fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

АЛЕКСАНДАР ПАВИЋ: ПРАЗНИЧНА МАГЛА ИЛИ ГДЕ ЈЕ ДРЖАВА НА ЈУБИЛЕЈУ „ОСВЕЋЕНОГ КОСОВА“

Можда бар неки део власти осећа своју недостојност, па и не форсира ствар око обележавања превише

Дани касног октобра у Београду, као и дани на ратишту уочи славне Кумановске битке  23. и 24. октобра, теку у некој врсти „оловне магле”. С тим што је тадашња магла била метеоролошка, физичка појава, а данашња је духовна. Стогодишњица велике победе код Куманова обележава се – где се уопште и обележава – по разним трибинама, округлим столовима, појединачним телевизијским емисијама или у оквиру разних грађанских иницијатива. Нема свечарске атмосфере у граду, какву истински може да уприличи само чврста воља која потиче из самог врха државе. Нема војних парада. Да ли зато да би чланови политичке касте која зарад приватно-партијске користи тргује с оно мало преосталог српског капитала могли да уновче и тај “успех” у стогодишњем пројекту пацификације српског фактора – није толико битно, као ни степен њихове свести да такав пројекат уопште постоји (1) колико чињеница да им то још увек полази за руком.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/osveceno-kosovo.jpg

Стогодишњица избијања Треће српске армије на Косово Поље под вођством Ђенерала Божидара Јанковића 21. октобра 1912. скоро је у потпуности, ако изузмемо разне “времеплове”, прећутана у медијима, поготово електронским. Да ли да уопште сумњамо да би тако нешто угрозило изградњу “добросуседских односа” са приштинским трговцима људским органима? Јер они који памте историју, која им помаже да препознају истинске (не)пријатеље – нужно су у овој консталацији снага „екстремисти”. С њима нема компромиса – они не могу спречавати западно-спонзорисане геј-параде нити ићи у помоћ браниоцима барикада на северу Космета. Док са Тачијем има. Као што га је било и са шиптарским наци-симпатизерима 1945. године.

У свом говору на Оснивачком конгресу Комунистичке партије Србије 1945. у својству секретара СК КПЈ и врховног команданта војске коминтерновски освајач Србије Јосип Броз Тито изјавио је: „Недавно сам примио делегацију са Косова и Метохије и упитао их како је код њих… Ја им разложим нашу политику: ‘Ми знамо да сте ви пошли у њемачку војску, да сте се борили против нас, али то не значи да ми сада позивамо вас на одговорност. Ми знамо да сте били заведени, да нисте сви кољачи и зликовци, да вас је 90 одсто било заведено…“ (2)

Шта се онда суштински променило у Србији од те 1945? Јер премијер Србије, који је, демонстрирајући пуни континуитет са бившим председником Тадићем и рукујући се са Хашимом Тачијем, истог медијски рехабилитовао у очима јавности иако је донедавно био у нокдауну због оптужби за непосредну умешаност у трговину људским органима – исти је тај који је у предизборној кампањи овог пролећа позвао на враћање Брозовог споменика у Ужице, уз опаску да је његова странка „настављач Титове партије”. (3) Као што је суштински била и Тадићева.

И даље је за сваку власт у Србији која је “пожељан партнер за Запад” опаснији српски национализам од било ког другог. То су коминтерновски темељи на основу којих су и нацртане авнојевске границе по којима је, кад јој је истекао рок употребе, разбијена СФРЈ, али у чијем матриксу, све са квазидржавним “аутономним покрајинама”, Србију и даље ваља гушити. Док се не угуши или скроз не капитулира, пристајући на било шта у замену за остатке бедног животарења. Или – ево револуционарне мисли – док не схвати да нема шта да изгуби и претвори се у, као некад Црна Гора, српску верзију Спарте јер ће јој ионако исти (не)пријатељи радити о глави, па макар је она, тј. њена власт, упорно забијала у песак, по могућству што дубље.

Као на пример, вечити српски „савезници” Енглези, који добро знају империјални занат као и чињеницу да и спорт чини део неопходних алатки завојевања, па тако сада појачавају притисак на Србију кроз исконструисане оптужбе о „српском расизму” за време недавне фудбалске утакмице између младих репрезентација Србије и Енглеске. Случајно, баш уочи посете Београду британског министра спољних послова Хејга, који ће да “охрабри лидере Србије… да своју пажњу и енергију усмере на даљи напредак што се тиче нормализације односа са Косовом”. (4) А, ако не – следи можда избацивање из међународних фудбалских такмичења, како препоручује Хејгов северноирски земљак, иначе потпредседник ФИФЕ. (5) Што се лепо уклапа у растући немачки хор да се Србији укине безвизни режим са ЕУ. А још лепше се уклапа са од свих скорих српских власти упорно игнорисаним “Вимеровим писмом”, у којем лепо пише шта се са Србијом планирало још у мају 2000. године, од чега је тренутно најрелевантије следеће: “Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искључена из европског развоја.” (6)

Не треба ипак превише жалити што садашње власти нису стале иза достојног, поносног, јасног, гласног и громогласног обележавања 100-годишњице најважније победе у Првом балканском рату и вековног јубилеја “Освећеног Косова” – како је гласило име споменице учесницима те славне војне. (7) Недостојно би било да такве бесмртне јунаке славе они који сматрају – из наивних, незналачких или профитабилних разлога, свеједно – да Србија треба да пузи пред (не)пријатељима да би се они неком досад невиђеном алхемијом некако „смиловали” на њу, можда је чак пустили и да присуствује скорашњој додели „евронобела” за мир, па чак можда и прими неки комеморативни привезак као симбол њеног стварног статуса наспрам ЕУ. Можда – уз страх оних који носе бреме скривених дуговања – бар неки део садашње власти осећа ту своју недостојност у овом тренутку, па и не форсира ствар око обележавања превише. Нажалост – то би била најпозитивнија оцена њиховог понашања која би се у овом тренутку могла дати.

Напомене:

(1) „У Европи постоје два милитаризма – пруски и српски. Пруски ће бити срушен у овом рату, а и српски мора отићи!“, Винстон Черчил у време Првог светског рата као Министар морнарице Велике Британије.

(2) Према Милош Мишовић, Ко је тражио Републику: Косово 1945-1985, ГРО „Просвета,“ Београд 1987.

(3) http://www.blic.rs/izbori-2012/vesti/897/Dacic-Nastavljamo-Titovim-putem

(4) http://www.nspm.rs/hronika/majkl-devenport-hejg-dolazi-da-ohrabri-lidere-srbije-da-normalizuju-odnose-sa-kosovom.html

(5) http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=72382

(6) Целокупно писмо се може наћи, између осталих сајтова, на: http://www.dverisrpske.com/sr-CS/vesti/2011/januar-septembar/iz-drugih-medija/Kosovo-deo-starog-americkog-plana.php

(7) http://www.slobodanjovanovic.org/2012/10/20/b-milosavljevic-sto-godina-od-povratka-srpske-vojske-na-kosovo/

Фонд стратешке културе

Извор: НОВИ СТАНДАРД

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: