Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (11) Суморни опис југословенске стварности

Власт је више или мање увијено од академика тражила да признају кривицу, да се сагласе са пресудама које су изречене, и да по опробаној бољшевичкој матрици смене руководство

Власт захтева од нас да украдени нам нацрт Меморандума прогласимо платформом контрареволуције и да оптужимо себе да смо разбијачи Југославије и непријатељи социјализма. Тражи се од нас да признамо да смо изазивачи братоубилачког рата и да се боримо за своју националистичку власт. Власт, дакле, тражи од нас да признамо кривицу коју нисмо починили, да се сагласимо са пресудама које су изречене, а да нисмо ни саслушани. Који човек са достојанством и чашћу академика може да пристане на такву улогу?

Ово питање је на Ванредној скупштини Српске академије наука и уметности, одржаној 18. децембра 1986. године, поставио Добрица Ћосић. У вероватно највише ишчекиваној беседи на овом скупу писац и академик дао је „суморни опис стварности“ указавши да је текст Меморандума волшебно нестао сходно матрици да је од чињења зла, много веће зло говорење о злу.

Скупштини САНУ, пребројавању академика и изјашњавању о поверењу руководству САНУ, претходила је вишемесечна баражна ватра критика, увреда и напада на Академију у режији државног и партијског руководства Србије. Гласање академика од којих је режим очекивао „диференцијацију“ и ограђивање од садржаја меморандумског текста, требало је да буде завршни чин политичког трилера који је из темеља затресао Југославију. „Случај Меморандум“ због својих огољених ставова на прилике у СФРЈ и место српског народа постао је прворазредни скандал, који је месецима био тема обрачуна власти, академика и јавног мњења. Све се то догађало усред припрема за обележавање века од оснивања САНУ. Луксузне позивнице већ су послате на адресе најчувенијих страних научних установа и академија.

Власт је више или мање увијено од академика тражила да се одрекну ставова из меморандумског текста, али и да по опробаној бољшевичкој матрици смене руководство САНУ. Најскупља је била глава Антонија Исаковића, који је био на челу тима од 16 чланова Академије који су приступили изради Меморандума.

Ванредној скупштини САНУ претходило је мучно натезање са режимом око значења текста који је под велом тајне изашао у јавност, као и последица које је произвео. Већ првих недеља по објављивању извода из нацрта, постало је јасно да неће све ићи по жељи руководства Србије.

Својеврсни увод у оно што ће наступити догодио се 14. октобра, када је у САНУ одржан састанак Актива Савеза комуниста САНУ, којем је присуствовала и тројка Градског комитета – Драгиша Павловић, Радмило Кљајић и Душан Митевић. Очекивало се да ће академици комунисти први попустити и направити корак уназад, који ће бити почетак узмицања и осталих чланова САНУ. Овакав епилог, међутим, је изостао. Закључком од пет тачака, од којих је у најважнијим поновљено одбијање јавних критика на рачун Академије, али и подвучено да је „дошло до злоупотребе материјала и да постоје озбиљни разлози да се на овом послу настави“.

Овакав исход није задовољио Комитет. Притисак је настављен. Београдском интелектуалном чаршијом почеле су да колају спекулације да ће САНУ бити угашена, да је посреди покушај академика да оснују политичку странку, али и да ће због навода у Меморандуму његови писци бити ухапшени. У таквој атмосфери на адресу Кнез Михаилова 35 стигао је позив са највишег места – од Ивана Стамболића, тадашњег председника Председништва СР Србије.

„Није реч о целој Академији, већ о групици људи које треба онемогућити. Скупштина се може претворити у опасну политичку демонстрацију и повампирење Меморандума. Прославу стогодишњице САНУ треба одложити. Руководству Србије стало је да се и из случаја изађе на цивилизован начин, а то значи да Комисија престане са радом, а потпредседник Исаковић поднесе оставку“, гласила је јасна порука Ивана Стамболића.

„Мучно и тешко“, двема речима генерални секретар САНУ Дејан Медаковић описао је атмосферу на састанку код председника Србије.

У тако загрејаној атмосфери дочекана је Ванредна скупштина Академије. Свечана сала била је крцата новинарима, фото-репортерима. Редакције су послале појачане екипе за праћење догађаја. „Новости“, на пример, послале су у САНУ тројицу најбољих политичких извештача. Владала је стрепња и неизвесност од исхода.

„Потребно је остати, истрајати и радити на својим темељним начелима на којима смо засновани, иако свет често није зрео за истину. Боље је време свог живота провести у њеном откривању него брзо и лукаво прилагодити и доказивати подобну истину. Понекад се чини да је такав пут добар, да доноси благостање. Брзо се открива да вас даве – слуга остаје слуга“, исход је наговестила беседа Антонија Исаковића.

Огласили су се и академици, који су били на становишту режима. Васо Чубриловић је поновио свој став да се САНУ умешала у политику, док је Павле Савић био још оштрији:

„Имам утисак да се овим материјалом одступило од разумног делања и да се сугерирају нови крвави обрачуни, добро утиснути у сећање из далеке прошлости. Меморандумом је САНУ промашила своју намену“, нагласио је Савић.

Милош Мацура, секретар партијске организације САНУ, није одступао од заједничког става Академије.

„Давати благе дијагнозе за тешке бољке значило би огрешити се о своју научну и грађанску дужност. На примаоцима поруке је да искористе што могу, а да остало одбаце. Да ли је цео тај подухват био часно дело или није, пресудиће историја“, навео је Мацура.

Смењивали су се говорници – Ћосић, Пекић, Каназир, Чубриловић, Мацура, Палавестра… Исход тајног гласања био је изненађујући – руководство Академије добило је готово неподељену подршку академика. Овакав исход је протумачен као одбијање САНУ да се одрекне свог руководства, а тиме и оправданости рада на Меморандуму и указивању на проблеме у Југославији.

Исход гласања на Ванредној скупштини привремено је ставио тачку на сукоб Академије и државе. Привидни мир, прекинут повременим критичким тоновима владао је следећих неколико година. То, међутим, није означило крај кампање на Меморандум САНУ. Нови талас упирања прста, употребе и злоупотребе наступиће, готово деценију касније, почетком грађанског рата у Југославији.

ИСПИСАЛИ ТИТА И КАРДЕЉА

У јекуи меморандумске кампање против САНУ отворена је још једна, мања афера. Режимски новинари оптужили су Академију да је из својих редова избрисала Тита и Кардеља, који су својевремено били њени чланови. Повод за нову ујдурму била је брошура „Уочи стогодишњице“, штампана маја 1986. године, из које су имена вођа револуције изостављена из дела посвећеног историјату САНУ. Ова чињеница била је коришћена у појачавању притиска на академике. Они су се бранили да пригодан текст, због ограниченог простора није омогућавао навођење свих личности из историје, али и да су Тито и Кардељ уредно заведени у много важнијој публикацији – Годишњаку САНУ за 1985. годину. Шта год био разлог, поклапање изостављених имена из брошуре са главним кривцима за лош положај српског народа у меморандумском тексту, послужила је као додатни аргумент у нападима на Академију.

Аутор: Раде Драговић

Сутра: Талас буђења националних осећања

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (1) Земљотрес у политички трусној Југославији 

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (2) Почетак медијско-политичког трилера 

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (3) Крађа из стана академика Ђорђевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (4) Пуцају из свих артиљеријских оружја

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (5) Цар је го – поручили су академици

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (6) Србима наметнуто осећање кривице

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (7) Критичко виђење стања у Југославији

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (9) Државно-партијски врх смишља скандале

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (10) Добрица Ћосић није писао Меморандум

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (12) Талас буђења националних осећања

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (13) Југословенска привреда у раљама политичара

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (14) Истина о Косову без академске учтивости

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (15) Хрватска емиграција пише свој меморандум

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (16) Разлаз српских и словеначких интелектуалаца

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (17) Српско виђење будућности Југославије

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (18) Кружок у Симиној створио опозицију

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (19) Ћутање будног чувара постојећег поретка

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (20) Двострука игра Слободана Милошевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (21) Косовски заокрет Слободана Милошевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (22) Нови талас напада на српске академике

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (23) Академици пред Хашким трибуналом

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (24) Појам „велика Србија“ смишљен у Бечу

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (25) Отворени рат српских стараца и државе

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (26) Србија постаје јединствена држава

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (27) Одбрана Југославије водила је у рат

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (28) Сенка која лебди над Академијом