arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Душан Бабац: Милунка није била ни запостављена а још мање заборављена

24. децембар 2021.

Највећа жена јунак Првог светског рата Милунка Савић није била запостављена у Краљевини СХС и Југославији, јер је Краљевина била свет! Пише: Душан Бабац Наиме, по њеној демобилизацији у Мостару 1920. године она се удаје за осам година млађег Вељка Глигоровића из Мостара са којим се упознала у војсци и неко време проводе у Босни и Херцеговини. Исте године 1920. Милунка као ратни ветеран и Солунац добија по закону имање од осам јутара земље у Степановићеву крај Новог Сада што је насеље које је и формирано доделом земље ратним ветеранима. 1924. године Милунка и Вељко добијају ћерку Милену и селе се у Степановићево у коме је Милунка сазидала кућу. Нажалост,

Кошаре за децу – против „хашке историје“ и аутошовинизма

23. децембар 2021.

Књигу „Кошаре – нови косовски бој“ намењену деци од осам и више година написао је историчар Милан Бојић, илустровао Владимир Крстић Лаци, а издавач и уредник књиге је Александар Миљевић из куће „Добродетељ“. Недавно објављена књига „Кошаре – нови косовски бој“ намењена деци од осам и више година, изузетно је важна у време кад се будућим наставницима и професорима историје намећу „хашка историја“ и аутошовинизам. Према Бојићевим речима, Миљевић је дошао на идеју за књигу јер ништа слично није написано за децу, а њему је важно што је објављена јер је завршио Филозофски факултет у Београду на коме постоји једна интересна група чији је интерес да нам наметне „хашку историју“

Томислав Мерчеп

Николу и Душана Мерчепови су људи звјерски мучили и резали. Уставни суд коначно им је повисио одштете

23. децембар 2021.

На суду су Миоковићи описали како су их спајали на индукторски телефон, провлачили им метак кроз ухо, тукли конопцима и резали их по тијелу. Kасније су обојица добила униформе Хрватске војске и борила се на хрватској страни до средине 1992. године. Телеграм је указивао на мизерну одштету која је досуђена Душану и Николи Миоковићу. Уставни суд закључио је да жртве Мерчеповаца, браћа Никола и Душан Миоковић, морају од државе добити већу задовољштину због мучења која су проживјели у Пакрачкој пољани. Наиме, Николи је правомоћном пресудом досуђено 95 хиљада куна, док је Душан као одштету требао добити 75 хиљада куна. Сада Уставни суд каже да је то премало. Указује на пуно

НОВО ХРВАТСКО „РЕМЕК ДЕЛО“: Усташама приписују заслуге српских хероја! (ВИДЕО)

21. децембар 2021.

Ново ревизионистичко (не)дело нам је стигло из Хрватске. Иако смо навикли на разне покушаје комшија да се „оперу“ пред историјом, овај пут сведочимо бизарности какву дуго нисмо имали прилике да видимо. Како пише један од водећих српских филмолога и историчара филма Божидар Зечевић у новом броју „Печата“, документарни филм „Амерички пилоти у Хрватској 1941-1945“ у режији Николе Кнеза, америчко-хрватског филмаша, говори о „љубазном и пажљивом поступању према америчким зракопловцима чији су зракоплови оборени изнад Хрватске и Босне током Другог светског рата“, али и о „страдању Хрвата од стране диктатуре српске монархије у Краљевини Југославији“. – На плакату овог филма, објављеном на загребачком „Макспорталу“, ову болесну легенду рекламира генерал хрватског зракопловства,

Милош Стојановић: Поводом агресивног наметања идеје о меморијализацији «убијене дјеце Приједора»

21. децембар 2021.

Достојно ожалити блиску особу је универзално људско право. Одрастао човјек је болећив према дјеци, смрт дјетета је највећа трагедија која га може задесити. Управо због тога манипулисање дјечијим животом или смрћу у сврху испуњења личних, групних а посебно политичких циљева заслужује друштвену осуду. Пише: Др Милош Стојановић, Норвешка / Велико Паланчиште Свједоци смо да се посредством тзв. невладиних организација сумњиве дјелатности агресивно намеће идеја о меморијализацији «убијене дјеце Приједора». Није прошла довољна временска дистанца која је потребна да би се догађаји из грађанског рата у тадашњој СР БиХ у потпуности расвијетлили. У конкретном случају напад на Приједор од стране припадника тзв АРБиХ. Такође улога старијих малољетника – бораца у рату,

„Пустићемо ти мало крви, соколе“

21. децембар 2021.

Ако не желимо да нам се „морално-политичка подобност“ из доба комунизма поново врати, сви морамо да се заложимо да се научни рад професора Милоша Ковића оцењује као и научни рад било кога другог. Прогон Милоша Ковића који спроводе његове колеге на Одељењу за историју Филозофског факултета један је од најтежих за које ја знам од времена када сам почео да предајем на Универзитету у Београду 1985. године. То је свакако основни разлог што је толико много људи, и у академској заједници и изван ње, подржало Ковића и што се сви надамо да ће на крају овог мрачног случаја правда ипак бити задовољена. Aли, од тог циља још смо далеко. Против

Страдање учврстило веру Крајишника

20. децембар 2021.

Владика горњокарловачки Герасим (Поповић), епископ једне од територијално највећих, али и најстрадалнијих епархија Српске православне цркве, укључујући и стравичне злочине у Другом светском рату, истиче у интервјуу за “Франкфуртске Вести” да православним верницима и свештенству СПЦ овог дела Хрватске никада није било једноставно и лако, али да су та страдања и патња “учврстила православље у крајишком народу, који се и данас бори за свој опстанак”. Само у катастрофалном земљотресу који је децембра прошле године погодио простор Баније, оштећено је или уништено око 9.000 објеката. Годину дана касније, епископ Герасим на питање да ли се живот полако враћа у овај део Хрватске објашњава да ће проћи доста времена како би се

ОБАВЕЗАН ВОЈНИ РОК – ЗА ДОБРОБИТ СВИХ

20. децембар 2021.

Није лако држави да пресече и каже, да ли ће, или неће бити обавезно служење војног рока после 11 година добровољног служења војног рока. У том периоду било је и цивилно служење војног рока. Део јавности сада жели служење војног рока, а део јавности то не жели. Сајт Српска историја је неколико пута писао о тој теми, а први генерал који је говорио јавно о враћању обавезног војног рока у интервјуу за сајт „Српска историја”, био је командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић. Имајући у виду: ближу и даљу прошлост, политичко безбедоносну ситуацију, геополитички и геостратешки положај Србије, била Србија у ближој и даљој будућности: у НАТО пакту, источном војно

У Глини реконструисана Спомен-костурница за 2.000 закланих Срба (ВИДЕО)

18. децембар 2021.

На православном гробљу у Глини завршена је реконструкција Спомен-костурнице невиним српским жртвама, убијеним у усташком покољу у глинској Православној цркви 1941. године. Реконструкцију је финансирала Влада Српске на иницијативу Одбора и Вијећа српске националне мањине Глине. Данашњи Хрватски дом изграђен је на некадашњој глинској православној цркви у којој су усташе, 1941. године, звјерски убиле више од двије хиљаде невиних српских жртава.Растко Једнак потомак је јединог преживјелог Србина из овог масакра који је трајао неколико дана. Каже, био је свједок прича у којима су описивани Срба који су у редовима чекали испред цркве не слутећи да им се у православном храму од усташа припрема покољ. Овај злочин је претеча Јасеновцу и свим

Скупштина Србије није прихватила Линтин предлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ (ВИДЕО)

18. децембар 2021.

Скупштина Србије није прихватила приједлог закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ, који је 14. децембра 2021. године поднио народни посланик Миодраг Линта. Од присутних 165, за овај приједлог је гласало 13 посланика, па је Скупштина Србије одбацила овај приједлог. Комплетан текст предлога Закона о Меморијалном центру геноцида над Србима у НДХ можете погледати овдје. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Има ли мира у загребачком Мирогоју, шта стоји иза обнове усташких гробова

18. децембар 2021.

Хрватски сабор усвојио је недавно иницијативу да се уреде гробна места убијених усташа и домобрана сахрањених на загребачком гробљу Мирогој. У међувремену аустријске власти су поново забраниле окупљање у Блајбургу и тако спречиле комеморацију „хрватским жртвама из времена НДХ“. Зато из Хрватске стиже још једна иницијатива да се комеморација убудуће одржава код Цркве хрватских мученика у месту Удбина у Лици. Аутор: Александар Миливојевић Иницијатива о обнови гробних места убијених усташа који су сахрањени на загребачком гробљу Мирогој, а коју је усвојио Хрватски сабор представља антицивилизацијски чин каже за Радио Београд кустос београдског Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина.  „Не могу да подржим иницијативу која ће у једном јавном простору истицати људе

Трибина о случају Ковић: Професори траже независну комисију

17. децембар 2021.

На трибини је говорио и Ненад Анжел који је истакао да је са оделења за историју протеран само зато што је за ментора на докторским студијама избарао Милоша Ковића. Филозофски факултет је место где мора бити решен проблем са избором проф. др Милоша Ковића у звање редовног професора. На одељењу за историју мора се расписати конкурс за редовног и мора се формирати непристрасна комисија која би реално оценила да ли је проф. Ковић испунио услове да буде биран у ово звање. Све друго била би злоупотреба. Ово је рекао професор историје на Филозофском факултету и академик Љубодраг Димић на трибини под називом „Случај професора Ковића: Зашто се на Филозофском факултету

Маринко М. Вучинић: Дозирана истина о Независној Држави Хрватској

16. децембар 2021.

На првом програму ХРТ-а приказана је серија о Независној Држави Хрватској коју је осмислио историчар Хрвоје Класића а у њој су узели учешће историчари из Хрватске али и историчари из Србије који се баве проучавањем овог дела наше историје. Серија је након што је реализована чекала неколико година да буде емитована јер се очигледно тражио повољан политички моменат да она буде доступна хрватској јавности у којој иначе постоји много контроверзи везаних за усташко наслеђе и отворена ревизија неоспорних чињеница о карактеру НДХ-а као злочиначке творевине и марионетске пара-државе. У серији је дат шири историјски, друштвени и политички контекст настанка усташког покрета који се у њој превасходно означава као организација бораца

Басташић: Усташко гробље на Мирогоју само једна од етапа у вјековном стратешком плану (ВИДЕО)

16. децембар 2021.

Усташе се не враћају кући- одавно су код куће!!! Пише: Ђурђица Драгаш Ништа ново и ништа неочекивано, тако председник удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић оцењује иницијативу, коју је одобрио и Хрватски сабор, да се на загребачком гробљу Мирогој „уреди гробље хрватских војника од 1941. до 1945. године“. Сматра да је реч само о још једној етапи у реализацији плана католичке цркве да, како каже, „заоре источну њиву“, мислећи при том на простор источно од Дрине. Тај план је преточен у идеологију Анте Старчевића, теорију „крви и тла“,а спроводили су га, свако на свој начин, Анте Павелић, Јосип Броз и Фрањо Туђман, каже Басташић и додаје да власт у Хрватској на

Хрватска не одустаје од глорификовања мрачног периода НДХ: Десничари припремају повратак усташа кући

15. децембар 2021.

Иницијатива која је добила зелено свјетло Сабора, да буду уређена гробна мјеста убијених усташа и домобрана сахрањених на загребачком гробљу Мирогој, али и покушаји да се код Цркве хрватских мученика у Удбини направи ново „блајбуршко светилиште“, на којем би се одржавала комеморација за све „хрватске жртве из времена НДХ“, вријеђа здрав разум, али указује и на то да данашња Хрватска нема намјеру да се суочи са својом прошлошћу. Пише: Вељко Зељковић Каже ово за „Глас Српске“ предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић, наводећи да га није изненадило све ово, јер, како је истакао, не треба заборавити да се сваке године у центру Загреба одржава и помен бившем усташком поглавнику НДХ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

АЛЕЈА ЗЛОЧИНАЦА

Марија Зелић. Хрватица из Далмације. Управница злогласних Титових женских концентрационих логора у

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА