arrow up

Подијелите вијест:

Аманет од ђеда: Светог Ђорђа славе и Срби мухамеданске вјере

Као што се зна, према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије – Свети Ђорђе био је римски војник пореклом из Мале Азије. За време владавине цара Диоклецијана, кад је цар 303. године оганизовао прогон хришћана, Георгије је несебично своју имовину делио сиромашнима,  ослобађао своје слуге и робове, признавши цару да је и сам хришћанин.  Цар је наредио да га затворе у тамницу. После великих мука пострадао је за хришћанску веру.

Својим делом и жртвом постао је многима заштитник. Славе га Грци, Руси, Бугари, Французи, Немци, Италијани и други народи. Постао је заштитник многих држава и градова Европе. Поштован је као заштитник витезова, коњице, сиромашних, болесних, крсташких похода, као победник и великомученик .

Веома је славан код Срба. Свети Ђорђе је један од светитеља који се највише прославља у Православној цркви. Многи Срби га славе као крсну славу.

Поштовање и веру у Светог Ђорђа, нису  заборавили ни многи муслимани са ових простора, они који су због економских разлога и данка у крви прешли у ислам. Доказ да је већина ових муслимана српског порекла и православне провенијенције, уверава нас и песник Аливерић Тузлак, својом песмом „Аманет од ђеда„ објављеној  у „Босанској Вили„, листу за забаву, поуку и књижевност, у броју 9, од 15. маја, давне 1898. године.

 

АМАНЕТ ОД ЂЕДА

У долафу мога ђеда
С десне стране у претинцу,
Кад још бијах гријешно д`јете,
Виђех малу иконицу.

Прикрадох се да разгледам,
Каква ли је на њој слика,
Бјеше сребром опточена,
Слика Ђурђа мученика.

Ја то онда нисам знао,
Зазир`о сам од аждаје,
Ал с аждајом ко се бори,
Осјећ`о сам јунак да је.

Зато само, само зато,
Ја пољубих тог човјека.
Ђед униђе … ја се збуних
А он рече: „Нека, нека!

Истог Ђурђа љубили су
Наши преци к`о свечари,
Па зар ја ђунах љубит`
Што љубљаху наши стари.

Ал` ти н`јеси пољубио
Само хадер-илијаза,
И пољубце си пољубио,
Својих рахмет праотаца„

Тако ђедо, – ал он оде
Већ одавно с овог св`јета,
А ја чувам иконицу
Поред других аманета.

Ал ја зато, Алах-икбер,
Чврсто с` држим свог мезхеба,
А мезхеб ми ништ` не смета,
Да србујем како треба.

Поред петовековне владавине Османлија, овдашњи муслимани, као што је Аливерић Тузлак, Мустафа Голубић, Мухамед Мехмедбашић, Осман Ђихић, Скендер Куленовић, Меша Селимовић, Емир Кустурица и многи други нису се стидели свог порекла, својих корена, веровања и обичаја. Напротив, то су са поштовањем истицали.

Припремио:  Миливоје Мишо Рупић

Извор: Слободна Херцеговина

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​