ALEKSANDAR PAVIĆ: PRAZNIČNA MAGLA ILI GDE JE DRŽAVA NA JUBILEJU „OSVEĆENOG KOSOVA“

Možda bar neki deo vlasti oseća svoju nedostojnost, pa i ne forsira stvar oko obeležavanja previše

Dani kasnog oktobra u Beogradu, kao i dani na ratištu uoči slavne Kumanovske bitke  23. i 24. oktobra, teku u nekoj vrsti „olovne magle”. S tim što je tadašnja magla bila meteorološka, fizička pojava, a današnja je duhovna. Stogodišnjica velike pobede kod Kumanova obeležava se – gde se uopšte i obeležava – po raznim tribinama, okruglim stolovima, pojedinačnim televizijskim emisijama ili u okviru raznih građanskih inicijativa. Nema svečarske atmosfere u gradu, kakvu istinski može da upriliči samo čvrsta volja koja potiče iz samog vrha države. Nema vojnih parada. Da li zato da bi članovi političke kaste koja zarad privatno-partijske koristi trguje s ono malo preostalog srpskog kapitala mogli da unovče i taj “uspeh” u stogodišnjem projektu pacifikacije srpskog faktora – nije toliko bitno, kao ni stepen njihove svesti da takav projekat uopšte postoji (1) koliko činjenica da im to još uvek polazi za rukom.

Stogodišnjica izbijanja Treće srpske armije na Kosovo Polje pod vođstvom Đenerala Božidara Jankovića 21. oktobra 1912. skoro je u potpunosti, ako izuzmemo razne “vremeplove”, prećutana u medijima, pogotovo elektronskim. Da li da uopšte sumnjamo da bi tako nešto ugrozilo izgradnju “dobrosusedskih odnosa” sa prištinskim trgovcima ljudskim organima? Jer oni koji pamte istoriju, koja im pomaže da prepoznaju istinske (ne)prijatelje – nužno su u ovoj konstalaciji snaga „ekstremisti”. S njima nema kompromisa – oni ne mogu sprečavati zapadno-sponzorisane gej-parade niti ići u pomoć braniocima barikada na severu Kosmeta. Dok sa Tačijem ima. Kao što ga je bilo i sa šiptarskim naci-simpatizerima 1945. godine.

U svom govoru na Osnivačkom kongresu Komunističke partije Srbije 1945. u svojstvu sekretara SK KPJ i vrhovnog komandanta vojske kominternovski osvajač Srbije Josip Broz Tito izjavio je: „Nedavno sam primio delegaciju sa Kosova i Metohije i upitao ih kako je kod njih… Ja im razložim našu politiku: ‘Mi znamo da ste vi pošli u njemačku vojsku, da ste se borili protiv nas, ali to ne znači da mi sada pozivamo vas na odgovornost. Mi znamo da ste bili zavedeni, da niste svi koljači i zlikovci, da vas je 90 odsto bilo zavedeno…“ (2)

Šta se onda suštinski promenilo u Srbiji od te 1945? Jer premijer Srbije, koji je, demonstrirajući puni kontinuitet sa bivšim predsednikom Tadićem i rukujući se sa Hašimom Tačijem, istog medijski rehabilitovao u očima javnosti iako je donedavno bio u nokdaunu zbog optužbi za neposrednu umešanost u trgovinu ljudskim organima – isti je taj koji je u predizbornoj kampanji ovog proleća pozvao na vraćanje Brozovog spomenika u Užice, uz opasku da je njegova stranka „nastavljač Titove partije”. (3) Kao što je suštinski bila i Tadićeva.

I dalje je za svaku vlast u Srbiji koja je “poželjan partner za Zapad” opasniji srpski nacionalizam od bilo kog drugog. To su kominternovski temelji na osnovu kojih su i nacrtane avnojevske granice po kojima je, kad joj je istekao rok upotrebe, razbijena SFRJ, ali u čijem matriksu, sve sa kvazidržavnim “autonomnim pokrajinama”, Srbiju i dalje valja gušiti. Dok se ne uguši ili skroz ne kapitulira, pristajući na bilo šta u zamenu za ostatke bednog životarenja. Ili – evo revolucionarne misli – dok ne shvati da nema šta da izgubi i pretvori se u, kao nekad Crna Gora, srpsku verziju Sparte jer će joj ionako isti (ne)prijatelji raditi o glavi, pa makar je ona, tj. njena vlast, uporno zabijala u pesak, po mogućstvu što dublje.

Kao na primer, večiti srpski „saveznici” Englezi, koji dobro znaju imperijalni zanat kao i činjenicu da i sport čini deo neophodnih alatki zavojevanja, pa tako sada pojačavaju pritisak na Srbiju kroz iskonstruisane optužbe o „srpskom rasizmu” za vreme nedavne fudbalske utakmice između mladih reprezentacija Srbije i Engleske. Slučajno, baš uoči posete Beogradu britanskog ministra spoljnih poslova Hejga, koji će da “ohrabri lidere Srbije… da svoju pažnju i energiju usmere na dalji napredak što se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom”. (4) A, ako ne – sledi možda izbacivanje iz međunarodnih fudbalskih takmičenja, kako preporučuje Hejgov severnoirski zemljak, inače potpredsednik FIFE. (5) Što se lepo uklapa u rastući nemački hor da se Srbiji ukine bezvizni režim sa EU. A još lepše se uklapa sa od svih skorih srpskih vlasti uporno ignorisanim “Vimerovim pismom”, u kojem lepo piše šta se sa Srbijom planiralo još u maju 2000. godine, od čega je trenutno najrelevantije sledeće: “Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.” (6)

Ne treba ipak previše žaliti što sadašnje vlasti nisu stale iza dostojnog, ponosnog, jasnog, glasnog i gromoglasnog obeležavanja 100-godišnjice najvažnije pobede u Prvom balkanskom ratu i vekovnog jubileja “Osvećenog Kosova” – kako je glasilo ime spomenice učesnicima te slavne vojne. (7) Nedostojno bi bilo da takve besmrtne junake slave oni koji smatraju – iz naivnih, neznalačkih ili profitabilnih razloga, svejedno – da Srbija treba da puzi pred (ne)prijateljima da bi se oni nekom dosad neviđenom alhemijom nekako „smilovali” na nju, možda je čak pustili i da prisustvuje skorašnjoj dodeli „evronobela” za mir, pa čak možda i primi neki komemorativni privezak kao simbol njenog stvarnog statusa naspram EU. Možda – uz strah onih koji nose breme skrivenih dugovanja – bar neki deo sadašnje vlasti oseća tu svoju nedostojnost u ovom trenutku, pa i ne forsira stvar oko obeležavanja previše. Nažalost – to bi bila najpozitivnija ocena njihovog ponašanja koja bi se u ovom trenutku mogla dati.

Napomene:

(1) „U Evropi postoje dva militarizma – pruski i srpski. Pruski će biti srušen u ovom ratu, a i srpski mora otići!“, Vinston Čerčil u vreme Prvog svetskog rata kao Ministar mornarice Velike Britanije.

(2) Prema Miloš Mišović, Ko je tražio Republiku: Kosovo 1945-1985, GRO „Prosveta,“ Beograd 1987.

(3) http://www.blic.rs/izbori-2012/vesti/897/Dacic-Nastavljamo-Titovim-putem

(4) http://www.nspm.rs/hronika/majkl-devenport-hejg-dolazi-da-ohrabri-lidere-srbije-da-normalizuju-odnose-sa-kosovom.html

(5) http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=72382

(6) Celokupno pismo se može naći, između ostalih sajtova, na: http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2011/januar-septembar/iz-drugih-medija/Kosovo-deo-starog-americkog-plana.php

(7) http://www.slobodanjovanovic.org/2012/10/20/b-milosavljevic-sto-godina-od-povratka-srpske-vojske-na-kosovo/

Fond strateške kulture

Izvor: NOVI STANDARD