У галерији „Прогрес“ у Београду отворена је изложба о страдању Срба у Подрињу у протеклом рату у БиХ под називом „Подриње, некажњени злочин“, која садржи фотографије масакрираних Срба, дјеце, жена и мушкараца из пет подрињских општина.
Изложба почиње историјским уводом у рат у БиХ, гдје је приказана „Исламска декларација“ Алије Изетбеговића, као и текстови о његовом одбијању Кутиљеровог плана и изјава Фрање Туђмана да је Хрватској био потребан рат.
У дијелу гдје се обрађују злочини над Србима у пет подрињских општина приказане су фотографије лешева српских жртава, које су мучене, касапљене, без главе, као и извјештаји са одбукција.
Посебан пано посвећен је дјеци жртвама муслиманских злочина у Подрињу, при чему је издвојен дјечак Слободан Стојановић, који је убијен и звјерски мучен, одсјечене су му руке до лаката, а у средини груди направљен ножем четвртасти отвор. Убијен је након што се вратио по пса у родно село Каменица код Зворника. У његовом мучењу учествовала је Елфета Весели из истог села. За убиство овог дјечака нико није осуђен.
На приказаним фотографијама лешева убијених Срба могу се видјети трагови забијања ексера, ланаца, одсијецања глава.
Ту су оригинални спискови Армије БиХ са именима њихових бораца, који су учествовали у нападима на српска села. Види се документ са именима 24 припадника муслиманских бораца бригаде Tрећи мај, који су под командом Неџада Бектића напали село Лозничка Ријека 1992 године.
Посјетиоци могу видјети и фотографије лешева породице Мишић, из општине Власеница, чији су сви чланови убијени.
На фотографијама се виде и спаљени лешеви, јер није било довољно убити и мучити жртве, него су понижавани и у смрти.
До сада нико за злочине над Србима у Подрињу није одговарао, нити осуђен. У задњем дијелу изложбе кроз документе је приказан однос судова у Хагу и БиХ, који нису позвали на одговорност никога за ове злочине.
На плакату изложбе исписано је упозорење да изложба садржи узнемирујући садржај, због чега се не препоручује дјеци и особама слабијег здравља.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Положено цвијеће код Централног спомен – крста