
Лука Вукадиновић: Блокада ума
Блокада ума У очима вам видим да сте слијепи, обузела мржња пучину луду, пучина се страхом кити, црна мисли да је вријеме мирно. Језиво море модерног тока удави људске сулуде жеље, воле људи то што виде, само што виђено никако да схвате. Јефтинога ропства звуци, бију стару нашу душу, изгубљени и очајни оће нову бољу кућу. Сиромашан и понижен добио је шансу да крвавим трагом отпочне своје будуће дане. Младом листу најави се жеља да је вријеме да се крошња зачне. Зелена трава радује се сунцу док је вода кваси низ образе њене, само травка зелена и мала покошена бива прије јутра новог дана. Није много несреће, мало је среће













