Афера Валдхајм у Југославији (6): Сви памте злог поручника

Стрељање талаца у Пљевљима 4. маjа 1942. године

Покољ талаца

– Ја сам непосредно пре његовог доласка у Пљевља пуштен из италиjанског затвора – сећао се пре четврт века Ризах Катана, тада седамдесетосмогодишњи угледни Пљевљак. – Поручника Валдхаjма смо запазили чим jе стигао у Пљевља jер jе у то доба био jедини њемачки официр овдjе. Иако jе то било веома ризично, потаjно сам пратио куд се креће и настоjао да сазнам што више о њему. Наjчешће jе одлазио директно код команданта италиjанске дивизиjе генерала Ђованиjа Еспозита.

Дружио се и са предсjедником италиjанског приjеког воjног суда, одвратним и увиjек намрштеним пуковником Пjетром Кастањелом и командантом карабињера Даниjелом Виченцом и цивилним комесаром Карлом Повесом, а посебно са озлоглашеним маjором, командантом артиљериjе, Алфонсом Ричиjем.

У кривичноj приjави окружном тужиоцу у Биjелом Пољу, коjу jе против Курта Валдхаjма због наводних ратних злочина своjевремено поднео београдски адвокат Боривоjе Боровић, као jедини непосредни сведок предложен jе Милоjица Доjчиновић из Прибоjа, коjи jе за време Другог светског рата живео у кући трговца Ника Рабреновића у Пљевљима, где jе 1942. године био смештен Валдхаjм са пратњом.

Доjчиновић jе рано остао сироче, а онда се као блиски рођак супруге трговца Рабреновића преселио и jедно време живео у њиховоj кући. Краjем осамдесетих година сам га нашао у Прибоjу, али оваj, тада седамдесетдвогодишњи пензионер, ниjе због нечег желео да говори за новине и присећа се тих ратних дана и Валдхаjмовог боравка у Пљевљима и у кући Рабреновића.

Сва настоjања да од њега извучем било шта што би ту причу поткрепило и употпунило остала су узалудна – остао jе доследан завери ћутања као да се jош плашио и живео у уверењу да га може досегнути зловоља кошчатог и увек мргодног нацисте, коjем су се сви склањали с пута и избегавали сусрете с њим.

Сви остали, пак, коjи се живо сећаjу Валдхаjма из Пљеваља, пре свих Миле Драгашевић и Ризах Катана, тврде да су након његовог доласка у Пљевља Италиjани постали много окрутниjи и немилосрдниjи него што су били до тада и то jе jош у то време тумачено као „заслуга“ овог есесовског официра. Поред осталог, за непуна два месеца те 1942. године – у време док jе Валдхаjм био у Пљевљима – у овом граду и околини погубљен jе 71 талац. При том се посебно памти стрељање 32 Пљевљака извршено 4. маjа 1942. године на злогласном губилишту Сењак.

Опште jе уверење Пљевљака да Италиjани, упркос поразима и губицима коjе су трпели у борбама са партизанима, никада не би предузели jедну тако немилосрдну одмазду и масовно погубљење да ниjе било притиска моћног изасланика врховне немачке команде, коjи jе виђен иначе дан-два раниjе у близини злогласне „равне касарне“ претворене у затвор, из кога су таоци извођени на губилиште.
Бранко Кнежевић, jедан од мало преживелих талаца, тврдио jе своjевремено да су логораши кроз жице приметили немачког официра у близини и запамтили га по карактеристичном изгледу, а његову поjаву су одмах протумачили као рђав знак – да се неко велико зло припрема: – Тог 4. маjа 1942. године освануо jе ведар и сунчан дан, али кад су таоци поведени на губилиште, стуштила се страховита олуjа са муњама и громовима, као да се и сама природа бунила због безумног чина над невиним и недужним људима – присећао се своjевремено Миле Драгашавић. – То ипак ниjе омело џелате.

А управо због епизоде из Пљеваља, због крваве пљеваљске мрље у Валдхаjмовоj биографиjи, амерички председник Роналд Реган jе 1987. године потписао декрет и забранио му улазак у Америку. Та забрана ће остати на снази до краjа Валдхаjмовог живота и он заиста никада више, чак ни за шестогодишњег манадата председника Аустриjе, ниjе крочио на тло САД.

Наиме, америчко министарство правде, одељење за специjалне истраге, коjе се бавило Валдхаjмовом нацистичком прошлошћу, прецизно jе утврдило да jе он учесник у детаљно обjашњеном и доказаном ратном злочину, коjи се десио у Пљевљима. Он jе, како jе несумњиво доказано, био jедини немачки официр при штабу италиjанске дивизиjе Пустериjа стациониране у Пљевљима и управо у то време су извршена масовна стрељања и одмазде по строгим директивама и наређењима немачке врховне команде армиjске групе Е коjе jе преносио поручник Валдхаjм.

Одмазда унапред

Као доказ, довољно jе прочитати наредбу команданта Вермахта за jугоисток, издату 19. марта 1942. година, у коjоj, поред осталог, изричито пише: „У принципу, заробљене одметнике треба обесити или убити. Ако су коришћени за обавештаjне циљеве, то може одложити њихову егзекуциjу…“ И даље: „Трупе мораjу бити извежбане да примене максималну оштрину. Што се примене теже и окрутниjе мере одмазда од почетка, мање ће бити потребе за њима касниjе. Без сентименталности! Боље jе да 50 осумњичених буде ликвидирано него да jедан немачки воjник изгуби живот…“
Валдхаjм jе – наставља Данко Васовић – у Пљевља дошао из Грчке, из Солуна, очито по специjалном задатку и с високим овлашћењима пошто су Немци били незадовољни како се Италиjани боре и односе према становништву на окупираноj териториjи. Директна последица тога jе била смрт – стрељање 71 особе.

На другоj страни, у том периоду су са тог простора, са простора Санџака, стотине људи депортоване у концентрационе логоре и на присилни рад, а по међународним конвенциjама и то jе био ратни злочин.

Американци га казнили Случаjем Валдхаjм у САД се, иначе, бавио Патрик Тренор, jедан од наjбољих америчких историчара-истраживача, заjедно са шефом канцелариjе за специjалне истраге Николом Шером. Они су Валдхаjма сматрали директно одговорним и за све оно што се догађало на Козари, али таj период његове ратне биографиjе ниjе тада био jош детаљно истражен и разjашњен, па му jе као главни грех и довољан разлог за забрану уласка у САД узето само оно што се десило у Пљевљима.