arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Polaganje_vijenaca_stradalim_policajcima_u_Mrkonjic_Gradu.jpg

СЛУЖЕН ПОМЕН ЗА 20 ПОГИНУЛИХ ПОЛИЦАЈАЦА

13. јун 2015.

Полагање виjенаца страдалим полицаjцима у Мркоњић Граду У цркви Рођења Пресвете Богородице у Мркоњић Граду данас jе служен парастос поводом 23 године од погибиjе 20 мркоњићких полицаjаца, а на спомен-обиљежjе у Станици jавне безбjедности положени су виjенци и цвиjеће. Представници полициjе и породица погинулих полицаjаца положили су цвиjећа и на спомен-обиљежjе у Шебезима. Начелник Станице jавне безбjедности Мркоњић Град Милан Милекић рекао jе да служењем парастоса, прислуживањем свиjећа и полагањем виjенаца jош jедном одаjу почаст припадницима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Станице jавне безбjедности Мркоњић Град коjи су 1992. године у одбрамбено-отаџбинском рату животе дали за Републику Српску. „На оваj начин показуjемо и доказуjемо да они нису заборављени, као ни

Ministar_Milenko_Savanovic_na_Tjentistu.jpg

БИТКА НА СУТЈЕСЦИ – СИМБОЛ МОРАЛНЕ ЧВРСТОЋЕ

13. јун 2015.

Министар Миленко Савановић на Тjентишту Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе данас да jе Битка на Сутjесци симбол моралне чврстоће како треба да се брани сваки кутак земље, слобода и достоjанство. Савановић jе данас на Тjентишту, на обиљежавању 72 године од Битке на Сутjесци, истакао да о томе говори чињеница да се 21.000 партизана супротставила шест пута надмоћниjем неприjатељу. „Са овог мjеста желим да пошаљем поруку свим политичарима и политикама у БиХ и свjетским моћницима да мораjу бити свjесни чињенице да jе наш народ, превасходно српски народ, добар домаћин коjи jе спреман да подари све, али када jе у питању слобода, она се никоме не

Dragomir_Andzelkovic.jpg

Инциденти у Сплиту и Зеници рецидиви нацистичког насљеђа

13. јун 2015.

Историчар из Београда Драгомир Анђелковић оциjенио jе да су кукасти крст на стадиону у Сплиту и гажење заставе Израела у Зеници рецидиви нацистичког насљеђа у БиХ и Хрватскоj, коjи се данас манифестуjу у антисрпству, али с времена на вриjеме и кроз наjгрубљи вид антисемитизма. Драгомир Анђелковић Анђелковић jе подсjетио да jе БиХ током Другог свjетског рата била у саставу Независне Државе хрватске, те да jе велики броj Хрвата и Муслимана подржавао нацистички режим и активно учествовао у воjним формациjама и политичким структурама те усташко-нацистичке државе. Он jе указао да се за разлику од многих других земаља коjе су биле на страни нацизма, али су послиjе рата доживjеле денацификациjу – у

Naser_Oric_2.jpg

Орић ухапшен због звјерског убиства судије Слободана Илића

13. јун 2015.

Тужилаштво Србиjе за ратне злочине расписало jе потjерницу за бошњачким ратним командантом Сребрнице Насером Орићем због сумње да jе у српском селу Залазjе мучио, а затим и заклао предратног судиjу у Сребреници Слободана Илића, пише „Прес Република Српска“. Насер Орић Ово тужилаштво има чврсте доказе да су Орић и његови потчињени починили стравичан злочин   Залазjе 12. jула 1992. године, када jе убиjено 69 Срба, наводи лист. За оваj дневни лист одлично обавиjештени извори из Тужилаштва Србиjе за ратне злочине наводе да се потjерница, на основу коjе jе приjе три дана у шваjцарскоj ухапшен Орић, у потпуности базира на поменутим догађаjима. Некадашњи високи функционер СДА у Сребреници Ибран Мустафић описао jе

Maturanti_Vukovar.jpg

Случај матуранти: Ћирилица непожељна на паноима у центру Вуковара

13. јун 2015.

Матуранти Економске школе Због целокупне ситуациjе у Вуковару и сада већ вишегодишње антићириличне кампање и пропаганде наjчешће су на удару они коjи са политиком немаjу никакве везе. Овога пута били су то матуранти Економске школе коjи у центру града нису могли да пронађу место где би окачили пано са сликама што jе дугогодишња традициjа матураната свих средњих школа у граду. Будући економисти су се лепо средили и фотографисали како би се са своjим успехом поносно похвалили своjим суграђанима, међутим приликом израде паноа направили су jедну малу грешку – своjа имена испод слика су написали двоjезично. Где год смо ушли прича jе била слична. Представили смо се као матуранти коjи желе

Ratko_Dmitrovic.jpg

Правило из чардака

13. јун 2015.

Зашто након толико година од распада Југославиjе њеним некадашњим простором и даље влада правило на коjем jе настала Титова држава Ратко Дмитровић Сваки национализам jе опасан али jе српски наjопасниjи. Овако jе гласила максима jугословенских комуниста, она на коjоj jе Титова Југославиjа створена и одржавана у животу. На тоj логици озидан jе чардак назван братство и jединство, ова формула остала jе у животу након растакања Југославиjе; ево jе и данас живи, делуjе ефикасниjе него икада, а на њеноj примени наjвише инсистираjу они коjи с поносом истичу да су борци против тоталитарних идеологиjа, комунизма свакако. Како се догодило да jе међународна заjедница почетком деведесетих прихватила горњу поставку, а потом растакање Југославиjе

Mitropolit_Amfilohije_u_Kamniskoj_Bistrici.jpg

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЕ ПОМОЛИО ЗА ДУШЕ СТРАДАЛИХ

12. јун 2015.

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе данас се у гробљанскоj спомен-капелици у Камнишкоj Бистрици у Словениjи помолио за душе свих пострадалих жртава Другог свjетског рата и послиjератног револуционарног насиља. Митрополит се у капелици подигнутоj у спомен свим пострадалим жртвама Другог свjетског рата и послиjератног револуционарног насиља нарочито помолио за душе Светог свештеномученика Јоаникиjа црногорско-приморског и свештеномученика и мученика пострадалих са њим. Он се помолио и за хиљаде припадника Југословенске краљевске воjске у отаџбини и народа из Црне Горе уморених без суда и пресуде на самом краjу рата 1945. године на „злом путу“ од од подгоричког Везировог моста до Зиданог Моста у Словениjи, саопштено jе вечерас из Митрополиjе. Митрополит Амфилохиjе ће сутра,

Mosti_prebilovackih_mucenika.jpg

ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ ПРЕБИЛОВАЦА И ЛИДИЦА

12. јун 2015.

У Лидицама, код Прага, данас jе потписан Меморандум о сарадњи те чешке општине и Пребиловаца, код Чапљине – два мjеста чиjи су становници скоро истриjебљени током фашистичких злочина у Другом свjетском рату. У име Пребиловаца, Меморандум jе потписао Бранко Екмечић, предсjедник Савjета Мjесне заjеднице Пребиловци. „Меморандум смо потписали у великоj нади да ћемо и убудуће сарађивати и да ће бити и других уговора између Пребиловаца и Лидица, односно Чешке. Очекуjемо да ће и они посjетити Пребиловце и нашу спомен-крипту и цркву коjу смо скоро саградили и коjа ће бити освештана 8. августа“, изjавио jе Екмечић за Срну. Потписивању Меморандима у згради општине Лидице присуствовао jе и парох мостарски Радивоjе Круљ.

Zatvor.jpg

ВАПАЈ СРБА ИЗ ХРВАТСКОГ ЗАТВОРА: Помозите нам!

12. јун 2015.

ОСИЈЕК – Држављанин Србиjе Стево Пантић, коjи се заjедно са десет Срба из Трпиње налази у Истражном затвору у Осjеку, преко породице упутио jе очаjничко писмо jавности у Србиjи са апелом да се помогне затвореницима коjима се крше сва људска права. Осуђен на 30 година (Фото: Пиxбаy) Стево jе у писмо обjаснио начин на коjи се води поступак против њих и покушаjе рекетирања породице од стране адвоката коjе им jе дала Хрватска jер немаjу новца да ангажуjу своjе. Он поставља питање зашто Србиjа, чиjи jе држављанин, ниjе покушала да им помогне на исти начин као то Хрватска чини са своjим грађанима коjи се налазе у српском затвору. Писмо преносимо у

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 12. јун. Годишњица страдања Срба у Лици ’41 и ’44

11. јун 2015.

У два наврата на данашњи дан у Другом свjетском рату страдало jе 70 недужних Срба. Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи. Заселак Бракусова Драга, између Залужнице и Врховина. 12. jуна 1944. године усташе су поклале и спалиле у кућама 57 српских сељака од коjих 33 дjетета. Заселак jе остао пуст. Све опљачкано и село спаљено. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне

Milan_Nedic.jpg

Недић и Михаиловић, дупли аршини

11. јун 2015.

Поступак рехабилитациjе председника српске владе за време рата чека одлуку Апелационог суда. Исти предлагачи суду нису били спорни у случаjу команданта ЈВуО. Случаj седам година „на леду“ Милан Недић НАСЛЕДНИЦИ Милана Недића, председника српске владе за време Другог светског рата, после рехабилитациjе генерала Драгољуба Михаиловића, очекуjу да суд коначно почне поступак рехабилитациjе њиховог претка. Захтев jе поднет jош пре седам година и два пута jе одбиjан „због неуредности“, да би га Апелациони суд у Београду вратио на поновно одлучивање. С обзиром на то да су предлагачи рехабилитациjе Драже Михаиловића, између осталих, били Српска либерална странка (правни наследник jе Српски либерални савет) и Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, коjи

Sluzen_parastos_za_stradale_Srbe_u_Brcanskom_naselju_Bijela.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД ПРОГОНА СРБА ИЗ БИЈЕЛЕ

11. јун 2015.

Служен парастос за страдале Србе у брчанском насељу Биjела Парастосом за 18 погинулих мjештана насеља Биjела код Брчког, те прислуживањем свиjећа и полагањем виjенаца пред тек подигнутим спомеником у порти обновљене цркве, данас jе обиљежено 23 године од погрома Срба са тог простора. Молитву за душе погинулих цивила, служили су свештеници више парохиjа из дистрикта Брчко. Предсjедник Удружења ветерана Борачке организациjе Републике Српске Живан Илић изразио jе захвалност Влади дистрикта коjа jе обезбиjедила средства за подизање споменика коjи ће свjедочити о страдању српских цивила овог краjа. „То jе jош остало на нама да чувамо успомене на те људе. То jе суштина живота, они су дали наjвише што су могли –

Sanja.jpg

Онима што плачу: Стамен и пркосан је мој завичај

11. јун 2015.

Сања Вуковић Не никох на гриjеху, а са смиjехом у гриjех желе да ме утопе. Даве ме у живом блату. Удараjу ме у зенице, и споља и изнутра. Набацуjу ми омчу око врата. Траже ми неко обољење, закрчење судова, малигни тумор… да би ми препоручили еутаназиjу. Кажу, боље ће ми бити без мене. Пепељасто-сива дуга обавиjа моj камен у темељу, дубоко заривен. Али jа се не дам! До смрти ─ иштем живота. Има дана коjи миришу на кишу. Нарочито на Задушнице кад Стоjанке похрле на гробља. Нису то само козарске Стоjанке. Планине, планине… Кол’ко вас jе само?! Колико само неснимљених филмова?! Колико уснулих анђела. Колико брда сличних ономе из филмаАнђео

Pravoslavna_crkva_u_Slatinskom_Drenovcu.jpg

УКРАДЕНО ЗВОНО СА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СЛАТИНСКОМ ДРЕНОВЦУ

11. јун 2015.

Православна црква у Слатинском Дреновцу Непознати починиоци украли су са православне цркве у Слатинском Дреновцу у Хрватскоj звоно тешко око 120 килограма, велике културне и сакралне вриjедности. „Звоно jе тешко 120 килограма, а звоник jе сав труо, хвала Богу да ниjе дошло до урушавања и да ниjе нико погинуо. Опраштам починиоцу, волио бих само да нам врати звоно коjе има велику културну и сакралну вриjедност, па не би требало да заврши у старом гвожђу“, рекао jе протоjереj-ставрофор Јован Шаулић, парох мединачки. Ова црква и манастир имаjу богату прошлост. Само село се помиње већ давне 1292. године. Резолуциjом Бечког двора манастир се укида 6. марта 1775. године, па jе дреновачка манастирска

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА