fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Амерички конгресмени слушали приче о усташким злочинима

У Конгресу САД је 21. новембра одржано јавно предавање ”Јасеновац: неизговорени геноцид и Холокауст 1941–1945”.

Аутор: Биљана Баковић

Небојша Радојичић, Дејвид Вујић, Драгана Томашевић и Ђерђ Матковић у Конгресу САД (Фото Српски народни савез)

Док један град у Хрватској, Славонски Брод, ките новогодишњим украсима у облику „ушастог” латиничног слова у, а који већ има улицу названу по усташи Милу Будаку – што је само последњи прилог низу примера који сведоче о покушајима уздизања усташтва – није згорег што су се истовремено и у Јерусалиму и у Вашингтону могла чути српска сећања на време и нацистичку творевину чији су ово симболи.

У америчком Конгресу је 21. новембра одржано јавно предавање „Јасеновац: неизговорени геноцид и Холокауст 1941–1945”, а у Светом граду, у Израелу, два дана раније, у оквиру академског округлог стола посвећеног српско-израелским односима, нису се могле изоставити заједничке успомене на време зла у Независној држави Хрватској.

У тридесетак минута говора, које је детаљно припремала шест месеци да би у том кратком времену могла што боље да допре до америчке публике, Драгана Томашевић, оснивач и директор Фондације сећања на Јасеновац и Холокауст из Лондона, представила је 700 година српске историје и страдања, од Косовског боја, преко два светска рата, до ратова деведесетих година 20. века.

Поменула им је и јединствени споменик њеног народа – Ћеле-кулу из Ниша, који сведочи о отпору (данашњим језиком речено) радикалном исламу, па губитак трећине популације и прве концентрационе логоре из Првог светског рата, а онда и монструозне злочине припадника усташког покрета над Србима, Јеврејима и Ромима у јасеновачком систему логора смрти.

„Рекла сам присутним конгресменима, сенаторима и другима – а сала је била пуна – све што је било патолошко, криминално и болесно, што је карактерисало усташки покрет у целини, кулминирало је у Јасеновцу. Објаснила сам им да су усташе убијале мануелно и навела неке од метода.

Рекла сам им да сам ја потекла од преживелих из усташког геноцида, чија је цела породица убијена у фебруару 1942, када су у селима Шарговцу, Мотикама, Дракулићу и руднику Раковац код Бањалуке усташе уз благослов фратра Филиповића у једном дану убиле више од 2.300 људи. Без испаљеног метка”, каже Драгана Томашевић за „Политику”. И додаје да њен говор није био директна оптужба, није био прст у око, него дипломатски одмерен и уз највећи пијетет према свим жртвама. Видела је, каже, да је пажљиво слушају, а на неким лицима је приметила и да су шокирани.

У саопштењу које је доставио медијима, Милош Растовић, координатор за културу Српског народног савеза из Питсбурга, навео је да је ово први пут у последње две деценије да се амерички Конгрес бави питањем усташког геноцида који је почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. „Амерички конгресмени, сенатори, дипломате, страни амбасадори, представници владиног и невладиног сектора и америчких медија имали су прилику да се више упознају с овим делом српске историје Другог светског рата.

Скуп је почео приказивањем документарног филма ’Култура сећања’ Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске. У филму су приказана сведочанства и патње преживелих у концентрационим логорима у НДХ”, навео је Растовић, који је отварајући скуп рекао и да „данас имамо мали број преживелих логораша који нам помажу да боље разумемо опасност од масовних убистава, мучења и геноцида”.

Растовић је поменуо трагично искуство његовог оца песника Илије Растовића и целокупне породице у логору у фашистичкој Мађарској за време Другог светског рата, а Дрина Рајић је донела слику своје мајке која је као дете од девет година преживела Јасеновац тако што су је покрстили и дали једној католичкој породици. Изложба „Анатомија заборава” постављена је три дана у Рејбурн фоајеу Конгреса.

Српски народни савез, најстарије српско добротворно друштво у Америци, које постоји од 1901, организовало је овај догађај у сарадњи с канцеларијом Републике Српске за сарадњу, трговину и инвестиције у Вашингтону, Фондацијом сећања на Јасеновац и Холокауст из Лондона у Великој Британији и Народном и универзитетском библиотеком РС у Бањалуци. Подршку је дало и Министарство спољних послова Србије, а скупу је присуствовао и амбасадор Србије у САД Ђерђ Матковић, као и дипломатски кор БиХ, с амбасадором Бојаном Вујићем на челу.

Јерусалимска декларација

Скуп о српско-израелским односима прошле недеље у Јерусалиму заокружен је Декларацијом поводом 80 година од почетка Другог светског рата (1939–2019), као допринос борби против антисемитизма, ксенофобије, неофашизма и свих облика дискриминације. Јерусалимска декларација је усвојена и у знак сећања на све жртве фашизма, Холокауста и геноцида, посебно на жртве логора за истребљење Јасеновац и забрињавајућег тренда ревизионизма и рехабилитације усташтва.

Потписници, међу којима су деца логораши из Јасеновца, као и чланови Групе ГХ-7 – стоп ревизионизму, позивају Уједињене нације, Одељење за Холокауст, и Међународну алијансу за сећање на Холокауст, као и све релевантне организације, владе и невладине организације широм света да осуде и зауставе раст фашисоидних идеологија, посебно усташке идеологије, и јавно охрабривање употребе усташких симбола у Хрватској, на исти начин као све друге неонацистичке и неофашистичке покрете.

Извор: ПОЛИТИКА

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: