Адолф Хитлер у Сарајеву већ 1937. године

АДОЛФА ХИТЛЕРА ОБАЛА је назив једне улице у Сарајеву 1937. године. Наиме те године је извршено преименовање улица, односно брисање старих називиа са српким именима.

Умјесто старих назива уведени су нови и тако је Адолф Хитлер добио улицу у Сарајеву. Поред Адолфа Хитлера добили су улице и будући кључни учесници догађаја, као што је Анте Павелић, Кватерник, Мусолини. Увођењем нових назива улица у Сарајеву, који су наведени у доњем попису, најављено је извјестан начин долазеће бурно вријеме и стардање Јевреја и Срба у Сарајеву 1942. године..

Попис нових назива улица у Срајеву 1937.

Извор: Алманах адресар града Сарајева 1937. Штампарија „Босанска пошта“ Сарајево

Алманах Адресар града Сарајева 1937. (насловна страна и предзадња страна)

ДВА ПОПИСА СТАНОВНИШТВА САРАЈЕВА 1879. и 1931. године

Извор: Алманах града Сарајева

За протеклих 40 година, од 1879. до 1931. године дошло је до великих промјена у структури становништва града Сарајева. Муслимани су са 69 % становништва забиљежили велики пад на 39 % у укупном становништву. Највећи пораст догодио се код римокатолика са 3% на 26% становништва. Благи порсат забиљежили су Јевреји и Православци. Овај поремећај у структури становништва имао је велики утјецај на каснија догађања. Дошло је споразума и заједничке политике и наступа римокатолика и Муслимана, тако да су Муслимани учествовали у усташкој војсци, као својој јединој војној сили. Самим тим су и чинили злочине у чишћењу Сарајева од непожељног становништва („труња“) у овом случају Јевреја и Срба.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА

Независна Држава Хрватска проглашена је 10. априла 1941. године. Истовремено објављен је и Проглас за подручје Врбаске бановине а самим тим и за град Сарајево.

ПРОГЛАС

10. травња 1941. Бања Лука

„Нико не смије куповати или на дар или преузимати на наводно чување било шта од срба и жидова, јер се и то сматра прекршајем“. „Непослух ових одредаба сматрат ће се саботажом, па ће сватко, тко се о њих огреши бити предан Пријеком Суду“.

Стожерник и ликвидатор Врбаске бановине

Др. Виктор Гутић в. Р.

Гутић је послије завршетка Другог свјетског рата проглашен ратним злочинцем са следећим описом: „ Гутић др Виктор, Бањолучки адвокат, стожерник Босанске Крајине и повјереник за ликвидацију Врбаске бановине“.

МИЛЕ БУДАК: „НА НАШЕМ ТИЈЕЛУ“ у говору 13. јула 1941. у Карловцу:

„Ето, браћо и сестре, на те светиње, на цркву, вјеру и обитељ, највише наваљиваху наши највећи непријатељи, а то су православци свих класа и бољшевици. Прорачунати непријатељи траже увијек најосјетљивије мјесто и кушају на њ ударити. Али, баш се ту намјерио на највећи отпор, јер је нтим тим темељима базирана идеологија усташког покрета“.

Извор: Загребачки франковачки лист „Хрватска“ 29. април 1914. године:

„У нашем кругу, на нашем тијелу, налази се сва сила крпуша и сподоби Срба и славосрба, који нам продају груду и море, а ето и краља убијају, са њима морамо једном за свагда обрачунати и уништити их. То нек нам од данас буде циљ…Убојицо, име ти је Србин! И јеси Србин, проклето ти сјеме и племе, што га је вјетар натрунио по нашем хрватском тлу, да рађа злочин и злобу, сије неслогу и разбојнички пролијева крва“.

Извор: Виктор Новак. Magnum Crimen. Загреб, 1948, стр. 9.

БЈЕШТЕ ПСИНЕ ПРЕКО ДРИНЕ – ДИВ ПЛАНИНЕ!

Аутор: Миле Будак, министар просвјете.

Извор: Нови лист, број 103, Загреб, уторак 12. коловоза 1941. године.

У једној књизи, аутор, свештеник римокатоличке цркве, Крунослав Драгановић објашњавајући историју цркве и однос католика и православаца цитира фра Филипа Лаштрића из 18. стољећа:

„Ми у њима (Православцима) љуће непријатеље имамо него ли су сами Турци, јер никада не престају радити о томе, како да нас под своју власт справе.

Два су главна разлога тадањим затегнутим одношајима и сукобима католика и православаца.
Први од њих јест, да су се православци појавили у хрватским земљама по првипут након доласка Турака као њихови кметови, помоћници, па чак и као њихова нередовита војска“.

„Друго су Срби, који се зову Власи, а ми их називамо Ћићима или мартолозима. Они се досељују од Београда и Смедерева, а вјере су св. Павла (православци)“.

„Ради непрестаног пустошења по хрватској Крајини, ради отимања католичке дјеце, коју би касније продавали у Турску у робље, и честих крволочтава, донесе хрватски сабор 1585. оштри закључак, да се заробљени мартолози, ухваћени на злодјелима на хрватском тлу, имају натакнути на колац; у исто вриеме поступало се добро са заробљеним муслиманима. То доказује, колико су Хрватима додијали православни мартолози.

Други разлог зловоље католика против православаца био је ради насилног и неправедног држања православних патриарха, владика и свећенства према католичком народу. Они су хтјели католике подложити својој власти и ударити на њих порезе“.

Извор: Драгановић Крунослав, Буторац Јосип. (1944). Повиест цркве у Хрватској, преглед од најстаријих времена до данас. Загреб: издало хрватско књижевно друштво светог Јеронима, 1944.

Овај римокатолички свештеник, Крунослав др Драгановић, био је професор на Загребачком Богословном факлултету, а за вријеме рата Павелићев амбасадор и човјек из најближег окружења кардинала Алојзија Степинца. Послије Другог свјетског рата проглашен је ратним злочинцем, гдје стоји да је обављао дужност потпредсједника Завода за колонизацију у Независној Држави Хрватској. Па ипак, седамдесетих година Драгановић се вратио у Сарајево и ту је и умро 1983. године.

„Овде у Заводу св. Јеронима, као главни организатори Пацовских канала, дјеловала су два свећеника Римокатоличке цркве др Крунослав Драгановић и др Доминик Мандић. Обојица су били присталице хрватског, фашистичког покрета Анте Павелића“.

„Ватикан и папа Пије XИИ. добро су знали шта се дешава у Независној Држави Хрватској“. (страна 150).

„Драгановић је дакле дошао у Рим као представник Црвеног крста Хрватске, са благословом надбискупа загребачког Алојзија Степинца“. (страна 152).

Извор: Бајић, Јово. (2003). Блажени Јероним солинска црква и Србо-Далмати. Шабац: Бели Анђео, 2003.

УСТАШКА ПЈЕСМА (КОРЈЕНИ ЗЛА) 1934. година

Овако је Анте Павелић спјевао своју пјесму, која је позив у рат и будуће злочине.

КУЛТ МРТВИХ ЈЕСТ КУЛТ ЖИВОТА

Насловна страна новина Усташка младеж 2. новембра 1942. године. Доље омладина Борова за вријеме интонирања усташке химне 1942. године.

Из новина Усташка младеж 1942. година у тексту : „Смрт је култ живота“.

„Из пепела Свачића, Кватерника и Старчевића, Радића, Јавора и Шуффлаја букнуо је пламен роду и култури, која носи име Хрватска. Снази ових метафизичких и духовних свјетова, из којих нас је храбрила снага и сјај карактера, нису многи туђинци и непријатељи ништа – јер духовно је недјељиво и неуништиво – јер идеја може и крвљу крштена бити, али тек тада је моћна, тада стално побјеђује. Са њихових гробова су нас тјерали и разгањали, али Старчевић, Јавор и Шуффлај, нису за нас били само хладни гробови великана“.

ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ ЖРТВЕ 1941-1945.

За вријеме Другог свјетског рата у Сарајеву је настрадало 12.010 невиних жртава. У укупном броју жртава највише је било 8.778 Јевреја, од чега 4.1945 мушких и 4.583 женских. То је 69% свих жртава.

Усташе су 1942. године убиле 4.012 Јевреја у Јасеновцу а 4.361 Јеврејки у логору Ђаково, што је укупно 8.373 жртава.Исту судбину су доживјела и дјеца. Дјечаци у Јасеновац а дјевојчице у логор Ђаково.

У Јасеновцу је убијено 356 дјечака до десет година старости, а 350 дјевојчица до десет година старости у логору Ђаково.

Нијемци су у Сарајеву убили 106 Јевреја, 29 мушких и 77 женских.

За вријеме рата у Сарајеву је убијено 2.146 Срба (1.766 мушкараца и 380 жена) што је 18% свих жртава.

Муслимана је убијено 776 или 6% затим 504 Хрвата или 4% свих жртава. Осталих је убијено 185 или 3% свих жртава.

Жртве су убијане по разним логорима. Највише у Јасеновцу 4.729 жртава и у логору Ђаково 4.008 невиних жртава. Поред ових жртава убијено је у логору Стара Градишка 199 жртава, Јадовну 29, Лоборград 16, Земун Сајмиште 13 и у логору Славонска Пожега 4 невине жртве.

У вањским логорима убијено је: у логору Аушвиц 83 жртве, под описом у Њемачкој 82 и Норвешкој 22 невине жртве, у логору Дахау 23 и у осталим логорима 176 невиних жртава.

Подаци су кориштени из Пописа жртава 1941-1945.

Миљан Цујић

Извор: САВЕЗ СРБА ИЗ РЕГИОНА