arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Страдање Срба добило име: Покољ је српски Холокауст

Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу „Јадовно 1941.“ који су, „кад већ неће нико други“, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске. „Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве“, рекао је на конференцији

Постављање Часног крста на јами Равни Долац

Ми, потомци и поштоваоци жртава Покоља, из удружења Огњена Марија Ливањска и Јадовно 1941, послије 28. година узнијели смо Часни крст козијим стазама и одржали помен за пострадале тог крвавог дана на Огњену Марију 1941 године. Везане вијести: Сандра Благић: Часни крст на Динари

1941. у Глини : историјски извори о рушењу глинске Богородич­ине цркве

Други свјетски рат и сплет историјских околности довели су до слома Краљевине Југославије и стварања усташке Независне Државе Хрватске, која је идеолошки и политички била дио „Новог европског поретка“ под доминацијом нацистичке Њемачке. Недуго затим, усташка држава почиње с провођењем политике уништења непожељних националних, вјерских и „расних“ дијелова становништва, односно Срба, Жидова и Рома (нпр. доношењем Законске одредбе за обрану народа и државе од 17. травња 1941., којом је озакоњен терор и одређене државне институције које ће терор проводити), а све у циљу стварања „етнички чистог хрватског простора“.2 Тако већ у прољеће и љето 1941. Глина постаје поприште масовних усташких злочина над српским становништвом,3 који ће трауматизирати овај банијски градић

Умро последњи преживели заточеник злогласног логора

Семјон Розенфелд, последњи познати преживели учесник побуне логораша у нацистичком логору смрти Собибор, преминуо је данас у 97. години. То је потврдио председник организације Јеврејска агенција за Израел Исак Херцог. „Жалимо због одласка Семјона Розенфелда, учесника устанка у Собибору који је у ужасу Шое постао херој“, навео је Херцог у саопштењу. Розенфелд, рођен у совјетској Украјини, као војник Црвене армије пао је у заробљеништво а био је један од око 50 заточеника у Собибору који су преживели и логор смрти и рат. Од маја 1942. до лета 1943. је у Собибору, логору на територији данашње Пољске, убијено око 250.000 Јевреја, највећим делом из Пољске али и из Холандије, Чешке и

Зидне новине Кфора

Италијански официри из састава Кфора терају нас да убудуће пажљивије читамо новине. Само сам у дилеми које новине да читамо – оне које излазе у Приштини или оне које излазе у Риму. Будући ће они све следеће акције јединице Росу на северу Косова најављивати преко новина. Телефон, факс, мејл, то у Кфору вероватно и не користе. Само новине. Можда нас убудуће упуте да пратимо и зидне новине у команди Кфора, јер зидне новине ће тачно најавити где ће припадници Кфора следећи пут да ударе против криминала и корупције на северу Косова. Будући да криминала и корупције дефинитивно нема у остатку Косова. Јер тамо таквих акција није било. Да ударе са

Грабовац: Посавина крије измјештене српске гробнице

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра да се на подручју Посавине налази велики број измјештених српских гробница. „Постоје измјештене масовне српске гробнице на чије постојање је раније указао Нијаз Чаушевић Медо, бивши командир Интервентног вода ХВО-а чији су припадници у марту 1992. године починили злочине над српским цивилима у Сијековцу код Брода“, рекао је Грабовац Срни. Он каже да је највећи проблем то што Тужилаштво БиХ неће да покрене кривични поступак у вези са убиством 59 Рома 1992. године код Брода, чија су тијела пронађена у масовној гробници у Дубочцу. Грабовац је подсјетио да породице погинулих и несталих из Републике Српске

РАЗБИЈАЊЕ МИТА: „Бијеле траке“ у Приједору 1992. године

Манифестација „Дан бијелих трака“ у Приједору сваког 31. маја, из године у годину, привлачи све већи број људи и све већу медијску пажњу. Њоме се жели обиљежити 31. мај 1992. године, када су, наводно, власти у Приједору наредиле муслиманима и Хрватима да носе бијеле траке око руке. Траке су, наводно служиле, како би се ове групе становништва обиљежиле и лакше биле уочљиве приликом ликвидације. Ипак, историјски извори оповргавају ову теорију. Овдје ћу изнијети доказе који побијају ову теорију, али и дотаћи се још неких чињеница око сукоба у Приједору 1992. године. Пођимо редом… Не постоји наредба о стављању бијелих трака на руку Заговорници „бијелих трака“ често истичу да је 31.

Британска обавештајна служба прати ИН4С, политичаре, професоре и СПЦ

Британску службу итетако занима и дјелатност поједних књижевника у Црној Гори, као и, како нам је потврђено, и рад неких универзитетских професора, међу којима су Саво Лаушевић, Борис Брајовић, Драго Перовић, Душан Крцуновић и Владимир Божовић На списку интелектуалаца који су под лупом британске обавјештајне службе МИ6 која дјелује и из Црне Горе, налазе се политичари, професори универзитета, поједини новинари и градоначелници, као и свештеници и челни људи Српске православне цркве, ексклузивно сазнаје Борба. У Црној Гори се тај број креће између 30-40 особа, док их је у Србији и Републици Српској дупло више. Они евидентирају људе из владиних и невладиних организација, људе у институцијама, који по њима нагињу ка

Помен првим требињским жртвама усташког терора

У Саборном храму Светог преображења Господњег служен је парастос за невино пострадале Требињце – прве жртве усташког терора, који су убијени на данашњи дан 1941. године, као и невино страдале Требињце у периоду 1941-1945. године. Истина је да су убијени били Срби, православни хришћани, што је био и основни разлог њиховог убијања, да су њихове убице биле усташе, дојучерашњи пријатељи и комшије, казао је Вујадин Вуковић, испред Удружења ЈВуО Требиње. „Ово је било прво страдање цивила из Требиња и околине од усташке руке, након кога су услиједили злочини у Ластви, Зупцима, Придворцима, Поповом пољу и осталим стратиштима у околини Требиња. Наша обавеза је да се сјећамо свих невиних жртава и

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (5)-СЛАНА – KОПИЈА ЊЕМАЧKИХ ЛОГОРА

Мобилизација људи и бродова Слана – то је сурови и голи камен – увијек оштар као нож, а љети и усијан као жар О превожењу пијеска за градњу зграде у логору Слана, те превожењу интернираца из Kарлобага у Слану као и о њихову могућем броју своје исказе – пред Окружном комисијом за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача за Лику – дали су 26. сијечња 1946. године у Барић Драги ШИМЕ БАРИЋ, покојног Филипа, и НИKОЛА БАРИЋ, покојног Грге.   ШИМЕ БАРИЋ: – Мени је у љето 1941. године поручио ИВАН ДЕВЧИЋ, звани „Пивац“, да својим бродом одмах дођем у Kарлобаг. Чим сам добио ту поруку, отишао сам својим

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Како су се разишли Коча Поповић и Тито

Јосип Броз и његов најславнији ратни командант, између сарадње и сукоба. Њихови односи ишли из крајности у крајност, да би били прекинути 1972. године. Зашто је Коча оптужен да је у току офанзиве на Сутјесци издао маршала На Војномедицинској академији у Београду, 20. октобра 1992. у 85. години умро је Коча Поповић, песник надреалиста, књижевник и филозоф, резервни поручник Војске Краљевине Југославије, учесник у Шпанском грађанском рату из кога је изашао као капетан, нетом после тога војник револуције, један од најславнијих команданата и генерала пролетерских јединица, а потом врхунски дипломата и кратко време потпредседник Републике (СФР Југославије). Био је интелектуалац широког спектра, разноликих склоности и талената, несумњиво једна од комплекснијих

Филм о Дражи: Пројекције у десет градова Србије и дијаспоре

Надам се да ће једног дана овде бити приказан и играни филм, то нам је крајњи циљ, јер начин на који се наша историја представља, било да је у питању Први, Други светски рат или Средњи век, је по мишљењу, мом и моје екипе – катастрофалан У Ужицу је прије неколико дана приказан филм „Генерал Дража Михаиловић“. Сценариста и режисер филма је Милослав Самарџић, аутор више књига о улози Драже Михаиловића у Другом свјетком рату. –Надам се да ће једног дана овде бити приказан и играни филм, то нам је крајњи циљ, јер начин на који се наша историја представља, било да је у питању Први, Други светски рат или

Комеморација за жртве некадашњег логора за Јевреје

На јеврејском гробљу у Ђакову данас је одржана комеморација у помен на жртве некадашњег логора за Јевреје, који је постојао у вријеме Независне Државе Хрватске. Комеморација је започела код спомен-обиљежја на јеврејском гробљу, на којем су положили вијенце представници јеврејских општина из Осијека, Сарајева, Загреба и Београда, те представници града Ђакова, а служен је и вјерски обред. На жртве и Холокауст, као зло које се више не смије поновити човјечанству, подсјетио је предсједник Координације јеврејских општина Хрватске Огњен Краус, а обратили су се и представници Јеврејске општине Осијек, која је организатор комеморације, пренијели су хрватски медији. Комеморацији је присуствовало и неколико преживјелих логораша, који су сада већ у деветој деценији

Гојко Ђого: Срби су жртве својих илузија

Песник Гојко Ђого: Више од једног века, свака наша победа завршава се као пораз. Кад год неко од малих покуша да се усправи, следи млатац по глави. Има у нашем националном бићу нешто што нас гура да срљамо у беспуће Поезија Гојка Ђога деценијама је у врху савременог српског песништва. После Дучићеве, награда „Милан Ракић“, „Бранко Миљковић“, „Лаза Костић“ и многих других, песник је недавно овенчан и престижном наградом „Печат времена“, коју је добио за збирку „Клупко“ („Православна реч“). – Шта год сејао, човек очекује да семе донесе и неки плод – каже Ђого у разговору за „Новости“. – Сејање слова није баш као сејање соли, али јесте прилично неизвесна

НАТО ракетама преорали гробове мојих најмилијих

Душко Максимовић, бивши просветни инспектор из Приштине, о тешким данима 1999. године: Позлило ми је када сам видео разбацане кости моје жене и оца. Селио сам се више пута, али са мог Косова никад нисам отишао Да сам их сваки дан свог живота сахрањивао, лакше би ми било него што сам морао да купим кости мртве жене Сунчице, покојног оца, и других Срба чији су гроб у Приштини, 27. априла иза поноћи, погодиле НАТО бомбе. Кратер на месту где је лежала супруга био је дубок осам, а велик преко 13 метара. Сандуци и посмртни остаци, разбацани на све стране, а мени је, када сам видео призор из пакла, позлило и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.