Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 237

Ђурђиц у Косовцу

20. новембар 2015.

Пише: Немања Девић Данас сам нашао времена да мало прошетам селом. Ђурђиц је слава 14 фамилија потеклих од браће Кнежевића-Карића у Косовцу који је и име добио да подсећа потомке одакле су им се преци доселили у време тзв. Друге сеобе Срба. Срећан сам што сам одавно могао да израдим породично стабло моје фамилије по мајци и тако реконструишем судбину мојих предака од прве половине 18. века наовамо. Било би занимљиво да данас читамо праву правцату бајку о њиховим животима – но као главни закључак се намеће то да смо ми заиста потомци витезова у опанцима. И да смо сви дословно изданци тог новорођеног и особеног племства 19. века –

Дмитровић: Зашто у Загребу није било српске странке

20. новембар 2015.

Овај Дмитровићев текст објављен прије пет година и данас је више него актуелан. Зато смо одлучили да га поново објавимо на порталу. Пише Ратко Дмитровић Успркос значајном броју Срба и највећој концентрацији српске интелигенције у Загребу као и великим медијским могућностима које је пружала ситуација у главном граду Хрватске, почетком распада Југославије Срби нису повукли потез који би, извесно је, другачије одредио данас познату историју. Распад Југославије Срби у Хрватској дочекали су потпуно неспремни и неорганизовани. Такво стање, уз српску пословичну ноншалантност и небригу за суштинска национална питања, било је узроковано систематском и врло педантно вођеном политиком Загреба према Србима, још од раних педесетих, када су на бруталан начин угушени

У Србију стиже Крајина (3)

20. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Један чича носи сендвич, сасушен у руци, чува га. Питам их да ли му шта треба. Не треба ништа, каже. Ала ми је питање?! Дивим се и чудим својим глупим питањима. Шта да радим, не знам боље. Не спавам, ходам сањива, саосећам са понорницом, одох у дубину, у безнађе. Прошло је тачно 86 сати како нисам ока склопила. Немам времена, морам својима да помогнем. Морам сада бити Србија, цео српски народ који их чека сада сам ја. Нема никог од званичника. Само црвенокрсташи, полицајци, здравствени радници и ја дочекујемо колону. Кажу ми да је човјек са сендвичем био имућан домаћин. Увек је за Божић носио

У Србију стиже Крајина (2)

19. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Желим да имам увид у целу здравствену ситуацију, а полиција нам била дозволила само до моста на Дрини. Преко кажу, не може. „Докле здравствена екипа може ићи у дубину?“ – питала сам на том састанку, пре него што сам кренула. „Докле год можете!“ Мислим у шта сам се увалила? И ја и здравствене екипе! Сада ме прожима све већи страх. Колега који у мени изазива велику антипатију (после чујем да и друге колеге исто осећају), каже, на питање хуманитараца који желе да нам помогну, да имамо довољно лекова. Питам, незадовољна за колико времена имамо лекова. За данас одговара колега. Охо, мислим настављам да питам: „Од

У Србију стиже Крајина

18. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Идем у сусрет колони Крајишника. Полако завирујем у свако возило. Питам, има ли деце, трудница, болесних? Дајем потврду, лист хартије одцепљен из мог џепног нотеса, да болесне милиција пропусти. Пре поласка се нисам договарала са милицијом о овоме, можда ће се направити још већа гужва у саобраћају. Па ћу бити крива. Колоне возила ионако су закрчиле пут. Нико неће да изађе из колоне, неће да се одваја од својих. Болесници и труднице желе да остану где су. А и што би, мислим, то им је једино остало: да буду заједно. Ширим руке у себи, да их све загрлим, да будем жељена Србија, да им олакшам

Болестан од љубави према Банији

18. новембар 2015.

Ја сам ти брате, болестан од љубави према Банији, али од те болести се не желим лијечити. Дај Боже да потраје – Драган Товарлажа из Брезовог Поља. Самотњак Драган Товарлажа из Брезовог Поља, брдовитог села у срцу Баније, између Глине и Двора, спреман је пребољети било какав губитак из своје стољетне дрвене куће: намјештај, пољопривредне алатке, шпорет и још много тога, али никако не би желио остати без свог фењера којега љубоморно чува као да је ријеч о некој посебној драгоцјености. За Драгана то и јест право благо јер до његове куће на осами, високо у брдима, струја још није дошла, па овај храбри, али и опрезни повратник, ако шета

Зашто нико не жали 286 стрељаних Рускиња у Украјини?

16. новембар 2015.

Премијер ДНР-а, Александар Захарченко, критиковао је светске медије који ћуте о стравичном злочину који је откривен у граду Красноармејск, у области Доњецка. Наиме, још раније је пријављен нестанак 400 жена у овом граду, а оне су биле узраста од 18 до 25 година. Сада је пронађена масовна гробница са 286 тела несталих девојака, а за велики број њих се још увек не зна ништа. Красноармејск је место у којем је деловао украјински батаљон „Дњепр-1″, истакао је Захарченко и додао да су 14. октобра ове године девојке нестале без трага. „Пронашли смо 286 лешева ових девојака, а свакој је пуцано у потиљак.“ – каже Захарченко, објашњавајући бруталност овог нељудског злочина. Западни

Акција сад!

15. новембар 2015.

Хајде да будемо мало конструктивни па да видимо ко је овдје помодар са постављањем француске заставе преко профилне фотке, а ко је заиста спреман да помогне ближњем. Пошто у том симпатичном модном гесту, опростите ми, али не видим да се неком конкретно помаже. Волонтирам за хуманитарно друштво „Срби за Србе„. Данас сам посјетио једну породицу у околини Бањалуке. Станислав и Рада живе у тешким условима, иначе су избјегли из Кључа. Живе у кући коју су купили на кредит са своје шесторо дјеце. Немају водовод па по воду иду са малом цистерном до оближњег хидранта. У тексу прилога имате везу на страницу на којој можете уплатити скромну донацију од 10€ или више,

Гени камени

13. новембар 2015.

Ђаци на ђаке – само један од овогодишњих напада из мржње: У великом броју случајева, баш као и приликом напада на ученике Српске православне опште гимназије, омиљено оружје нападача је камен. Након што их је у аутобусу јавног пријевоза извријеђала по националној основи и то без реакције осталих сапутника, група средњошколаца прошли је петак камењем напала своје вршњаке, ученике загребачке Српске православне опште гимназије. Каменовање је настављено након што су гимназијалци ушли у двориште своје школе, па је осим стакла на улазу у Гимназију оштећен и духовни центар у којем станује митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Већина медија о овом догађају извијестила је као да се ради о ‘невиђеном вандалском дјелу’. Барем

ТУЂИ ИЗБОРИ У МОЈОЈ ДОМОВИНИ

5. новембар 2015.

Пише: Никола Кобац За коjи дан ће Хрватска бирати. Саборске заступнике, ови хрватску владу, хрватска влада хрватску политику, хрватска политика потврдити хрватске приjатеље, хрватски приjатељи ће изабрати хрватске неприjатеље… и тако редом, од како постоjи Хрватска коjа смиjе и може гласати, бирати и радовати се. Много година приjе, док jе Цар бирао демократиjа jе ћутала. Данас jе другачиjе: Док народ (демос) бира Предсjедник одлучуjе. Док jе Аустроугарска господарила, мобилисала и услове живота у Хрватскоj одређивала, Хрватска jе била велика само онда када jе требала на страни Царевине ратовати. Данас jе велика онолико колико успjешно велича „блиставу“ побjеду и протjеривање своjих грађана српске националности те 1995. године. Истина jе да jе то

Промовисана издања Спомен подручја „Доња Градина“

31. октобар 2015.

На 60. Међународном београдском саjму књига данас jе представљена књига о преживjелим jасеновачким логорашима „Заборављени“ и научни часопис „Топола“, издања Јавне установе „Спомен-подручjе Доња Градина“. Директор Секретариjата за вjере Републике Српске Драган Давидовић рекао jе да jе Доња Градина била наjвеће српско стратиште на коjем jе страдало око 340.000 људи, наjвише Срба, те Јевреjа и Рома. „Не постоjи стратиште у историjи српског народа гдjе jе толико људи убиjено на jедном мjесту“, рекао jе Давидовић на промоциjи на штанду Републике Српске. Он jе истакао да jе посебан значаj Доње Градине и у томе да jе распадом Југославиjе jедно од неколико великих мjеста страдања српског народа, коjа су остала под контролом жртава.

Jadovno 1941. – DA SE NE POZABI

24. јун 2010.

DA SE NE POZABI Prenesite letak v formatu PDF Misiji Jadovni lahko pomagate, če letak obojestransko, barvno natisnete na A4 papir, ga prepognete in podarite prijateljem. Pomagajte našim projektom z donacijo АGAINST OBLIVION– CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА

Jadovno 1941. – GEGEN DAS VERGESSEN

24. јун 2010.

GEGEN DAS VERGESSEN Laden Sie den Flyer im PDF-Format herunter Sie können die Mission Jadovno unterstützen, indem Sie den Flyer beidseitig auf A4-Papier in Farbe drucken, falten und Ihren Freunden schenken. Unterstützen Sie unsere Projekte mit einer Spende АGAINST OBLIVION– CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА

Jadovno 1941. – CONTRO L‘OBLIVIONE

24. јун 2010.

CONTRO L‘OBLIVIONE SCARICA IL VOLANTINO IN FORMATO PDF PUOI AIUTARE LA MISSIONE DI JADOVNO STAMPANDO IL VOLANTINO SU ENTRAMBI I LATI, IN COLORE IN FORMATO A4, PIEGALO E DONALO AI TUOI AMICI. AIUTA I NOSTRI PROGETTI CON UNA DONAZIONE АGAINST OBLIVION– CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА

Jadovno 1941. – PROTIV ZABORAVA

24. јун 2010.

PROTIV ZABORAVA Skinite letak u PDF formatu Jadovničku misiju možete pomoći ako štampate letak obostrano, u boji na papiru A4 formata, presavijete i poklonite prijateljima. Pomozite naše projekte donacijom АGAINST OBLIVION– CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА