Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 195

Дани(ј)ел Симић: Без икакве шале

2. април 2019.

Пуно њих се љутило, што не раскринкавам поименце нечаснике који су копирали дио Фронталове базе података, те своје латиничне, аутошовинистичке садржаје, годинама потурају лажно под наш азбучни логотип. Но, дошло сад и до Википедије. Питали уредници српског подскупа ове сајберенциклопедије, да објаснимo о чему се ту ради, пошто и они прате да се латинична копија појавила доста послије лансирања Фронтал.РС? И, кажем ја Шикуљаку, ускоро ћу одговорити. Има томе пола године. Ако не и више. Давно је било када смо спријечили напад из засједе, те од тада готово па никако не реагујемо на нудигузе, који се шлепају на наш лик и дјело. Особито на моје текстове из копиране базе, након

Василије Крестић: Срамота је првог реда да ми у Србији немамо ни један Меморијални центар

1. април 2019.

У Београду је 18. марта 2019. одржана конференција за медије удружења Јадовно 1941. на тему: „ПОКОЉ“ – Терминолошка одредница за геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. На конференцији је говорио и Академик, Проф. др. Василије Крестић. Транскрипт и видео запис његовог излагања доносимо у целости: Ја захваљујем колегама и пријатељима из Удружења Јадовно 1941. што су ме удостојили да дођем на ову конференцију и да им пружим подршку, што чиним са особитим задовољством. Чиним то из више разлога. Пре свега чиним то као припадник овог народа који је пострадао у Покољу и чиним то као и човек који се бавио проблемом геноцида и то не са

Никола Жутић: Хрватски бискупи екстремнији од Ватикана

31. март 2019.

Уочљиво је да ватиканска хијерархија, на челу са папама, у новије време све чешће диже руке од свог фанатичног националног продукта Писмо Хрватске бискупске конференције, које је недавно објављено „мимо црквене и цивилизацијске праксе”, а упућено у новембру 2018. патријарху Иринеју, оптужује СПЦ, патријарха српског и епископа бачког Иринеја за вређање жртава рата и распиривање мржње у Хрватској. Свети архијерејски синод писмо је добио у службеној форми и оно се по правилу не може износити у јавност без сагласности примаоца. Новинар „Политике” у чланку „Хрватски бискупи нарушили српско-хрватске црквене односе” (8. фебруар 2019) пита се због чега је управо сада објављено писмо у којем хрватски бискупи „добронамјерно” износе свој

Фото: Amos Ben Gershom/Israeli Government Press Office via Getty Images

НАЈАВА: Семинар – Улога библиотекара, архивиста и музејских радника у савременој едукацији о Холокаусту

31. март 2019.

Народна и универзитетска библиотека Републике Српске у сарадњи са мрежном организацијом Тераформинг из Новог Сада са одјељењима у Амстердаму и Стокхолму, организује семинар под називом Улога библиотекара, архивиста и музејских радника у савременој едукацији о Холокаусту. Семинар се организује са циљем да подржи архивисте, библиотекаре и музејске раднике да преузму активнију улогу у образовању о Холокаусту и другим злочинима и догађајима у Другом свјетском рату. Посебан циљ је да се библиотекари, архивисти и музејски радници охрабре и развију сопствене образовне програме и садржаје о лoкалној историји базиране на сопственој грађи и изворима. Молимо Вас да потврдите своје присуство до 1. априла 2019. године како бисмо Вам, након семинара, могли уручити сертификат

АУДИО – Басташић. Зашто Српска и Србија не организују комеморативни скуп код Јасеновачког цвијета?

30. март 2019.

На Биг радију у Бањалуци, данас је гостовао Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. Зашто политичко водство Срба из Хрватске треба да бојкотује предстојећу коеморацију у Јасеновцу? Зашто Српска и Србија не организују комеморативни скуп код Јасеновачког цвијета? Зашто се за јасеновачко-доњоградинско стратиште не тражи статус Меморијалног дистрикта? Зашто је геноцид почињен над Србима од стране Независне Државе Хрватске именован као Покољ? О тим и неким другим темама послушајте Извор: Редакција Јадовно 1941.

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Живојин Мишић: Децо, остављам вам само част

28. март 2019.

Господин Случај, који је, заправо, увек све, само не случај… удесио је да ове среде, 27. марта, чије последице ни до данас нисмо схватили… у једном престоничком ресторану проведем поподне са праунуком српског војсковође који је претечу те трагедије, кажу многи, видео две деценије пре него што је до ње и дошло. Уморан од посла и помало малаксао од неког вируса који ме је дрмао, дошао сам некако напет, изгледа ни не схватајући каква је то крв која тече у венама мог саговорника – и шта то уистину данас значи. Каснио сам, по злој својој навици, али није ми замерио; крупан и крепак, стиснуо ми је руку, и добронамерно ме

Фото: Владимир Стојаковић | Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него о страдању Срба

Душан Басташић,: “Покољ” је српски “Холокауст”

26. март 2019.

Када за нешто немате име онда то морате да описујете, при томе често нешто додајете или изоставите, па се на крају све то извитопери или нестане и зато је важно да наши историчари и јавност као “Покољ” именују геноцид Независне Државе Хрватске (НДХ) почињен над православним Србима током Другог свјетског рата. Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић, поводом одлуке овог удружења да страдање Срба од НДХ добије тај посебан назив. Термин “Покољ” у свијету би за српске жртве, како објашњава Басташић, значио као “Холокауст” за јеврејске или “Порајмос” за ромске жртве геноцида. Каже да је још прије двије године научној заједници предлагао

НАЈАВА: Јавни час – Логор Топовске шупе

26. март 2019.

Центар за примењену историју (CPI) позива све заинтересоване да се у недељу 31. марта 2019. придруже јавном часу о логору Топовске шупе. Окупљање је предвиђено за 12.00 часова на платоу у Табановачкој улици бр. 11. Овај јавни час водиће историчар Милован Писарри, директор CPI. Учешће је бесплатно. У близини центра Београда између августа и новембра 1941. године налазио се логор за Јевреје и Роме познат као логор Топовске шупе. Зграде у којима су заточеници смештени биле су саставни део велике касарне војске Kраљевине Југославије „Kраљевић Андреј“. Први логораши су били мушки Јевреји из Баната, које су са њиховим породицама локални Немци (фолксдојчери) протерали из те покрајине у Београд; након њих

Дани(ј)ел Симић Петар Топаловић Шаранова јама

Дани(ј)ел Симић: Српско писмо

25. март 2019.

Одаћу вам једну тајну. У сусрет десет година Фронтала, спремам сценарио за документарни филм под називом Азбукоубиство. И још једну. Ћирилица није исто што и српско писмо! Не ћирилица, већ српско писмо. Научно-етимолошки наисправније – српска азбука. Љ Њ Џ Ђ Ћ су слова која има само српски народ на цијелом свијету и управо су особени за његов језик. Српски народ, и поред ужасног несамопоуздања и демографско-територијалног и привредног повлачења, усљед духовног и физичког насиља над њим, још увијек постоји! И има своје, само своје писмо. У културолошком смислу, постојаће докле буде постојало то његово писмо. Како већ одавно немамо искључиво право на свој језик, историју, територију, културу у цјелини;

Србско сабрање „Баштионик“: МИ ПАМТИМО !

24. март 2019.

На данашњи дан 19 земаља Нато алијансе отпочеле су, ничим изазване, безобзирно и мучко бомбардовање једне мале државе, једног малог, антифашистичког и слободарског народа. Баштионик је и ове године, на двадесетогодишњицу овог злочина који је трајао 78 дана, заједно са свештенством Храма Христа Спаситеља у Бањалуци организовао молитвени помен за све убијене у бомбардовању Савезне Републике Југославије, али и Републике Српске и Републике Српске Крајине. Број побијених од нато бомби у ове три државе није званично утврђен, познат је само Господу, као и број страдалих и оних који ће страдати од посљедица бомби са осиромашеним уранијумом. Морамо памтити ко нам је то урадио! Можемо им опростити, али морамо памтити наше

У недјељу молитвени помен НАТО жртвама у Бањој Луци

24. март 2019.

Управа Храма Христа Спаситеља и Србско сабрање Баштионик организују молитвено сјећање на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске Крајине, Републике Српске и Савезне Републике Југославије. Недјеља, 24.03.2019. године у 11 часова, Храм Христа Спаситеља, Бањалука. МИ ПАМТИМО! За Управу Храма Христа Спаситеља и Србско сабрање Баштионик Предраг Адамовић

Подршка терминолошкој одредници ПОКОЉ од стране удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“

20. март 2019.

У потпуности и са усхићењем подржавамо предлог и иницијативу Удружења Јадовно 1941 да се страдање српског народа током Другог Светског Рата на територији НДХ назове именом „ПОКОЉ„. Дубоко сам уверен да термин геноцид као реч и као појам нема ни трунку до сада прихваћеног смисла тежине онога што претендује да означи и да више скрива него истински открива оно стварно и страшно што се десило, како у свом свом обиму, тако и у свој својој страхоти. То што се десило, није ни данас престало, и неће никад док је Тамо њих и Нас. Сматрамо да све оно што нема Име има озбиљан проблем са суштинским постојањем. Сведоци смо злонамерно

Све бараке у Слани биле су ограђене бодљикавом жицом у неколико редова

БИЛТЕН: Глас Јадовна – Бр. 1

17. март 2019.

Фашизам у пракси: Само 30 одсто Хрвата верује у суживот са Србима Само 30 одсто испитаника старости од 14 до 29 година сматра да постоје квалитетни услови за суживот Хрвата и Срба у некад ратом захваћеним подручјима, а 23 одсто подржава право националне мањине да користи властито писмо и језик у службеним просторијама институција. Српске цркве биле су ломаче У тоj држави, у исто време и на истом месту, спаљивани су и људи и књиге. Цркве су постале ломаче, понегдеи кланице. Храмови хришћанског, православног богослужења претворени су у стратишта само због тога што су припадали православном обреду. Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате Годинама смо се питали, гдје су им

НАЈАВА: Промоција романа „С Хомером у олуји“ аутора Анђелка Анушића

14. март 2019.

Позивамо Вас на промоцију романа „С Хомером у олуји“ која ће бити приређена у Народној и универзитетској библиотеци у Б. Луци, 19. марта, у 19. часова. Роман је завршница (II, III, IV) дио Анушићевог четворокњижја заснованог на првом дијелу (Гласови са Границе, 2016.) о дугом историјском кретању између орања и клања (Андрић- Екмечић) нашега народа на сјеверозпадним ободима Балканског полуострва, дакле о Србима са Војне границе, односно потоње Крајине и Хрватске, као и дејтонске/дводјелне Босне и Херцеговине. Кроз породично стабло једног Граничара/Крајишника које сеже до осмог кољена (курђеп, курђепа), дакле до 17. стољећа па до свршетка озвијереног двадесетог вијека, фокусира се повијесна судбина и разнолики социјални, политички и културни облици

Инцидент у Врбнику 2019. – последица захтева за прикључења острва Крк Србији 1943.

12. март 2019.

Крајем фебруара 2019. дошло је до инцидента у градићу Врбник (родно место кардинала Бозанића) на острву Крк: група хрватских полицајаца сукобила се са мештанима, претећи да ће „Србима запалити град“. Можда је само понеком у Србији јасно о чему се ради, јер на Крку данас практички нема декларисаних Срба. Мало је нас који знамо позадину, предисторијат. Ја сам се први пут суочио са тим једног летњег дана 1974. у цриквеничкој луци, када је у једној полемици капетан туристичког бродића Винко Црнчић љутито узвикнуо „А ча је требало оних 40 младића побит?“. Касније га насамо замолих да ми каже о чему је реч. Објаснио ми је да су партизани у време