он jе напоменуо да jе Мирослав идентификован 26. априла 2004. године – девет година од нестанка на ратишту код Санског Моста.

Хакија Мехољић

Орић је убијао, пљачкао и богатио се

„Новости“ у поседу документа о међумуслиманским обрачунима у ратноj Сребреници. Одговаран за смрт и начелника полициjе и муслиманског воjног команданта   Хакиjа Мехољић СРЕБРЕНИЦА – Хакиjа Мехољић, начелник Станице безбедности у Сребреници, у разговору са начелником Центра служби безбедности у Тузли, 21. августа 1995. године, сведочио jе да jе, од 26. априла 1993. године, када jе постављен на ту дужност до „пада“ тог градића у источноj Босни, регистрована 23 убиства, од коjих jе 21 расветљено, осумњичени су били под истрагом, „али да се више од тога ниjе могло да учини“. „Новости“ су у поседу те службене белешке, коjу jе сачинио Хаjрудин Алиспахић, где се, поред Мехољића, као извор о догађањима

Parastos_zrtvama_u_Prkosu_Lasinjskom.jpg

Помен за 1.446 жртава усташког терора у Пркосу Ласињском

У Пркосу Ласињском, у Карловачкоj жупаниjи, данас jе одржана комеморациjа као знак сjећања на 1.446 жртава усташког терора, већином православне вjероисповиjести коjе су убиjене 21. децембра 1941. године. Осим антифашистичких удружења и потомака жртава, виjенце су код спомен -костурнице положили замjеник жупана карловачког за српску националну мањину Синиша Љубоjевић и предсjедник Жупаниjског виjећа српске националне мањине Чедо Косановић. Овом приликом служен jе парастос, jер су у спомен-костурници углавном посмртни остаци православаца, уз тиjела двиjе Јевреjке, неколико Рома, као и Хрвата коjи су се супротставили усташком терору. У име Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Миле Вучетић jе подсjетио да jе на данашњи дан приjе 73 године започела ова усташко-домобранска офанзива, те

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.