admin, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Обележје невиним српским жртвама усташког злочина

7. мај 2019.

Спомен-маузолеј на Дрини, код Старог Брода, подсећаће на стравичан погром из 22. марта 1942. Нa Старом Броду, на Дрини, крај старог града Вишеграда, у Републици Српској, приводе се крају радови на изградњи Спомен-маузолеја, посвећеног невиђеној драми у пролеће 1942. године, када је из Сарајева кренуло 10.000 усташа с намером да протера и побије српско становништво. Српски народ са подручја Сарајева, Пала, Олова, Клашња, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда, по казивању Спасоја Албијанића из Бијељине, који је са Миодрагом Давидовићем Даком, бизнисменом из Никшића, дао највећи допринос да се овим спомен-обележјем тај догађај овековечи – „у збеговима је кренуо низ Дрину да би спас потражио у Србији“. ПОДРШКА Велики добротвори

Забрањене и заставе ХОС-а

7. мај 2019.

Послије усташких знамења и амблема, аустријске власти упозоравају учеснике окупљања на Блајбуршком пољу да су забрањене и заставе ХОС-а. Представници почасног блајбуршког вода, који су годинама традиционално носили та обиљежја, славећи Независну Државу Хрватску, сада жале што ће 18. маја морати да носе искључиво званичну заставу Хрватске. Организатори упозоравају учеснике да не носе никакве усташке или сличне симболе јер су неки прошле године одлежали више мјесеци у аустријским затворима због тога. Поручено је да ће комеморација бити одржана у складу са аустријским црквеним прописима, те да неће бити транспарената и других обиљежја. Такође, на конференцији за новинаре, како преносе хрватски портали, упозорено је да ће аустријска полиција бити ригорозна у

Атлетичара Горана Раичевића пре 20 година усмртио снајпериста ОВК

6. мај 2019.

Стално је говорио својим родитељима: „Шта ако ја не идем, да дође неко из Суботице да ми брани праг куће“ – рекла је Горанова супруга Јелена КО ће да брани праг моје куће, ако не ја – говорио је Горан Раичевић својим најближима пре него што се за време НАТО агресије на СРЈ 8. априла 1999. прикључио ратној јединици Приштинског корпуса. Четири недеље касније, на данашњи дан, на Ђурђевдан, стигла је страшна вест да је снајпериста терористичке ОВК угасио живот славном атлетичару, вишеструком шампиону Балкана и Југославије. Велика човек, спортиста, патриота требао је 26. јуна 1999. да прослави 36. рођендан. ЗАСЛУЖУЈЕ ПРАВИ МЕМОРИЈАЛ Горану Раичевићу је испред стадиона Партизана подигнут

Митрополит дабробосански Хризостом: Напад на храм – верски расизам

6. мај 2019.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је да напад на православни храм Благовештења Пресвете Богородице у селу Доње Вуковско код Купреса није обично скрнављење Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је да напад на православни храм Благовештења Пресвете Богородице у селу Доње Вуковско код Купреса није обично скрнављење, на које су Срби у Федерацији БиХ готово и навикли, већ израз крајње мржње и верског расизма. Он је истакао да је жалосно и болно да је тај напад почињен у васкршње дане, и оценио да је Доње Вуковско и данас симбол који смета некоме. Истичући да Митрополија дабробосанска најенергичније осуђује овај вандалски чин, митрополит Хризостом је изразио наду да ће органи

Писмо Макса Лубурића Виктору Иванчићу писано Миланом Ружићем

6. мај 2019.

Поводом текста „Pismo Milana Lukića Emiru Kusturici pisano Viktorom Ivančićem“ (Slobodna Bosna, 25. 4. 2019), преneтом и на „Стању ствари“ У једној од својих заумних олакшица које су резултирале чак и књигом, Виктор Иванчић, бивши уредник и оснивач мртворођеног „Ферал трибјуна“, овога пута је себи дозволио да напише писмо Милана Лукића Емиру Кустурици. Наравно, како се другачије пробити у окружењу које не разуме текстове Иванчића, а не разуме га, јер у њима нема ничег за разумевање, него пљунути на Емира Кустурицу? И на пљувању великог редитеља се његов поход на незаслужени медијско-материјални врх не завршава, већ он у својим, и више него очигледно злонамерним тврдњама, у уста узима и Иву Андрића, као

Католичка црква,усташе и комунисти били против Срба

6. мај 2019.

Мало позната улога Ватикана и Коминтерне у Краљевини Југославији Срећни ли су народи који имају досадну историју – констатовао је пре готово три века француски филозоф и писац Монтескје, пуним именом Шарл-Луј де Секонда, барон од Бреда и Монтескјеа. Без икакве сумње, Срби не припадају тој категорији народа. У нашем просечном доживљају прошлости стално смо пред новим искушењима и дилемама – да ли смо улудо потрошили 20. век у утопистичком стварању југословенске државе, или је то била историјска нужност у остваривању идеје о националном уједињењу српског народа. Поготову од њеног распада, када су са друштвене сцене лагано нестајали чувари идеологије и истине, и када су из прашњавих архива почела да

Лазански: Хрвоје Класић и Хрвати хоће да промене историју, али заборављају…

6. мај 2019.

Гледао сам ових празничних дана мало телевизије драгих нам суседа. Па тако, на ХРТ 4 набасах на емисију која се бави ревизијом историје на просторима бивше СФРЈ. Гост је био уважени загребачки професор, историчар др Хрвоје Класић. Повод је била наводна идеја неких кругова да се у Београду подигне споменик Слободану Милошевићу. Иако мислим да би се тај споменик, пре свега, требао подићи у Загребу. Иако се уважени професор Класић својски трудио да остави бар привид објективности, иако је мало, онако овлаш, опалио и по својима, ипак је закључак био да су за све несреће, трагедије и ратове на просторима бивше СФРЈ криви Срби и Србија. Тако рече професор

У порушеном српском селу Дврсница освануо усташки графит

6. мај 2019.

У порушеном српском селу Дврсница, код мјеста Равно у Федерацији БиХ /ФБиХ/, на регионалном путу испод кућа исписан је усташки графит. Будући да у овом селу, од пријератних 20 кућа, још ниједна није поправљена и да тамо нико не живи, бивши мјештани вјерују да је графит исписан током васкршњих празника. Из Полицијске станице Равно нису могли да потврде да ли је случај пријављен, преноси РТРС. Прије три године, сличан, али већи усташки симбол, исцртан је трактором на српској ораници испод Дврснице. Извор: СРНА

Више од 9.000 људи на комеморацији у Матхаузену

5. мај 2019.

Комеморацији у некадашњем концентрационом логору Матхаузен у Аустрији данас је присуствовало више од 9.000 људи, међу којима је била и делегација Србије. Делегација Србије, коју је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић, положила је вијенце на споменик српским и југословенским жртвама. Аустрију је представљао предсједник парламента Волфганг Соботка, канцелар Себастијан Курц, министар образовања Хајнцом Фасман, а међу почасним гостима био је и бивши председник Хајнц Фишер. Комеморацији су присуствовали представници готово свих аустријских странака, осим чланице владајуће коалиције Слободарске партије чији функционери, према организаторима, нису пожељни на овој свечаности. Овогодишња 74. комеморација поводом ослобађања концентрационог логора одржана је под мотом „Никада број, увек

Обиљежено 27 година од страдања Срба из Чардака

5. мај 2019.

У спомен-комплексу Чардак у општини Дервента данас је обиљежено 27 година од страдања 37 Срба из овог насеља, које су на Мали Васкрс убили припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација. Тим поводом у Цркви Светог апостола Томе, која је саставни дио спомен-комплекса, служена је Света литургија, а потом и парастос, након чега су положени вијенци и прислужене свијеће за страдале. Обиљежавању 27 година од страдања дервентских Срба присуствовао је и изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, који је рекао да је на Мали Васкрс 1992. године над српским становништвом Чардака направљен велики покољ. „Становништво Дервенте тада још није било ни схватило да ће бити рата. То је био

Грајф: Дићи глас против антисемитизма и ревизије историје

5. мај 2019.

Израелски историчар Гидеон Грајф поручио је данас у Доњој Градини да треба дићи глас против застрашујућег тренда антисемитизма и ревизије историје Другог свјетског рата свуда у свијету. „То дугујемо будућим генерацијама, то дугујемо нашим прецима“, рекао је Грајф на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Он је истакао да је морална дужност и обавеза свих нација да не дозволе да се јасеновачко мучеништво понови, те је овом приликом дао подршку изградњи меморијалног центра у Доњој Градини. „Наша је морална дужност да будемо овде у име Срба, Јевреја и Рома који су брутално убијени, а посебно према 20.000

Додик: Нећемо дозволити прекрајање историје

5. мај 2019.

Предсједавајући предсједништва БиХ Милорад Додик подсјетио је на зло усташког режима и монстроузна страдања у Јасеновцу и Доњој Градини, прије свега српског, али и свих осталих народа. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да злочин у јасеновачким логорима не смије бити заборављен и да је зато српска држава синоним за слободу српског народа. – Тек 27 година обиљежавамо ово страшно страдање које се догодило прије више од 70 година у Другом свјетском рату. То говори да се хтјело сакрити страшно страдање Срба, Јевреја и Рома, међу којима је било и 20.000 дјеце – рекао је Додик на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у

Народни хероји у фабрикама Вермахта

5. мај 2019.

Стратешки циљ Башића било је одвраћање Цвијиног одреда од противусташких акција тако што ће га увући у борбу против других српских устаника и Италијана: „Требало је искористити прву прилику да га доведемо у сукоб, најпре с окупатором, а затим с четницима, да се с њима непомирљиво закрви!!!” Сведочанство пуковника ЈНА Дуја Башића, шпанског добровољца и партизанског првоборца, објављено пре више од пола века, подрива догме официјелне историографије о ангажману и доктрини КПЈ после слома Краљевине Југославије Mноги шпански добровољци, истакнути чланови Комунистичке партије Југославије (КПЈ), они који су ратни слом своје земље дочекали у француским логорима, нису се пробијали ка окупираној Југославији већ су, по налогу КПЈ, отпутовали у срце

Дан кад су „савезнички“ авиони сравнили Подгорицу са земљом

5. мај 2019.

Иако је у Другом свјетском рату имала једва 16 000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута Ни мањег града, ни више бомби које су пале на њега у 20. вијеку. На Подгорицу су и агресорски и савезнички авиони истресали смртоносни терет, на њене житеље, куће, зграде, мостове, млинове, воденице, остављајући пустош. Најтеже је било оно 5. маја 1944. године када се на град сручило 600 бомби тешких преко 400 тона. Том приликом, погинуло је 600 грађана, а више од 200 теже или лакше рањено. Иако је у Другом свјетском рату имала једва 16 000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута! У тим нападима погинуо је сваки осми становник

Козарска Дубица: Одржана Меморијална академија „Небо тамно“

5. мај 2019.

У Козарској Дубици синоћ је одржана Меморијална академија „Небо тамно“ у помен на невине жртве убијене у усташком концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту – Доњој Градини. Министарка просвјете и културе Српске Наталија Тривић нагласила је да Меморијална академија у Козарској Дубици има велики значај за сјећање на све пострадале у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Градини, највечем стратишту на овим просторима. – Ми на овај начин желимо да се поклонимо свим жртвама и да учимо будуће генерације да не забораве злочине из тог доба – истакла је Тривићева. Она је додала да је Меморијална академија сваке године све посјећенија и да људи све више схватају значај академије и