Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 193

ЧЕМУ ПРОГЛАШЕЊЕ СВЕТИМ АКО ИСТИНА НИЈЕ ЈАСНА?

8. мај 2019.

Папа Фрањо сматра да проглашење Алојзија Степинца светим „не би служило ничему ако истина није јасна“. На повратку са тродневне посјете Бугарској и Сјеверној Македонији папа Фрањо је у изјави за ХРТ навео да је Степинац „био крепостан /узоран/ човјек, па га је Црква прогласила блаженим“. „Али, у одређеном тренутку, у процесу канонизације постоје нејасне тачке – историјске тачке“, рекао је папа Фрањо. Папа истиче да се „молио, промишљао, тражио савјете и увидио да треба да затражи помоћ од /Његове светости патријарха српског/ Иринеја“. „Он је велики патријарх. Иринеј је помогао, формирали смо заједничку историјску комисију и сарађивали. И Иринеју, и мени је једини интерес истина“, напомиње папа. Папа Фрањо

Сандра Благић: Свака хумка има једну Јелену, Стоју, Милицу, Алексу, Раду, Стојана, Милана, Јована

7. мај 2019.

Киша неуморно пада а вјетар фијуче и пробија до кости. Пробија до саме душе која се смрзне чим види хумке Доње Градине. Непрегледна поља са гробницама којих има на стотине. Киша која пада није киша већ сузе наших мученика чије су кости још увијек прекривене травом. А њихове душе са Господом стоје. Стоје и гледају потомке, поштоваоце како се односe према њима. Стотине људи и дјеце корачају стазом од туцане цигле и не знају гдје су дошли. Не знају да ходе по костима прадједова, костима дјеце, бака и мајки. Нема више тишине…чује се смијех, врисак, цика, аплауз. Слабо се чује молитва и пој свештеника, слабо се чују они који би

Казнионица Окружног суда у Госпићу концентрациони логор – Књига Јадовно 1.

7. мај 2019.

Одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске, усташе су запосјеле све казнионице и затворе Краљевине Југославије на територији нове државе. Тако су запосјели и казнионицу Окружног суда у Госпићу и у њу, већ од 11. априла 1941. године, почели затварати Србе и комунисте, без обзира на националност, с подручја Госпића и његове околине, а од почетка јуна и из свих крајева НДХ. Казнионица у Госпићу је код старијих грађана овог мјеста позната и под именом „Герихт“ (Gericht, њем., суд). То је велика четворострана зграда, основе 130×130 метара, на два спрата. Крила зграде су међусобно повезана и затварају дворишни простор с бунаром у средини. У предњем, западном дијелу зграде, за Краљевине Југославије

Стрaдaлници Jeврeји и Срби 1941. у Бањoj Луци и рушење храма Христа Спаситеља

2. мај 2019.

Aприлa 1941. године створена је, под заштитом нацистичке војне силе, геноцидна Независна држава Хрватска, успостава које је значила погром над Србима, Јеврејима и Ромима. Што се спрема било је многима познато годинама раније, али је политичко сљепило већине српских политичара учинило да наш народ у Хрватској, Далмацији, Срему, Босни и Херцеговини дочека неспреман усташко преузимања власти на том простору. Пише: Никола Милованчев Све се могло предвидјети, као и геноцид до којег је дошло у Независној држави Хрватској. Хрвоје Магазиновић, Хрват монархистичке и југословенске оријентације, описао је у својим мемоарима („Кроз једно мучно стољеће“, Друштво Хиландар, Ваљево 2010. г.) свој разговор из новембра 1940. са Виктором Гутићем, који је пола године

Анђелко Анушић: Удружењу Јадовно 1941.

1. мај 2019.

Знам за идеју да се, коначно, оно што се десило нашем народу у усташкој земљи – назове ПОКОЉ, како налажу добри закони нашег доброг, великог српског језика који за све има јасну јавку, и на све се, и свему се течно и недвосмислено одазвао. Људи, појаве, процеси, догађаји, стања, осјећања, особине и својства морају се увијек и неодступно именовати правим именом, иначе, губи се њихова суштина, и ми нестајемо заједно с њом. Губи се њихов универзум. Као што нас је досад више од пола и нестало, на нашу жалост. Једино тако ако будемо радили – биљежећи знакове егзистенције њима примјереним језиком који је увијек њихова пуна духовна мјера (барем данас и овдје,

ПОДРШКА УДРУЖЕЊУ ЈАДОВНО 1941. ЗА АКТИВНОСТ НА ДАВАЊУ НАЗИВА ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

1. мај 2019.

Удружење Огњена Марија Ливањска је на својој седници Управног одбора, одржаној 28. фебруара 2019. године, разматрало активности и одлуку Удружења Јадовно 1941, а у вези са давањем терминолошке одреднице ПОКОЉ за злочин геноцида над православним Србима који је починила Независна Држава Хрватска. Како се наводи у образложењу Удружења Јадовно 1941, давање терминолошке одреднице од значаја је за културу сећања и памћења бројних невиних српских жртва пострадалих у систематском злочину извршеном у периоду 1941-1945. у Независној Држави Хрватској, а од стране те државе. Значајан путоказ у том правцу су и примери других народа који су у одређеном историјском тренутку били жртве геноцидног затирања. Тако је Метс-Јегерн злочини над Јерменима почињени од

Сећање на жртве геноцида у Независној Држави Хрватској

26. април 2019.

На 15. седници Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине Републике Србије, одржаној 22. априла 2019, чланови Одбора размотрили су једину тачку дневног реда, сећање на жртве геноцида у Независној Држави Хрватској, поводом 74 године од пробоја последњих јасеновачких логораша. Председник Одбора Миодраг Линта је, на почетку седнице, истакао да је 22. април дан када су 1945. године последњи заточеници највеће фабрике смрти на Балкану, у Другом светском рату, Јасеновцу извршили пробој. Он је навео да је у ноћи између 21. и 22. априла од преко 1000 заточеника њих око 600 кренуло у пробој, а преживело је свега 117 људи. Истог дана пробој је извршило 147 логораша у

У Београду: Промоција књиге „Деца у логорима НДХ“

18. април 2019.

Позивамо вас на промоцију књиге „Деца у логорима НДХ“ Дом војске, ул. Браће Југовића 19 18. априла 2019. (четвртак) у 18 часова Извор:

РУСИ НАС НИСУ ИЗДАЛИ…

10. април 2019.

Промоција књиге руског књижевника и српског добровољца… Писац књиге која је изашла из штампе уочи 12. априла 2019. године, дана обележавања „Дана руских добровољаца“ који је под тим називом званично установила Репубила Српска, руски књижевник и новинар и српски добровољац Борис Земцов лично ће учествовати у промоцији своје књиге која се појавила на српском језику. Књига „Руси нису издали…“ нераскидивим нитима је повезана са два тешка искушења српског народа у периоду после Другог светског рата – са борбом за очување и опстанак српске државности са друге стране реке Дрине после распада Југославије и са злочиначким бомбардовањем српског народа од стране неонацистичког НАТО пакта. У првом случају као руски добровољац, учесник

Никола Кобац: Крвава и пуста је ово земља

9. април 2019.

Мртво село. Асфалтни пут се пружио између попаљених кућа и зараслих дворишта, вијуга и жури у правцу Загреба. Као да хоће некуд, или од некога побјећи. Огољеле купине попадале, испреплеле се, црнином омотане не дозвољавају кораку да се заустави у напуштеној авлији. Све изгледа сабласно. Свуда трагови паљевине. Зидови кућа што одољеше времену и експлозиву, војсци и новој држави „украшени“ јединственим великим словом „U“. Тамо гдје су некада били прозори израсла агација (багрем) додирујући својим врхом срушену бетонску плочу. На вратима осакаћене љепотице стражаре коприве и бујад. Помоћни објекти до јуче богатог дворишта се једва препознају. Изнаказила их или уљепшала паветина која се по брвнима час са вањске, час са

Илија Вујновић: Писмо удружењу Јадовно 1941.

2. април 2019.

У „Гласу Српске“ сам прочитао интервју др. Душана Басташића у којем је истакнуто да страдање српског народа у Хрватској буде именовано ПОКОЉ. Ово име одговара страдању највећег дијеча српског народа. Примјер: У мом родном мјесту Дивоселу, 5. августа 1941. године у збјегу на Крушковачама побијено је, највише поклано, 907 мјештана. На највећој гробници покланог народа направљен је 1956. године споменик на којем је писало: „На овом мјесту су усташки злочинци 5. августа 1941. године не разликујући дијете од одраслог и жену од мушкарца уз необично мучење побили 907 људи, жена и дјеце.“ Ту ми је заклана мајка, браћа Дмитар и Душан, сестре Милица и Десанка и доста родбине. Овај покољ

Никола Милованчев: Има нас који верујемо у Косовски завет

2. април 2019.

Г. Небојша Бакарец, функционер СНС-a, објавио је у „Политици“ чланак „Погубне последице замрзнутог конфликта“. Поједини наводи у чланку не одговарају чињеничном стању а вређају ме и као православног верника (речи о „…утопијама о Косовском завету…“), па ћу се на њих осврнути. (Реаговање поводом текста „Погубне последице замрзнутог конфликта”, „Политика”, 16. март.) Аутор чланка се залаже за постизање „компромиса“ о статусу Косова, који би у суштини значио промену уставног решења о Косову (преамбуле Устава Србије). За сва догађања од 2003. до данас (злочин у Гораждевцу 2003., погром над Србима 2004., проглашење независности Косова 2008…) г. Бакарец криви стање „замрзнутог конфликта“ односно непристајање на признање противправне сецесије Косова. Ово је велика еволуција

Дани(ј)ел Симић: Без икакве шале

2. април 2019.

Пуно њих се љутило, што не раскринкавам поименце нечаснике који су копирали дио Фронталове базе података, те своје латиничне, аутошовинистичке садржаје, годинама потурају лажно под наш азбучни логотип. Но, дошло сад и до Википедије. Питали уредници српског подскупа ове сајберенциклопедије, да објаснимo о чему се ту ради, пошто и они прате да се латинична копија појавила доста послије лансирања Фронтал.РС? И, кажем ја Шикуљаку, ускоро ћу одговорити. Има томе пола године. Ако не и више. Давно је било када смо спријечили напад из засједе, те од тада готово па никако не реагујемо на нудигузе, који се шлепају на наш лик и дјело. Особито на моје текстове из копиране базе, након

Василије Крестић: Срамота је првог реда да ми у Србији немамо ни један Меморијални центар

1. април 2019.

У Београду је 18. марта 2019. одржана конференција за медије удружења Јадовно 1941. на тему: „ПОКОЉ“ – Терминолошка одредница за геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. На конференцији је говорио и Академик, Проф. др. Василије Крестић. Транскрипт и видео запис његовог излагања доносимо у целости: Ја захваљујем колегама и пријатељима из Удружења Јадовно 1941. што су ме удостојили да дођем на ову конференцију и да им пружим подршку, што чиним са особитим задовољством. Чиним то из више разлога. Пре свега чиним то као припадник овог народа који је пострадао у Покољу и чиним то као и човек који се бавио проблемом геноцида и то не са

Никола Жутић: Хрватски бискупи екстремнији од Ватикана

31. март 2019.

Уочљиво је да ватиканска хијерархија, на челу са папама, у новије време све чешће диже руке од свог фанатичног националног продукта Писмо Хрватске бискупске конференције, које је недавно објављено „мимо црквене и цивилизацијске праксе”, а упућено у новембру 2018. патријарху Иринеју, оптужује СПЦ, патријарха српског и епископа бачког Иринеја за вређање жртава рата и распиривање мржње у Хрватској. Свети архијерејски синод писмо је добио у службеној форми и оно се по правилу не може износити у јавност без сагласности примаоца. Новинар „Политике” у чланку „Хрватски бискупи нарушили српско-хрватске црквене односе” (8. фебруар 2019) пита се због чега је управо сада објављено писмо у којем хрватски бискупи „добронамјерно” износе свој