АМЕРИЧКИ МИЛИОНЕР КОМЕ ДУГУЈЕМО ЖИВОТЕ СРПСКЕ ДЕЦЕ: Прича да се најежиш и пролијеш реку суза (ФОТО)

Џон Фротингем и Даринка Груjић су имена коjа ћете после читања овог
текста добро запамтити, а када чуjете како су се према нашоj ратном
сирочади опходили у Атини, Тулону и Ници, нећете моћи да зауставите
сузе!

Џон Фротингем и Даринка Груjић су имена коjа ћете после читања овог
текста добро запамтити, а када чуjете како су се према нашоj ратном
сирочади опходили у Атини, Тулону и Ници, нећете моћи да зауставите
сузе!

Амерички милионер Џон Фротингем спасио jе током Првог светског рата на
стотине српске сирочади.

Фото: Wikipedia/Ministry of Information Photo Division Photographer, Архивска фотографиjа

Било jе то време у потпуности другачиjе од овог данашњег, иако jе само
годину дана раниjе било све исто као и сада: мирно, са неколико облака
коjи су се надвиjали над Европом као бауци рата, патње, страдања и
људске катаклизме. А сви знамо ко наjвише пати када се помрачи човеков
ум и он утоне у олуjу крви. Наjвише пате деца.

Тако jе било и у Краљевини Србиjи, почетком Првог светског рата, када jе
сва неприjатељска силесиjа здружено заграктала на нашу отаџбину, у жељи
да jе уништи, сеjући пустош и смрт. Уплакану децу воjска jе налазила
поред мртвих родитеља, по путевима, по спаљеним селима, варошицама,
варошима и градовима, и доводила jе у Младеновац где се налазила
команда.

Куд ће, и шта ће са том ратном сирочади, било jе велико питање, све док у
град ниjе дошла жена у америчкоj униформи са шаjкачом на глави.

Даринка Груjић, како се звала ова наша заборављена хероина, Американка
српског порекла, неколико месеци раниjе организовала jе у Њуjорку
добротворну забаву коjа jе имала за циљ да прикупи нешто новца како би
се помогло Србиjи коjа пати и страда.

Даринка Груjић, коjу су прозвали Мама Груjић jер jе заjедно са Џоном
Фротингемом спасавала српску децу из пакла Првог светског рата. Фото:
Архивска фотографиjа

Њу jе одлучио да походи и индустриjалац Џон Фротингем, коjи се jош од
раниjе интересовао за наш народ и коjи jоj jе, на њено велико
изненађење, дао чек на 10.000 долара, што jе тада била велика сума, за
слање болнице. Предложио jоj jе да оде у Србиjу и да види где jе наjвише
помоћ потребна, а он ће се побринути за све остало.

Када jе стигла у Солун, нашла се очи у очи са нашом чувеном
бирократиjом: морала jе да подмићуjе српске службенике да би болница
кренула ка Србиjи. А заjедно са њом, кренула jе и Даринка, и добро jе да
jе кренула jер jе на лицу места могла да се увери ко су они коjима jе
помоћ наjпотребниjа: наjмлађи.

Чим jе то схватила, вратила се у САД, поднела извештаj Џону Фротингему,
донела одликовање коjе му jе послао краљ и предложила да се оснуjе дом
ратне сирочади. Оваj jе то одушевљено прихватио, одрешио кесу до краjа,
укључио у причу и друге америчке индустриjалце као што jе био њуjоршки
трговац текстилом, Кларк, а Груjићева jе краjем августа 1915. поново
кренула пут Солуна, сада као управница “Дома ратне сирочади Џона
Фротингема”, пише “Политикин Забавник”.

Драгољуб Јеличић са 12 година брани Београд 1914. године. Фото: Wikipedia Commons

У Младеновцу jе покупила децу, као што смо написали на почетку, и
кренула пут Скопља возом, коjи су Бугари напали у току ноћи, али срећом
нико ниjе страдао. После много перипетиjа и великих опасности, преко
повратка за Митровицу па за Битољ и Ђевђелиjу, деца, сада обучена у
униформе америчких младих извиђача али са српским шаjкачама, стигли су у
Солун. Бесна на бездушне чиновнике коjе jе болела брига и за децу и за
све остало, проваљуjе у стан нашег конзула и у њега смешта децу. Конзул
jоj касниjе на томе честита.

Разапињу шаторе коjе jе донела из САД, данима не спава, ножевима jоj
скидаjу ципеле са отеклих ногу. Српски воjници jоj говоре: “Ти, па
Бог!”. Ускоро крећу пут Пиреjа бродом, jер Немци почињу да бомбардуjу
град. Атинска лука их дочекуjе на величанствен начин, а њени извештаjи
Џону Фротингему излазе у америчкоj штампи.

Када jе он обавештава да jе почео са организациjом “Савезничког базара”
где ће све земље коjе ратуjу против Централних сила представити своjе
рукотворине, она пакуjе седморо српске дечице на брод, у нашоj народноj
ношњи, и води их за Њуjорк. Америка у сузама дочекуjе нашу малу
делегациjу. Почињу да jе зову Мама Груjић, а Фротингем, ваљда да не би
своjе име истицао, мења назив дома у “Српско-американски дечjи дом” и
натраг за Даринком шаље и товар хране и седам вагона одеће.

Момчило Гаврић салутира маjору Стевану Туцовићу током Првог светског рата. Фото: Wikipedia Commons/Ристо Шуковић

По повратку у Грчку, одмах се укрцаваjу за Француску, али то сазнаjу тек
на броду; таjна jе чувана због шпиjуна и могућег напада немачких
подморница. Капетан пушта веселу децу да вршљаjу по броду. Средином
децембра 1916. године стижу у Тулон, коjи се цео целциjати окупио у луци
да би дочекао “децу мученике”, како их jе звала француска штампа. Мама
Груjић у потрази за смештаjем налеће у Ници истог дана на “Хотел
Алхамбру”, коjи jе деловао празно.

– Све jе спремно за дочек деце – рекао jоj jе власник хотела.

– Како за дочек, откуд сте знали да долазимо?! – била jе збуњена
Груjићева, али jе оваj потом обавештава да jе jуче сазнао да стижу и да
jе одмах дао да се хотел испразни.

Фото: Архивска фотографиjа

Децу аутомобилима пребацуjу у ово монденско летовалиште, а они коjи нису
могли да стану у хотел под своjе окриље узима крем друштва Азурне
обале. Сви скупа славе Светог Саву, а процесиjи током прославе Врбица –
за коjу су деци одела послали дародавци из Париза – прикључуjе се
дословно цео град.

Када су САД ушле у рат априла 1917. године, Груjићева шаље телеграм
подршке председнику Вудроу Вилсону, у име деце. Оваj jоj одговара истог
дана! Чак jе и он био упознат са радом дома, чак се он бринуо о српскоj
сирочади!

Потом Џон Фротингем стиже у Европу, али ништа што jе до тог тренутка
урадио ниjе било довољно нашим чиновничићима коjи се изгледа никада не
мењаjу и кроз сва времена остаjу исти: jедан од њих jе у Францускоj
Фротингему одбио да изда визу за Солун. Груjићева jе морала да прети
Николом Пашићем, да би се оваj смиловао!

Џон Фротингем, човек коjи jе спасавао животе српске сирочади у Првом светском рату. Фото: Архивска фотографиjа

Нису се муке Фротингемове ту завршиле, па jе тако jедном морао да упише
да jе отац 230 деце. Ипак, он ниjе одустаjао и ниjе због неколико
тиквана мењао мишљење о целоj нациjи. На Солунском фронту jе чак
саградио и тениски терен за разоноду воjника, али су га Аустриjанци
преорали гранатама.

После пробоjа Солунског фронта кретао се заjедно са српском воjском,
организовао прихват рањеника, помагао где год jе видео да jе помоћ
потребна. Ништа за њега ниjе било довољно: када jе сазнао да су Бугари
из занатске школе у Нишу однели машине за шивење, одмах jе купио нове.
Воjвода Живоjин Мишић га због свега одликуjе Карађорђевом звездом.

Коначно, време jе дошло и да се српска деца из Француске опросте од
своjе друге домовине коjа их jе тако брижно примила, и да крену пут
отаџбине. Преко Дубровника, заjедно са легендарном Мамом Груjић стигли
су у престоницу па потом у Сремску Каменицу где су се сместили у дворац
мађарског грофа Карачоњиjа.

Задужбина Џона В. Фротингема у склопу кога jе постоjао Дом српско-америчког приjатељства. Фото: Архивска фотографиjа

Његовом опроштаjу од Србиjе присуствовао jе и престолонаследник
Александар коjи га jе том приликом одликовао Орденом белог орла са
мачевима и именовао почасним пуковником. Никада ниjе престао да се
дописуjе са децом чиjе jе животе спасио, чак им jе финансирао и
школовање. На краjу се и оженио Српкињом, Јеленом Лозанић, ћерком
хемичара Симе Лозанића. На медени месец дошао jе ни мање ни више него у
Србиjу, у дом!

1929. године jе оваj заборављени великан купио и дворац и помоћне зграде
и 18 jутара парка и основао Задужбину Џона В. Фротингема у склопу кога
jе постоjао Дом српско-америчког приjатељства. 1933. године, када се
завршило школовање последње групе сирочади, сиротиште jе угашено, а jош
нешто раниjе jе ту отворена Домаћичка школа Краљевског фонда за сеоске
девоjке, наравно о трошку Фротингема.

Оваj велики човек, Американац и приjатељ Срба, умро jе 20. новембра
1935. године, а наша jе срамота што Џон Фротингем нема ни споменик у
Србиjи, а камоли улицу. Наша велика срамота! Груjићева се последњи пут
помиње 1954. године, а Србиjа се ни њоj ниjе одужила. Двострука срамота,
коjа може и мора бити исправљена!

Извор: Telegraf

Везане виjести:

Подвизи и страдања браће Николић

Србе хипнотишу тврдњама да не треба гледати у прошлост jер ће будућност бити сjаjна

Срби из Босне и Херцеговине у вртлогу Првог свjетског рата

Воjвода Петар Боjовић: Слуга отаџбине из шест ратова

Први свjетски рат – Јадовно 1941.