arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

У Бањалуци отварање изложбе “Агресија у 78 слика”

У Бањалуци ће данас бити отворена изложба “Агресија у 78 слика” београдског Културног центра “Чукарица”, на којој ће бити представљено 78 фотографија које су настале од 24. марта до 10. јуна 1999. године, у вријеме НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Изложбу, чији је аутор фото-репортер београдских “Вечерњих новости” Зоран Јовановић, организују Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Студентска организација Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци. Осим Јовановићевих, на изложби ће бити представљене и фотографије његових колега из “Новости” – Матије Коковића, Милоша Цветковића, Горана Шљивића, Драгана Миловановића, Алексе Станковића, Игора Маринковића, Николе Фифића, као и фотографије фото-репортера Танјуга Раде Прелића, саопштено је из Републичког

Последњи преживели логораш Матхаузена: Плакао сам као дете

Душан Стојиљковић, последњи преживели логораш Концентрционог логора Маутхаузен говорио је данас на промоцији неколико књига о сликару Милошу Бајићу, такође логорашу у Матхаузену и о самом логору. На конференцији за медије у београдској Комбанк дворани представљене су књиге „Монографија Милоша Бајића” Саве Степанова, „КЛ Маутхаузен, повратак непожељан” Љубомира Зечевића и Тамаре Ћирић Даниловић, још једна монографија Милоша Бајића ауторке Љубице Бубе Миљковић у издању Народног музеја Србије и књига „Зашто се нисте убили” Виктора Франкла. Милош Бајић је у току Другог светског рата био одведен у злогласни нацистички логор Маутхаузен и о његовом животу и раду снимљен је филм „Линија живота” редитеља Дарка Бајића чија је премијера заказана за 8.

Колико је било жртава у Јасеновцу

Иво Голдштајн није навео основну чињеницу да је Јасеновац био „проточни логор”, тј. колико је становништва дотерано, толико је истог дана логораша побијено На недавно (4. априла 2019) одржаној промоцији књиге др Иве Голдштајна, угледног историчара из Загреба, „Јасеновац” (српско издање „Академска књига” из Новог Сада), уз аутора и издавача, учествовали су и проф. Латинка Перовић и проф. Милош Ковић. О актуелности теме сведочила је и препуна сала Центра за деконтаминацију (Бирчанинова 21), где је промоција одржана. Нема сумње да је аутор, како је сам изјавио, ово истраживање урадио „са страшћу” за истином и очигледно, у најбољим намерама. Међутим, како је читаво једно поглавље књиге посвећено и фамозном броју жртава

Рехабилитација Милана Недића правоснажно одбијена

Као премијер српске владе у Другом свјетском рату, Недић је сматран одговорним за активности у вези са Холокаустом Јевреја и логором на Бањици, као и прогоном комуниста, односно антифашиста Апелациони суд правоснажно је одбио рехабилитацију српског премијера за вријеме окупације у Другом свјетском рату Милана Недића. Апелациони суд је потврдио одлуку Вишег суда у Београду од 11. јула 2018. године када је одбијен захтјев за рехабилитацију Милана Недића, преноси Радио телевизија Србије. Тим захтјевом тражено је да се утврди да је генерал Милан Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога. Подносиоци захтјева сматрали су да је ништаво рјешење Трећег народног Среског

Обиљежено 26 година од страдања 11 српских бораца у Кратинама

У Кратинама код Миљевине данас су прислужене свијеће, положено цвијеће и служен парастос за 11 бораца Миљевинског батаљона Војске Републике Српске, који су на том мјесту погинули прије 26 година. Дeвет српских војника из Кута и двa из Миљевине погинули су 23. априла 1993. године у дубини српске територије, на путу према првој линији фронта. Возили су се на трактору, када су упали у засједу муслиманске војске, која их је са обје стране пута засула митраљеском паљбом. Предсједник Борачке организације Фоча Срђан Станковић рекао је да су српски борци погинули у класичној засједи, када су пошли на смјену на прву линију фронта, те да за овај случај нико није одговарао.

Основати меморијални центар српских жртава геноцида НДХ

Одбор Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону требало би да на наредној сједници да усвоји закључке, међу којима и да се оснује меморијални центар српских жртава геноцида Независне Државе Хрватске /НДХ/, чији би један од главних задатака био да попише српске жртве. Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта најавио је да ће предложити да овај одбор усвоји и закључке, који ће бити достављени надлежним органима, да се донесе декларација о геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима током Другог свјетског рата. Линта је најавио да ће предложити да Одбор усвоји и закључке да буде подигнут споменик жртвама НДХ, споменик страдалој дјеци у НДХ, као

Порука Србима? Ћирилични натписи прецртани на путоказима у БиХ

На потезу између Неума и Мостара на многим путоказима прецртани су ћирилични натписи назива насеља, а по информацијама Одбора за заштиту права Срба у БиХ, слична је ситуација и у многим другим општинама широм БиХ. У том одбору истичу да је овакав пример уочен и на улазу у Сарајево из правца Пала, те оцењују да је порука јасна, пренеле су Независне новине. „Чим је ћирилица прешарана на улазу у неки град, то је порука да Срби у тај град нису добродошли“, рекао је председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ, Ђорђе Радановић. Како је истакао, тај проблем оставља лош утисак када, на пример, Срби путују ка мору, ка Јадрану. „Ово је порука да ништа није добродошло што указује на Србе“, оценио

Стаматовић: „Зид плача“ за српске жртве у 20. вијеку да се изгради на Златибору

Тог давног 22. априла, од 600 логораша који су учествовали у бјекству, преживјело је свега њих стотињак Не доводећи у питање најављену изградњу меморијалног центра Доња Градина у Републици Српској, у знак сећања на жртве усташког логора смрти у Јасеновцу, Здрава Србија апелује да је неопходно реализовати сведржавни пројекат изградње националног Меморијалног центра свих српских жртава геноцида у 20. вијеку. „Као и потребу да се у Београду, на Старом сајмишту, обиљежи страдање Јевреја, Срба и Рома, побијених за вријеме њемачке окупације„, изјавио је Милан Стаматовић, предсједник ЗС, поводом 74. годишњице покушаја пробоја усташког логора Јасеновац. Тог давног 22. априла, од 600 логораша који су учествовали у бјекству, преживјело је свега њих стотињак. „Морамо да испунимо своју дужност и обавезу

Истраживање Гидеона Грајфа: „Јасеновац, Аушвиц Балкана“ – најбруталнији логор за истребљење

Нажалост, усташки покрет је и даље веома популаран у Хрватској и има велики број присталица, каже професор Гидеон Грајф Педесет седам најразличитијих облика убистава су забележена у логору Јасеновац у Хрватској, у којем је убијено више стотина хиљада људи. Израелски професор Гидеон Грајф је истраживао ужасе логора, које су Хрвати систематски заташкивали у борби за заборав. „Имали су болесну потребу да докажу да су бруталнији од узора.“ Око 80% Јевреја са балканских простора је убијено за време Холокауста. Само у бившој Југославији (која се распала 1991) је убијено 66.000 од 80.000 Јевреја колико их је било укупно у овој земљи. Историјска истраживања о Холокаусту европских Јевреја за време другог светског

Амерички новинар се извинио због бомбардовања РТС-а

Aмерички истраживачки новинар Џереми Скејхил извинио се у име своје државе због тога што је, како је рекао, током НАТО бомбардовања хладнокрвно убила 16 радника Радио-телевизије Србије, преноси Танјуг. Скејхил, који је и суоснивач „The Intercept” понудио је извињење на отварању међународне конференције „Крај некажњивости за злочине над новинарима”, јер, како је рекао, до сада нико ту реч није изговорио нити је неко проглашен кривим за бомбардовање РТС-а. „Никада од моје владе нисте чули извињење. Жао ми је што је моја влада хладнокрво убила чланове ваших породица. Ја као Американац одговоран сам за то бомбардовање”, рекао је Скејхил, преноси РТС. Оно што је САД урадио био је ратни злочин, а

Рaјилић: Аличковић призива рат

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да лидер сарајевског Антидејтонског покрета Нихад Аличковић, који је позвао Бошњаке да се наоружавају, призива рат на овим просторима. “Све његове приче су позив на рат, позив Бошњацима на мобилизацију. Мислим да је рата било преко мјере свим народима у БиХ и на Балкану”, рекла је Рајилићева Срни. Према њеним ријечима, Аличковић оваквим изјавама наноси штету не само Србима и Хрватима, већ и Бошњацима у БиХ. “У рату гину сви народи, а не само један којег би Аличковић обиљежио, због чега сматрам да оваквим изјавама у јавности не би требало давати никакав значај”, рекла је Рајилићева. Лидер Антидејтонског покрета

Одата почаст убијеним резервистима ЈНА

На мјесту убиства осморице припадника бивше ЈНА из групе “Транспортер” у Великом парку у Сарајеву 1992. године данас су чланови њихових породица и представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево положили вијенце и запалили свијеће. Делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и чланови породица убијених резервиста ЈНА први пут су 2017. године на мјесту убиства положили вијенце и одали пошту убијеним припадницима резервног састава бивше ЈНА из групе “Транспортер”. Резервисти ЈНА који су тог дана страдали су Миливоје Лаловић, Ђорђе Бјелица, Зоран Марковић, Драгомир Ђерић, Стеван Ђокановић, Влајко Голубовић, Недељко Вујичић и Миладин Вукмановић. Осам припадника бивше ЈНА из

Двије деценије од НАТО бомбардовања зграде РТС-а

У НАТО бомбардовању зграде Радио-телевизије Србије /РТС/ у Београду прије 20 година погинуло је 16 радника те медијске куће. Зграда РТС-а погођена је 23. априла 1999. године у 2.06 часова и то је био први случај да је медијска кућа проглашена легитимним војним циљем, подсјећају из РТС-а. Међународна организација за људска права “Хјуман рајтс воч” 2000. године је саопштила да није било оправдања за бомбардовање телевизије. Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић 2002. године осуђен је на 10 година затвора јер није поштовао наређење тадашње Савезне владе да људе и технику измјести из објеката у Абердаревој и Хиландарској улици. Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија

Харец: Откуда број жртава холокауста од шест милиона

„Шест милиона“ није, и никада није ни намеравано да буде, прецизан прорачун. База имена, текући пројекат Јад Вашема у коме покушава да прикупи име сваке нацистичке јеврејске жртве, до 2012. обухвата имена нешто преко четири милиона различитих особа Ако се у обзир узме обим оригиналних истраживања која су обављена последњих деценија поставља се питање да ли овај број истраживачи и даље сматрају тачним? Једна од најбоље познатих чињеница, ако не и опште место, о холокаусту је број јеврејских жртава које је побила нацистичка Немачка до краја Другог светског рата. Можда не изненађује да је овај број – шест милиона – оно на шта циљају порицатељи холокауста када покушавају да дискредитују

Дан сећања на жртве Холокауста

У Србији се данас обележава национални Дан сећања на жртве Холокауста и геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима за време Другог светског рата. Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, је државни празник у Србији, који се обележава сваке године 22. априла и који је посвећен сећању углавном на Србе, али и Рома и Јевреје, и страдале у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.