Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Академик Василије Крестић: САНУ је негативан лидер у ћутању

Датум објаве: среда, 5 децембра, 2012
Величина слова: A- A+

Ми смо очевидно у великим невољама, у вишеструкоj структуралноj кризи – националноj, политичкоj, економскоj, духовноj и свакоj другоj. А у ту кризу смо запали не само кривицом великих сила коjе су режирале све што нам се догађало кроз историjу, и што нам се до данас догађа, него и зато што разбиjени и расрбљени не водимо рачуна о виталним националним и државним интересима, што смо несложни, веома неморални и нестручни, корумпирани и криминализовани, и што нас не воде наjбољи људи.

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/vasilije-krestic.jpg

 

 

Aкадемик Василиjе Крестић je човек и научник од посебног моралног и стручног интегритета и ауторитета. Наjвећу пажњу у научном раду посветио jе историjи Србиjе, анализама комплексних српско-хрватских односа, историjи Срба у Угарскоj и jугословенскоj идеjи у свим њеним наjважниjим аспектима. Његова наjновиjа књига „Хрватске претензиjе на Воjводину и Босну и Херцеговину од 1848. године до данас“ само jе jедан од повода да са господином Крестићем разговарамо о политичком и економском стању Србиjе и могућностима њеног изласка из вишедецениjског и очигледног „ћорсокака“.

Када бисмо овог момента подвукли црту са намером да пресаберемо шта jе Србиjа у последњих двадесет година добила, односно изгубила, и какве су jоj перспективе, како бисте Ви оценили последице догађања у земљи на краjу 20. и почетком 21. века?

Рекао бих да су у невремену коjе живимо озбиљно угрожени српски народ и држава, њена териториjа, историjа и култура, њен опстанак. Ми смо очевидно у великим невољама, у вишеструкоj структуралноj кризи – националноj, политичкоj, економскоj, духовноj и свакоj другоj. А у ту кризу смо запали не само кривицом великих сила коjе су режирале све што нам се догађало кроз историjу, и што нам се до данас догађа, него и зато што разбиjени и расрбљени не водимо рачуна о виталним националним и државним интересима, што смо несложни, веома неморални и нестручни, корумпирани и криминализовани, и што нас не воде наjбољи људи. Другим речима, Србиjа и Срби су наjвећи губитници протеклих децениjа, и ако се у наjскориjе време не освестимо, перспектива ће нам бити веома неизвесна.

Имамо ли ми, уопште, српску елиту, те наjбоље људе, како кажете, и зашто се они не оглашаваjу у овим тешким временима? Зар елита ниjе сабрана у Српскоj академиjи наука и уметности, коjа jе годинама уназад „нēма“ и пред наjвећим проблемима, а све под изговором да научници неће да се мешаjу у политику?

Свакако да Срби имаjу своjу елиту, али она jе негде скраjнута и поверење народа силом прилика имаjу они коjи то не заслужуjу. Међутим, треба имати на уму да смо ми jош оптерећени временом партиjско-комунистичког система, Голог отока и чистки, да jош нисмо стекли истинску слободу. Поред тога, такозване демократе коjе управљаjу земљом готово су исте, или можда jош и горе, од оних из jеднопартиjског система и времена jедноумља. Данашња партаична држава гуши сваку слободу, и зато независни интелектуалци, коjи су дужни да кажу своjе мишљење, зазиру од могућег губљења свог службеничког посла.

Руководство САНУ jе,, свакако негативан лидер у ћутању jош од времена Меморандума, због кога jе Академиjа трпела неоправдано жестоке критике из земље и иностранства. Сумњам да jе у питању само недостатак храбрости! Напротив, мислим да се ради о недостатку родољубивог осећања и неопходне интелектуалне ширине да се разумеjу глобални и национални политички процеси. Јер, САНУ се ниjе огласила чак ни када су Шиптари прогласили jеднострано отцепљење, а ћути и сада поводом очигледног покушаjа сецесиjе Воjводине.

Као аутохтони Воjвођанин, Ви сте jедан од потписника петициjе за укидање њене аутономиjе! Имате ли идеjу шта стоjи иза генерисања кризе у северноj српскоj покраjини и како она може да се разреши без штетних последица по териториjални суверенитет Србиjе?

Да, jа сам припадник оног дела српског бића из Воjводине коjи jе ту насељен jош у време средњовековних српских деспота, у време Ђурђа Бранковића. Дакле, jа сам воjвођански урођеник, jер моjи преци су ту дошли jош много пре Велике сеобе, и добро знам шта значи живети на том подручjу. Да се разумемо, нисам jа за тотално укидање аутономиjе Воjводине, jер она треба да има неке посебности како би се дебалансирала држава, али нисам ни за регионализациjу какву нуде неки актуелни политичари, а здушно прижељкуjу аутономаши на челу са Ненадом Чанком и Жиком Берисављевићем, коjи мисле да jе то пут за слабљење jединства Србиjе, за стварање феудалних региона коjи воде у распад државе.

Српски политичари из Воjводине 19. века − Светозар Милетић, Михаjло Полит-Десанчић и Јаша Томић − тражили су аутономиjу Воjводине пре свега зато што су били угрожени национално, верски, jезички, и jер су желели да сачуваjу своjу индивидуалност. Друго, они су тражили и териториjалну аутономиjу да би разбили jединство Хабзбуршке монархиjе. То jе био смисао. Ово jе сад обрнуто: ови траже аутономиjу да би разбили jединство Србиjе, а за рачун страних интереса. Наиме, jасно jе да Мађари желе ревизиjу Триjанонског уговора, да се обнавља идеjа о такозваноj сентиштванскоj Угарскоj и Великоj Мађарскоj коjа jе 1918. године претрпела пораз. Ту jужну земљу, у коjу спадаjу Бачка и Банат, Мађари желе да поврате и интегришу у своjу матичну земљу. Са друге стране, очигледне су и проширене аспирациjе хрватског интереса са Срема на целу већински српску Воjводину. У наjновиjоj књизи управо сам писао о тим претензиjама Хрвата не само на Воjводину, већ и на Босну и Херцеговину, коjа датира jош из 1848. године и не престаjе до данас.

Значи ли то да се оружани рат против Србиjе, коjи jе последица насилног разбиjања Југославиjе, испланираног, подржаног и вођеног под контролом наjjачих земаља Запада, наставља другим средствима, а све како би се даље сузиле српске државне границе, наизглед неагресивним путем?

У праву сте: Запад jе на челу са САД и Немачком из неких себичних интереса разбио jедну мултиетничку и мултикултуралну државу, у коjоj jе, макар и формално, владало бар неко привидно jединство. Очигледно су се руководили неким геополитичким и економским разлозима, међу коjима jе главни био териториjално запоседање Косова, коjе нису могли да остваре НАТО агресиjом из ваздуха 1999. године. Но, ми смо и за то много криви, jер нисмо умели, или нисмо хтели, да препознамо намере Хрвата подржаване од Запада jош у време Јосипа Броза Тита, када заjедница звана Југославиjа такође ниjе функционисала на начин како jе разум поштеномислећих људи желео.

А већ тада се из рукописа наjвеће Брозове узданице, Мирослава Крлеже, намењених Енциклопедиjи Југославиjе чиjи jе он био главни уредник, и његових коментара, могла видети огромна србомржња као израз неспремности да се живи у jединственоj држави. Ми Срби, међутим, ни даље немамо одговор на ту и такву политику, jер нисмо извукли никакве поуке из онога што нам се дешавало раниjе и сада се понавља. Не знамо да штитимо и истичемо наше државне, националне и економске интересе, и да притом будемо достоjанствени.

Погледаjте само колико хрватских и словеначких фирми, пре свега трговинских, послуjе у Србиjи, а колико jе наших предузећа добило право да послуjе у Хрватскоj. Поставља се питање зашто ми то чинимо, у чиjе име, за чиjу љубав, у чиjу корист, зашто се не држимо принципа реципроцитета – колико даш толико добиjеш. Па нису ваљда само те две земље спремне да са нама сарађуjу и послуjу! Ако су спремне да раде на тако неравноправноj основи, зашто ми пристаjемо на то? Ко jе за то крив, осим нас самих коjи то дозвољавамо? Са jеднаком лакоћом ми пристаjемо и на све даље и даље прекраjање државних граница.

Слажете ли се са мишљењем неких истакнутих српских интелектуалаца, jавно изречених, о предоминациjи хрватских интереса у српскоj политици, економиjи, култури?

Та предоминациjа jе неспорна, jер су се Хрвати нама безочно наметнули у сваком погледу, па чак и у питању наjстрашниjег геноцида коjи су починили над српским народом током Другог светског рата у Јасеновцу, или етничког чишћења у последњем рату, какво ниjе забележено у новиjоj историjи света. А онда су се послужили чистом заменом теза, и уз помоћ наjвећих светских и, нажалост, окупираних и контролисаних медиjа у Србиjи, нас су прогласили геноцидним џелатима. И, што jе наjгоре од свега, ми тражимо да повуку тужбу пред Међународним судом, уместо да инсистирамо на томе да се дефинитивно рашчисти ко jе над ким извршио геноцид.

Зарад будућности jе важно да се jедном засвагда зна ко jе злочинац а ко жртва. Наш однос према Хрватима jе заиста веома забрињаваjући за многе у овоj држави, jер он просто вређа осећања и здраву памет. Не знам какви нас то комплекси тераjу да им се стално додворавамо, да стално тежимо братству и jединству коjег нема, и коjег, нажалост, ни у перспективи неће бити jош ко зна колико стотина година. Мене такво инфериорно понашање узнемирава, и озбиљно доводи до закључка да наши политичари нису дорасли државноj и националноj политици коjа им jе поверена, jер нам своjим снисходљивим, недостоjанственим, негосподственим и непатриотским понашањем наносе огромну штету и срамоту.

Државно руководство са jеднаким „слепилом“ инсистира на уласку Србиjе у Европску униjу, чиjе су нам земље у наjновиjоj историjи показале отворено неприjатељство признавањем независности Косова. Или све то раде сасвим плански, и циљано, jер ЕУ jе такође у озбиљноj економскоj кризи и требаjу jоj нова подручjа са људским и свим другим ресурсима?

Плашим се да су наши политичари свесни свега што раде, а онда jе то jош трагичниjе и за сваку осуду. Путеви за излаз из кризе увек постоjе, али они нису на трагу Европске униjе коjа jе и сама у тешким проблемима, што доказуjу чак и исказане намере земаља чланица да из ње изађу и врате се, на пример, своjим монетама. Али, Србиjа неће пронаћи своjу перспективу ако стално и jеднострано проглашава да ЕУ нема алтернативу. У том случаjу, сва друга врата су нам затворена, и ми немамо шта да мислимо, већ да безусловно пристаjемо на све оно што нам се подастире. А то значи одустаjање од суштинских националних и државних потреба. Узалуд jе нама онда што говоримо да Србиjа има четири стуба, кад се ослањамо само на jедан. А пошто се сада нова политичка гарнитура ту и тамо почиње одмицати и трагати за новим путевима, одмах нам стижу претње одузимањем шенгенских виза.

То ниjе jедина претња, биће их и више. Међутим, поставља се питање да ли можемо одолети таквим претњама. Уверен сам да jе свет данас толико „широк“ и да могућности за тражење других путева има, па би грехота била ослањати се само на jедну од велесила, поготово не на оне коjе нам не желе добро.

Даjе ли Вам наду последња изjава председника Томислава Николића да Србиjа неће по сваку цену у ЕУ, и посебно да неће без Косова као своjе суверене териториjе?

Наравно, то jе веома добра изjава и jа jе свесрдно подржавам. И не сумњам у то да ће jе он испоштовати jер као председник има обавезу да политичке одлуке доноси у складу са националним интересима. Видим по неким показатељима, по неким сондажама, колико jе наша омладина у последње време постала свесна уцена, сталних испостављања неких нових захтева са Запада, колико jе одустала од раниjе спремности да Србиjа по сваку цену мора да нађе место у ЕУ. Надам се да ће државно руководство имати на уму расположење народа, иако знам да ће много зависити и од средстава jавног информисања коjа се нису битно променила у односу на претходну власт.

Нажалост, у њима jош увек дефилуjу исти они политички аналитичари коjих нисмо могли да се ослободимо у претходном периоду, и исте оне НВО и њихови представници коjи немаjу нимало наклоности према српском националном осећању. Они и даље труjу наше jавно мњење, и ми морамо тражити начин да их неутрализуjемо кроз међусобни диjалог и тражење излаза из криза кроз размену свих релевантних мишљења.

Професоре, када би, неким случаjем, наши политичари затражили од Вас мишљење по питању вођења спољне политике, шта бисте им саветовали?

Саветовао бих им да буду мало мудриjи и себичниjи у односу према наjближим земљама у окружењу, да воде више рачуна о националним интересима и чине мање уступке онима коjи Србиjи показуjу отворено неприjатељство. И да не буду окренути искључиво ка ЕУ као jедином савезнику, jер САД престаjу да буду велесила и у свету се ствараjу разне друге коалициjе, као што су БРИКС, Евроазиjски савез и не знам шта све jош; дакле нема више те униполарне силе, и у перспективи jе неће бити. Уверен сам да излаза има, само треба имати памети, стрпљења, постоjаности, морала, љубави према отаџбини, а онда се унутар земље обрачунавати са разним мангупима коjи су на политичке функциjе дошли само зато да напуне своjе џепове, а онда „нестали“ без икакве одговорности.

Бог да поживи све Нићифоре Аничиће

Србин Нићифор Аничић из Јужноафричке Републике, jедан диван и несебичан човек, учинио jе све што jе у границама његових интелектуалних и финансиjских моћи да би организовао обележавање 100-годишњице ослобођења Старе Србиjе у Приjепољу. Урадио jе то на нивоу коjим би могао да се похвали и главни град. А то jе требало да уради држава Србиjа, и преносе сви медиjи са националном фреквенциjом, jер су балкански ратови важна прекретница у нашоj историjи. Од њих почиње нова историjа нашег народа и државе, и то не сме да се заборави, као ни жртве коjе су пале за слободу. Многи би да нас увере како су то били осваjачки ратови и зато се о њима у медиjима ћути и чини услуга онима коjи би да „рециклираjу“ српску историjу. Зато, Бог да поживи све наше Нићифоре Аничиће.

Воjвођанску сецесиjу треба спречити

„Не видим да jе излаз из многих криза у коjе смо данас запали у Воjводини коjа би била скроjена по узору на Устав из 1974. године, за коjи се залажу Ненад Чанак, Жика Берисављевић и неки људи из ДС-а коjи подржаваjу ту политику, коjи се не супротстављаjу и секундираjу jоj. Политика коjоj они секундираjу jе чист сецесионизам, а доказ за то jе и то што истичу етатистичке тежње Воjводине, траже корене за самосвоjство Воjвођана и стварање посебне воjвођанске нациjе. Истим путем jе и Косово изашло из састава Србиjе, а воjвођански аутономаши га следе да би створили такозване атрибуте државности. Тако jе створена и Воjвођанска академиjа, представништво Воjводине у Бриселу… На то треба реаговати озбиљно, не зато што су аутономаши jаки, него зато што jаки и утицаjни они споља коjи ће стати иза њих. Ако огромна већина Срба у Воjводини подигне своj глас, што jа очекуjем, од тога неће бити ништа“, каже академик Крестић.

Рат су хтели Туђман и Хрвати

„Драго ми jе да ми не живимо са колективном мржњом какву Хрвати имаjу према Србима, и што ми немамо Керума, примитивног градоначелника Сплита, из чиjих уста, уз свесрдну помоћ свих хрватских медиjа, излази експлицитна изjава да оно што мисли он мисле многи, или сви у Хрватскоj, само то неће да кажу. Али на такве изjаве ми не смемо да останемо глуви, jер та омраза, то jеднострано оптуживање, то тражење кривице само у Србима, а не и увиђање да Хрвати и у себи треба да траже узроке и кривце за рат и неприjатељство, веома jе опасно. Зар ниjе записано да jе сам Туђман изjавио ’рата не би ни било да га ми нисмо хтели, а хтели смо га зато да што пре дођемо до независне државе Хрватске’“, подсећа Василиjе Крестић.

 

Извор: ВАСЕЉЕНСКА

 

ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ У диjалогу са епохом

ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ: САНУ ЈЕ СВЕ МАЊЕ СРПСКА

ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ Издаjство jе у нашоj држави легализовано

 

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top